31. 1.

31. јануар/сијечањ (31. 1.) је 31. дан године по грегоријанском календару. До краја године има још 334 дана (335 у пријеступној години).

Догађаји

1747. — у лондонској болници "Лок" отворена је прва клиника у свету за венеричне болести.
1808. — Наполеон је анектирао Дубровачку Републику. Анексију је прогласио генерал Огист Мармон , војвода од Рагузе. Тиме је преста ла да постоји Дубровачка Република, а град Дубровник је 1815. на Бечком конгресу додељен Аустрији.
1917. — Немачка је у Првом светском рату објавила "тотални рат на мору" у намери да неограниченим подморничким ратом принуди Велику Британију на капитулацију. Торпедовање америчких бродова нагнало је дотад неутралне САД да уђу у рат против Централних сила.
1918. — у Русији је био последњи дан рачунања времена према Јулијанском календару, а следећег дана датум је означен као 14. фебруар према Грегоријанском календару.
1930. — отворена је Лондонска поморска конференција, која је завршена 22. 4. споразумом Велике Британије, САД, Француске, Италије и Јапана о регулисању подморничког ратовања.
1946. — Југословенска Уставотворна скупштина донела је први Устав Федеративне Народне Републике Југославије.
1950. — председник САД Хари Труман објавио је да је наложио производњу хидрогенске бомбе.
1958. — Први амерички сателит, Еxплорер I, успјешно послан у орбиту из базе Кејп Канаверал.
1962. — на иницијативу САД, на скупу одржаном у Уругвају, Куба је искључена из Организације америчких држава и донета је резолуција о забрани трговине с њом.
1964. — ка Месецу је лансирана совјетска аутоматска станица "Луна 9", која се три дана касније меко спустила и емитовала прве ТВ снимке површине Мецеса.
1971. —.
- између Источног и Западног Берлина успостављен је ограничени телефонски саобраћај, први пут после 19 година.
- У Белгрејд театру у Енглеском граду Ковентрију, комичарска група "Летећи циркус Монти Пајтона" је први пут имала наступ на позоришној бини.
1990. — у Москви је отворен амерички ресторан "брзе хране" "Мекдоналдс".
1996. — специјални изасланик генералног секретара УН за људска права Елизабет Рен саопштила је да у Босни има око 200 до 300 масовних гробница и да су за злочине током Босанског рата, поред Срба одговорни и босански Хрвати и Муслимани.
1997. — у сукобу наоружаних Албанаца и припадника српске полиције код Вучитрна на Косову убијена су три Албанца и рањена три припадника МУП Србије.
1998. — Скупштина Републике Српске на заседању у Бањој Луци одлучила је да се седиште владе Републике Српске са Пала премести у Бању Луку.
2001. — након деветомесечног суђења шкотски суд осудио је на доживотну робију Либијца Абдел Басет ал Меграха (49) због подметања бомбе у авион Пан Ам-а, који се у децембру 1988. срушио изнад шкотског града Локберија и усмрти 270 људи. Његов саучесник Амин Калифа Фахим ослободјен је оптужби.
2002. — ма другом Антиглобалистичком социјалном форуму у Порто Алегру у Бразилу усвојена је декларација у једанаест тачака о праведнијем светском поретку.
2002. — Ирска католичка црква пристала је да плати одштету од 110 милиона долара људима који су детињство провели у црквеним сиротиштима, где су их свештена лица сексуално злостављала. За сада је тужбе поднело 3.500 људи који су живели у таквим црквеним институцијама.
2006. — Вијеће Европске уније у Бриселу именовало Цхристиана Сцхwарз-Сцхиллинга за специјалног представника Европске уније за Босну и Херцеговину.

.

Рођења

1673. — Лудwиг Мариа Григнион де Монтфорт, француски редовник и оснивач истоименог католичког реда.
1769. — Андрé-Јацqуес Гарнерин, проналазач падобрана од некрутих материјала (у. 1823.).
1797. — Франз Сцхуберт, аустријски складатељ (у. 1827.).
1799. — Родолпхе Тöпффер, швицарски писац, илустратор и карикатурист, "отац стрипа" (у. 1846).
1834. — Софија Јелачић (Стоцкау), хрватска грофица и супруга Јосипа Јелачића (у. 1877.).
1841. — Лаза Костић, зачетник модерне српске поезије.
1865. — Хенри Десгранге, уредник француских спорстких новина "L'Ауто" и оснивач утрке "Тоур де Франце".
1872. — Зане Греy, амерички романописац (у. 1939.).
1879. — Хуго Ехрлицх, хрватски и југославенски архитект (у. 1936.).
1881. — Анна Павлова, руска балерина (у. 1931.).
1902. — Таллулах Банкхеад, америчка глумица.
1915. — Марко Фотез, хрватски редатељ и књижевник (у. 1976.).
1919. — Јацкие Робинсон, амерички играч басебалла (у. 1972.).
1921. — Марио Ланза, амерички тенор.
1923. — Норман Маилер, амерички књижевник.
1927. — Анте Дорић, један од оснивача Торциде и највећи познаватељ хајдукове повијести (у. 2011.).
1935. — Кензабуро Ое, јапански књижевник и добитник Нобелове награде за књижевност.
1938. — Беатриx вон Ораниен-Нассау, низоземска краљица.
1948. — Феђа Стојановић, српски глумац.
1956. — Јохн Лyдон алиас Јохннy Роттен, британски пунк музичар.
1959. — Антхонy ЛаПаглиа, аустралијски глумац.
1969. — Рафаел Гуијоса, умировљени шпањолски рукометаш и репрезентативац.
1970. — Минние Дривер, британска глумица.
1973. — Портиа де Росси, аустралијска глумица.
1976. — Симоне Росалба, талијански одбојкаш.
1976. — Траианос Деллас, грчки ногометаш и тренер.
1980. — Јурица Врањеш, хрватски ногометаш.
1981. — Јустин Тимберлаке, амерички пјевач и поп-звијезда.
1982. — Алексеј Вербов, руски одбојкаш.

.

Смрти

1587. — Јурај II. Драшковић, хрватски теолог, државник и кардинал из великашке обитељи Драшковић (* 1525.).
1956. — Ален Александер Милн, енглески писац. .
1962. — Петар (Пјер) Крижанић, југословенски карикатуриста, писац и есејиста. .
1966. — Драгиша Недовић - српски кантаутор.
1974. — Семјуел Голдфиш, амерички филмски продуцент. .
2015. — Удо Латтек, њемачки ногометни тренер (* 1935.).

.

Празници и дани сећања

Српска православна црква слави:.
- Светог Атанасија Великог - архиепископ александријски.
- Светог Максима - архиепископ влахозапланински.
- Свети Атанасије Велики; Свети Максим, Архиепископ српски.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар