< | 19. vijek | 20. vijek | 21. vijek | >
< | 1920-e | 1930-e | 1940-e | 1950-e | 1960-e | 1970-e | 1980-e | >
<< | < | 1946. | 1947. | 1948. | 1949. | 1950. | 1951. | 1952. | 1953. | 1954. | > | >>

Godina 1950 (MCML) po gregorijanskom kalendaru bila je redovna godina koja počinje u nedjelju.

1950. po kalendarima
Gregorijanski 1950. (MCML)
Ab urbe condita 2703.
Islamski 1369–1370.
Iranski 1328–1329.
Hebrejski 5710–5711.
Bizantski 7458–7459.
Koptski 1666–1667.
Hindu kalendari
Vikram Samvat 2005–2006.
Shaka Samvat 1872–1873.
Kali Yuga 5051–5052.
Kineski
Kontinualno 4586–4587.
60 godina Yang Metal Tigar
(od kineske Ng.)
Holocenski kalendar 11950.
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

Ova godina se smatra nultom godinom u arheologiji, geologiji itd. za datiranje događaja Before Present ("pre sadašnjice"), npr pri radiokarbonskom datiranju.


Događaji

uredi

Januar/Siječanj

uredi
  • 1. 1. - Referentna točka u kronologiji radiokarbonskim datiranjem - Present u Before Present (BP).
  • 1. 1. - Juče objavljeno da su amnestirana 7.304 zatvorenika u FNRJ (New York Times).
  • 3. 1. - Izbori u Egiptu: ubedljiva pobeda partije Vafd, Mostafa El-Nahas će biti premijer do 1952.
  • 6. 1. - V. Britanija priznala NR Kinu, ovog meseca to čine i četiri skandinavske zemlje i Švajcarska, Holandija u martu.
  • 8. 1. - Kwame Nkrumah pokreće "Pozitivnu akciju" kako bi Zlatna Obala dobila ustav - štrajk se pretvara u nerede, 11-og je proglašeno ratno stanje a Nkrumah uhapšen 22-og
  • 12. 1. - Sudar britanske podmornice HMS Truculent (P315) i švedskog tankera u estuaru Temze - 64 mrtvih, uglavnom od hladnoće.
  • 12. 1. - Državni sekretar SAD Dean Acheson u govoru o obodu odbrane ne pominje Južnu Koreju ni Tajvan.
  • 12. 1. - New York Times izveštava da će SAD dati ograničenu pomoć u slučaju napada na FNRJ.
  • 13. 1. - Zauzet američki konzulat u Pekingu, ovi zatim zatvaraju i ostale kancelarije u NR Kini.
  • 13. 1. - Film Samson and Delilah ulazi u masovno prikazivanje, najunosniji ove godine.
  • 14. 1. - Prvi let MiG-17.
  • 14. 1. - Generalni štrajk u Sajgonu, povodom pogibije dvojice studenata u okršaju sa francuskom policijom i vojskom 9-og.
  • 15 - 22. 1. - Crkva na Kipru organizovala referendum u korist enosis-a sa Grčkom.
 
Alger Hiss
  • 20. 1. - Novi američki ambasador George V. Allen stigao u Beograd (do 1953).
  • 21. 1. - Alger Hiss, američki službenik i optuženi sovjetski špijun, osuđen za krivokletstvo.
  • 18. 1. - NR Kina je prva zemlja koja priznaje Ho Ši Minovu Demokratsku Republiku Vijetnam, na severu zemlje, a SSSR 30-og.
  • 19. 1. - SSSR i sateliti bojkotuju UN (do avgusta), pošto je odbijen njihov zahtev da Savet bezbednosti izbaci nacionalističku kinesku delegaciju (koja predsedava ovog meseca).
  • ca. 21. 1. - Izmena izbornog zakona u FNRJ dozvoljava "nerežimske kandidate". (NYT)
  • 23. 1. - Umro bugarski premijer Vasil Kolarov, nasleđuje ga Vlko Červenkov (do 1956), koji je i generalni sekretar CK BKP (do 1954).
  • 23. 1. - Puč APRA: proholandska milicija pokrenula pobunu u Bandungu s ciljem očuvanja federativne Indonezije, pokušaj je brzo propao.
  • 24. 1. - Klaus Fuchs, nemački emigrant i fizičar, priznao u Londonu da je SSSR-u prenosio američke i britanske nuklearne tajne.
  • 24. 1. - Ujedinjene Provincije u Indiji menjaju ime u Uttar Pradesh (Uttarakhand izdvojen 2000).
  • 26. 1. - Stupio na snagu Ustav Indije - Dominion je sada Republika, prvi predsednik je Rajendra Prasad (Dan Republike u toj zemlji).
  • 26. 1. - Nixonov govor u Kongresu "Slučaj Hiss: lekcija za američki narod", u kome kritikuje Trumanovu administraciju, i njegovo ranije zalaganje protiv Algera Hissa, lansiraju ga u nacionalnoj politici.
  • 26. 1. - Radnici u FNRJ se "vezuju" za radna mesta 3-6 meseci radi povećanja proizvodnje za izvozni program. (NYT)
  • 27. 1. - SAD zaključuju sporazume o uzajamnoj odbrani pojedinačno sa svim članicama NATO.
  • 28. 1. - Nestao Victor Biaka Boda, francuski senator iz Obale Slonovače, narednih dana dolazi do vrhunca jednogodišnjeg nasilja u koloniji.
  • 31. 1. - Predsednik SAD Truman naređuje razvoj hidrogenske bombe, kao odgovor na prvu sovjetsku atomsku bombu prošlog oktobra.

Februar/Veljača

uredi
 
Joseph McCarthy
 
Sovjetsko-kineski Ugovor o prijateljstvu
  • 14. 2. - U Moskvi potpisan sovjetsko-kineski Ugovor o prijateljstvu, savezu i uzajamnoj pomoći, nakon dvomesečnih razgovora Staljina i Maoa. Garantovana nezavisnost Mongolske NR.
  • 15. 2. - Prikazana Dizneyjeva Cinderella.
  • 20. 2. - Joseph McCarthy izjavljuje pred Senatom da za Stejt Dipartment radi 81 osoba s rizičnom lojalnošću - Senat sastavlja Tydingsov potkomitet da istraži tvrdnje.
  • 21. 2. - Jugoslavija priznaje Ho Ši Minovu vladu Demokratske Republike Vijetnam (iako su tamošnji komunisti pristalice Staljina).
  • 21. 2. - Kineska narodnooslobilačka armija ulazi bez otpora u Kunming, glavni grad Junana.
  • 22. 2. - SAD raskinule diplomatske odnose sa Bugarskom (obnovljeni 1959).
  • 23. 2. - Izbori u UK: Attleejevi laburisti jedva ostaju na vlasti sa 315 mandata (-78), Churchillovi konzervativci 298 (+90). Prvi izbori bez pluralnog glasanja (bez univerzitetskih okruga, glasanja po mestu stanovanja i imovine itd.).
  • 27. 2. - Tito zahvaljuje direktoru JDC na uspešnom završetku programa rehabilitacije jevrejskih ratnih žrtava i pomoći u seobi u Izrael. (NYT)

Mart/Ožujak

uredi
  • 1. 3. - Čang Kai-Šek je ponovo predsednik Republike Kine (Tajvana, do 1975).
  • 1. 3. - Američka Export-Import banka će dati još jedan kredit od 20 miliona dolara FNRJ za nabavku američke robe i kapitalne opreme. (NYT)
  • 4. 3. - Pan Americanov Constellation leti od Istanbula do Brisela preko Jugoslavije. (NYT)
 
Volkswagen Transporter
  • 8. 3. - Proizveden je prvi kombi Volkswagen Transporter.
  • 9. 3. - 22. 5. - Izložba srednjovjekovne umjetnosti naroda Jugoslavije u Parizu (dogodine i u Zagrebu)[1].
  • 9. 3. - Iračkim Jevrejima je dato godinu dana da se legalno isele iz zemlje, uz gubitak državljanstva i prava na povratak.
  • 11. 3. - Skoro čitav čehoslovački hokejaški tim uhapšen pred odlazak na svetsko prvenstvo u Londonu.
  • 11-12. 3. - Referendum u Belgiji podržao povratak kralja Leopolda III sa 57,7% (znatna većina u Flandriji, manjina u Briselu i Valoniji).
  • 12. 3. - U padu aviona kod Llandowa u Velsu gine 80 ljudi, do tada najgora avionska nesreća.
  • 13. 3. - FNRJ ukinula carinsku barijeru sa tršćanskom zonom B. (NYT)
  • 14. 3. - Izraelski Knesset doneo zakon o imovini odsutnih, kojim preuzima kontrolu nad imovinom izbeglih Palestinaca.
  • mart - Prva inostrana turneja profesionalnih folklornih ansambala iz Jugoslavije održana u Švajcarskoj. Na njoj je uče­stvovalo 150 umetnika iz beogradskog »Kola« i zagrebačkog »Lada«[2].
  • mart - U NR Kini počinje prva politička kampanja za iskorenjivanje opozicije - Kampanja za suzbijanje kontrarevolucionara. U zemlji je ostalo dosta pristalica Kuomintanga, česte su pobune.
  • 18. 3. - Kineski nacionalisti zauzeli Sungmen (deo Wenlinga), 300 km južno od Šangaja.
  • 19. 3. - Neredi studenata i radnika u Sajgonu na jugu Vijetnama, povodom posete dva američka razarača - car Bảo Đại postaje još nepopularniji.
  • 19. 3. - Stokholmski apel za nuklearno razoružanje, inicijativa Svetskog saveta mira, sovjetskog paravana.
  • 23. 3. - 22. dodjela Oscara: najbolji film je All the King's Men, ukupno tri nagrade.
  • 23. 3. - Osnovana je Svjetska meteorološka organizacija.
  • 26. 3. -   Izbori za 444 poslanika Savezne skupštine, jedina lista je Narodnog fronta Jugoslavije, koja dobija 93,2 % glasova[3] (u nekim ruralnim krajevima i do 35% protiv NFJ).
  • 27. 3. - Kineski nacionalisti izgubili Sičang na jugu Sečuana, "poslednja postaja na putu za Tibet".
  • 31. 3. - Iz SAD je krenula prva pošiljka oružja za Italiju, prema programu uzajamne pomoći.

April/Travanj

uredi
  • 1. 4. - Bivša Talijanska Somalija se nakon britanske administracije ponovno vraća Talijanima, kao trust od UN - nezavisna 1960, sa Britanskim Somalilandom.
  • 1. 4. - Počelo premeštanje službenika u bazične industrije u FNRJ, radi povećanja produktivne radne snage. (NYT, 5. 4.)
  • 4. 4. - Dan oslobođenja u Mađarskoj, ministri rata istočnih država pozivaju na rušenje jugoslovenskog režima.
  • 5. 4. - Makassarska pobuna: pokušaj Države Istočne Indonezije da izbegne priključenje Republici Indoneziji - suzbijen do 21. aprila kada se DII ipak priključuje RI, s izuzetkom Republike Južnomolučkih ostrva koja proglašava nezavisnost.
  • 6. 4. - Voz sleteo s mosta u nabujalu reku kod Tangue u Brazilu, stradalo 108 ljudi.
  • 6. 4. - Jugoslavija se pridružila UNESCO-u.
  • 7. 4. - Američka direktiva NSC 68 (strogo poverljiva do 1975): povećati vojni budžet i naoružanje.(→ Containment)
  • 7. 4. - Putnički voz iskočio iz šina u stanici Ripanj, poginulo pet putnika. (NYT)
  • 8. 4. - Prvo sovjetsko obaranje američkog aviona: lovci oborili Privateer na obaveštajnoj misiji iznad Baltika, poginulo 10 Amerikanaca.
  • 8. 4. - Premijeri Indije i Pakistana, Jawaharlal Nehru i Liaquat Ali Khan, dogovorili u New Delhiju, na prvom samitu nakon Podele, sporazum o pravima manjina.
  • 9. 4. - Skandal u Notre-Dame: radikalni pripadnici umetničkog letrističkog pokreta pročitali bogohulnu antipropoved tokom uskršnje mise u pariskoj katedrali Notre Dame.
  • 15. 4. - Grčki premijer Sofoklis Venizelos daje ostavku nakon manje od mesec dana, usled pisma američkog ambasadora u kome je rečeno da bi pomoć mogla biti uskraćena u odsustvu efikasne vlade - dolazi gen. Nikolaos Plastiras (do avgusta).
 
MiG-15
  • april - Sovjetski mlaznjak MiG-15 ulazi u operativnu upotrebu: brani Šangaj od kineskih nacionalista.
 
Hainan (crveno)
  • 16. 4. - Komunistička invazija ostrva Hainan, u potpunosti ga osvajaju do 1. maja - Republika Kina sada ima duplo manju teritoriju.
  • 16. 4. - Izbori u tršćanskoj zoni B: pobeda projugoslovenskog Slovenačko-italijanskog narodnog fronta, mada mnogi Italijani nisu izašli. (NYT)
  • 19. 4. - U Kambodži, u Kampong Somu/Sihanoukvilleu, osnovan levičarski Ujedinjeni Issarak Front za borbu protiv Francuza.
  • 21. 4. - Northgate Mall u Seattleu je jedan od prvih šoping centara u SAD, u početku otvoren, kasnije pod krovom.
  • 24. 4. - Prvo zasedanje novoizabrane Savezne narodne skupštine FNRJ daje jednoglasno još jedan mandat Josipu Brozu Titu za predsednika vlade (vlada položila zakletvu 27. 4.[4])[3].
  • 24. 4. - Jordan proglasio aneksiju Zapadne obale i istočnog Jerusalima (Izrael okupirao 1967, Jordan se odriče 1988).
  • 25. 4. -   Proglašena je Republika Južnih Molučkih otoka (Ambon, Buru i Seram), indonežanske snage nedugo zatim preuzimaju kontrolu.
  • 25. 4. - Prvi crnci su draftovani u NBA.
  • 26. 4. - Predsednik NR Mađarske Árpád Szakasits, nekadašnji socijaldemokrata, podnosi ostavku, uhapšen je (pravu vlast ionako ima Mátyás Rákosi). Čistka levičara traje do 1953
  • 27. 4. - Apartheid: Zakon o područjima grupa podelio stambene i poslovne delove gradova po rasama (formalna segregacija).
  • 27. 4. - Ujedinjeno Kraljevstvo priznaje Izrael i de jure, takođe i jordansku aneksiju Zapadne Obale.
  • 28. 4. - Slovačka grkokatolička crkva u Čehoslovačkoj se pod pritiskom vlasti priključuje pravoslavnoj crkvi.
  • c. 28. 4. - Otvorena Vojnomedicinska akademija u Beogradu (ranije Glavna vojna bolnica).
  • 29. 4. - Douglas Mackiernan je prvi agent CIA ubijen na zadatku, na granici Tibeta.
  • proleće - leto - Broj graničnih incidenata sa zemljama Informbiroa dostiže vrhunac[5].

Maj/Svibanj

uredi
 
Salon horologija, mjesto Schumanovog govora
  • 9. 5. - Šumanova deklaracija predlaže osnivanje panevropske organizacije u cilju čuvanja mira među nacijama kontinenta - ideja ujedinjene Evrope (danas Dan Evrope).
  • 9. 5. - FNRJ i Grčka dogovorili u principu obnovu normalnih odnosa (diplomate razmenjene 21. 5.), takođe i prekogranični saobraćaj i povratak grčke dece. (NYT, 10, 11. 5.).
  • 9. 5. - Državni sekretar SAD Acheson izjavio u Parizu da će SAD poslati vojnu i ekonomsku pomoć vladama u Indokini i pomoći tamošnje francuske napore.
  • 9. 5. - U Španiji osnovan SEAT, proizvodnja automobila od 1953 (u saradnji s Fiatom do 1982).
  • 9. 5. - L. Ron Hubbard objavio knjigu "Dijanetika: moderna nauka mentalnog zdravlja" - u scijentologiji broje godine od ovog događaja.
  • 10. 5. - U Beogradu osnovan Institut za majku i dete.
  • 10. 5. - Vojni udar na Haitiju, zbače je predsednik Dumarsais Estimé.
  • 11. 5. - NR Kina uzima od nacionalista ostrvo Dongshan pored obale Fujiana.
  • 12. 5. - U SSSR-u vraćena smrtna kazna, tri godine nakon ukidanja.
  • 13. 5. - Počinje četvrta sezona Formule 1, prva sa Svetskim šampionatom za vozače.
  • 14. 5. - Prvi slobodni izbori u turskoj istoriji: opoziciona Demokratska partija odnosi pobedu, sa 408 od 487 mandata, nad republikancima İsmeta İnönüja. Celâl Bayar će biti predsednik i Adnan Menderes premijer do puča 1960, a İnönü se vraća kao premijer 1961-65.
  • 15. 5. - Kim Il-sung je u poseti Pekingu, dobija i od Maoa odobrenje za rat, što je ranije dobio od Staljina.
  • maj - Drugi kongres Saveza likovnih umetnika Jugoslavija, odmak od socijalističkog realizma[6].
  • 17. 5. - Komunisti zauzimaju arhipelag Zhoushan pored Ningboa, nacionalisti napuštaju ili gube većinu preostalih ostrva pored kontinenta u narednim mesecima.
  • 18. 5. - Prikazan film Father of the Bride, nekoliko dana nakon prvog venčanja Elizabeth Taylor.
  • 21. 5. - Vrhovni komandant Tito predao vazduhoplovnim pukovima prve lovačke avione domaće proizvodnje, Ikarus S-49.
  • 21. 5. - Razoran zemljotres pogodio Cuzco u Peruu, preko 1600 mrtvih.
  • 21. 5. - Anastasio Somoza García je ponovo predsednik Nikaragve, nakon nameštenih izbora (do atentata 1956).
  • 25. 5. - Na sceni Narodnog pozorišta u Sarajevu, Sarajevski balet izveo svoju prvu samostalnu predstavu.
  • 25. 5. - Tripartitna deklaracija tri zapadne sile: garancija teritorijalnog statusa kvo između Izraela i suseda, neće prodavati oružje bliskoistočnim nacijama bez svog jednoglasnog sporazuma.
  • 26. 5. - Kefauverov komitet počinje saslušanja o organizovanom kriminalu u SAD.
  • 28. 5. - Jugoslavija zatvorila ambasadu u Albaniji.
  • 30. 5. - Komunisti napali američke vojnike u Japanu, što vodi represivnim merama, čistki preko 20.000 članova partije i simpatizera.

Jun/Juni/Lipanj

uredi
 
Stadion Maracanã
 
Korejski rat, leto 1950
  • 25. 6. - Korejski rat počinje operacijom Pokpoong, "Oluja", jutarnjim napadom Sjeverne Koreje na Južnu i prelaskom 38. paralele u pravcu Seula.
  • 26. 6. - U Južnoj Africi donesen Zakon o suzbijanju komunizma, gde "komunista" može biti svako ko se protivi državnoj politici, npr. aparthejdu.
  • 26. 6. - Hadž Ali Razmara je novi iranski premijer - treba da spreči nacionalizaciju naftne kompanije ali je ubijen u martu.
  • 27. 6. - Donesen Osnovni zakon o upravljanju državnim privrednim preduzećima i višim privrednim udruženjima od strane radnih kolektiva - početak radničkog samoupravljanja u Jugoslaviji (u prethodnoj polovini godine prema Uputstvu vlade i sindikata eksperimentalno osnovani radnički saveti u 215 preduzeća, a mimo Uputstva u još skoro 600[8]).
  • 27. 6. - Savet bezbednosti UN doneo rezoluciju 83 kojom se od članica traži da obezbede pomoć Republici Koreji (južnoj), glasovima 7:1 (Jugoslavija protiv, Egipat i Indija uzdržani, SSSR odsutan).
  • 27. 6. - Dnevni izveštaj CIA-e govori o pokretima sovjetske vojske kroz Rumuniju prema Bugarskoj i Jugoslaviji[9]
  • 27. 6. - Truman naređuje Sedmoj floti da pomogne Južnu Koreju i spreči mogući napad na Tajvan.
  • 28. 6. - Pušten u saobraćaj autoput Beograd-Zagreb, poznat i kao "Autoput bratstva i jedinstva", na čijoj su gradnji učestvovale i omladinske radne brigade iz cele zemlje.
  • 28. 6. - Severnokorejske snage zauzimaju Seul. Južnjaci su noćas digli u vazduh most Hangang, pri čemu je stradalo 500-1000 izbeglica a jedna divizija je odsečena.
  • 28. 6. - U Južnoj Koreji počinje Masakr lige Bodo: ovog leta je ubijeno najmanje 60.000 osumnjičenih komunista, simpatizera i drugih.
  • 28. 6. - U NR Kini donesen Zakon o agrarnoj reformi: cilj je eliminacija zemljoposednika kao klase, kolektivizacija se prvo sprovodi putem timova uzajamne pomoći.

Jul/Juli/Srpanj

uredi
  • 1. 7. - Izabran patrijarh srpski Vikentije (do 1958).
  • 1. 7. - Ukinuta ograničenja putovanja za većinu stranaca u FNRJ. (NYT)
  • 1. 7. - Potpisan sporazum o Evropskoj platnoj uniji koja olakšava trgovinu na zapadu Evrope (zameniće je Evropski monetarni sporazum 1958-72).
  • 2. 7. - Henri Queuille je francuski premijer umesto Georgesa Bidaulta, već za deset dana ga smenjuje René Pleven (do marta 1951).
  • 4. 7. - Prva emisija Radija Slobodna Evropa, upućena Čehoslovačkoj; ovog leta i za Rumuniju, Mađarsku, Poljsku i Bugarsku.
  • 5. 7. - Bitka kod Osana, južno od Seula: prvi sukob za američke trupe i prve žrtve u borbi.
  • 5. 7. - U NR Kini je proizveden bicikl "Leteći golub", prvi od preko 500 miliona komada.
  • 5. 7. - U Izraelu je usvojen Zakon Povratka: svaki Jevrejin ima pravo useliti se u zemlju.
  • 5 - 6. 7. - Vrućine u Jugoslaviji, u nekim mestima iznad 40 °C. U Splitu je 5-og bilo 38,6 stupnjeva.
  • 6. 7. - Zgorzelečki sporazum o granici Poljske i Istočne Nemačke na Odri i Nisi - Zapadna Nemačka faktički priznaje granicu 1970. a formalno ugovorom 1990.
 
MacArthur u Koreji
  • 7. 7. - Rezolucija 84 SBUN poziva članice da pomognu južnoj Koreji u odvraćanju invazije sa severa. Nastaje Komanda Ujedinjenih nacija. General Douglas MacArthur je sutradan imenovan na njeno čelo.
  • 9. 7. - Prvi američki zarobljenik se obraća preko severnokorejskog radija - ovakvi slučajevi će u septembru dovesti do prve upotrebe termina brainwashing, "ispiranje mozga".
  • 10. 7.? - Osnovane Dubrovačke ljetne igre.
  • 11. 7. - Julius Rosenberg je uhapšen u Njujorku a njegova supruga Ethel sledećeg meseca (osuđeni za špijunažu 1951, pogubljeni 1953).
  • 12. 7. - Tanjug tvrdi da pokreti trupa u Mađarskoj, Rumuniji i Jugoslaviji izazivaju ratnu psihozu. (NYT)
  • 13. 7. - Zapadna Njemačka postaje članicom Savjeta Evrope, mjesec dana kasnije i Protektorat Saarland (priključuje se Z. Nj. 1957).
  • 16. 7. -   Finale FIFA Svjetskog prvenstva, pred zamalo 200.000 gledatelja, poznato i kao Maracanaço: Urugvaj - Brazil 2:1. Jugoslavija retrospektivno 5. mesto (prvo učešće od 1930).
  • 17. 7. - Završavaju se saslušanja Tydingsovog komiteta u SAD: demokratska većina smatra da ljudi sa McCarthyjevog spiska nisu kominusti ni simpatizeri.
  • 14 - 21. 7. - Bitka za Tajon (Daejeon): Severnokorejci zauzimaju važan grad ali Amerikanci su im usporili napredovanje, tako da je uspostavljen pojas oko Pusana.
  • 22. 7. - Belgijski kralj Leopold III se vratio u zemlju nakon deset godina. Četiri dana kasnije počinje generalni štrajk, uglavnom u Valoniji.
  • 23. 7. - Vlada FNRJ potpisala ugovor sa humanitarnom organizacijom CARE (pomoć gladnima).
  • 24. 7. - Prva raketa je lansirana sa Cape Canaverala na Floridi, sondažna RTV-G-4 Bumper.
  • 22 - 25. 7. - Bitka za Yongdong: novi taktički uspeh Severnokorejaca, ali i novo usporavanje.
 
Walter Ulbricht
  • 25. 7. - Walter Ulbricht je Prvi sekretar istočnonemačke Socijalističke partije jedinstva (do 1971, predsednik Državnog veća 1960-73).
  • 26. 7. - Snage NR Kine se iskrcale na ostrvo Dadan blizu Amoja (Xiamena) ali su odbijeni.
  • 26 - 29. 7. - Masakr kod No Gun Rija: Amerikanci su ubili 250-300 izbeglica, uključujući žena i dece, za šta su bili ovlašćeni zbog infiltracije severnokorejskih vojnika (šire poznato od '90-tih).
  • 27. 7. - Otvorena deonica Beograd-Zagreb Autoputa Bratstva i jedinstva.
  • 27. 7. - Hadonška zaseda na jugu Koreje, poginulo je preko 300 Amerikanaca.
  • 29. 7. - New York Times izveštava o protestnom maršu 500 seljaka u Beogradu (ili prema Beogradu), zbog velikih uzimanja.
  • 31. 7. - Potpisan Ugovor o miru i prijateljstvu između Indije i Nepala: sloboda kretanja, stanovanja, rada, vlasništva nekretnina.

Avgust/August/Kolovoz

uredi
  • 1. 8. - Pošto je situacija u Belgiji na ivici građanskog rata, kralj Leopold III objavio da se povlači s prestola, u korist sina Boduena, efektivno od jula 1951.
  • 1. 8. - Sovjeti se vraćaju u UN, jer ovoga meseca predsedavaju Savetom bezbednosti.
  • 1. 8. - Guam dobija Organski zakon kojim postaje neinkorporirana teritorija SAD.
  • 2. 8. - Bitka na Urezu (Battle of the Notch): Amerikanci su odbranili prolaz prema Masanu, praktično je zaustavljena severna ofenziva na južnom krilu Pusanskog perimetra.
  • 4. 8. - Počinje Bitka na Pusanskom perimetru (do 18. septembra), u kojoj snage UN uspevaju odbraniti jugoistočni kut Koreje, oko grada Pusana.
  • 5. 8. - Bombarder B-29, sa atomskom bombom, pao na stambeno područje blizu avio-baze - među 17 poginulih je i general Robert F. Travis po kome će baza biti nazvana.
  • 10. 8. - Prikazan film Sunset Boulevard.
  • 10. 8. - Bugarska vlada namerava da preseli 250.000 Turaka u Tursku.
  • 12. 8. - Papa Pio XII. izdaje encikliku Humani Generis kojom prihvata evoluciju kao ozbiljnu hipotezu, koja ne protivreči učenjima Katoličke crkve.
  • 12. 8. - Uragan Able je prvi imenovani u Atlantiku.
  • 13. 8. - Brod "Majakovski" potonuo u Rigi, stradalo 147 ljudi.
  • 13. 8. - Prvi put od rata dopušten prelaz u italijansku Goricu, na jedan dan: 5.000 Slovenaca i Italijana "počistilo" radnje. (NYT)
  • 15. 8. - Asamsko-tibetanski zemljotres magnitude 8,6 - 4.800 žrtava u retko naseljenim krajevima, uključujući i od provale jezera nastalog nakon klizišta na reci Subansiri.
  • 17. 8. - Tri preostale jedinice Ujedinjenih Država Indonezije - Države Istočna Indonezija i Istočna Sumatra i Republika Indonezija - spajaju se u unitarnu Republiku Indoneziju.
  • 20. 8. - Ćopićeva "Jeretička priča" objavljena u "Književnim novinama", izložen je političkim napadima s vrha.
  • 20. 8. - Sayyid Qutb se vraća iz Amerike u Egipat. Zgađen je zapadnom kulturom, priključuje se Islamskom bratstvu.
  • 20. 8. - 11. 9. - U Dubrovniku održana 9. šahovska olimpijada, prva posle 11 godina; plasman: Jugoslavija, Argentina, Zapadna Nemačka (prvo sportsko takmičenje za tu zemlju).
  • 23. 8. - Zvaničnici State Departmenta odbijaju izdati pasoš glumcu i pevaču Paulu Robesonu, s obrazloženjem da njegove česte kritike položaja crnaca u SAD ne treba iznositi u inostranstvu.
  • 26. 8. - Zapad odobrio zapadnonemačke kredite od 65 miliona FNRJ u okviru bilateralnog trgovačkog sporazuma. (NYT)
  • 29. 8. - Jugoslavija ratifikovala pakt o genocidu. (NYT)
  • 31. 8. - TWA Flight 903: avion iz Bombaja pao ubrzo po poletanju iz Kaira, na putu prema Rimu i Njujorku: 55 mrtvih, među kojima egipatska glumica Camelia, arhitekta Maciej Nowicki i matematičar S. S. Pillai.

Septembar/Rujan

uredi
  • 1. 9. - Velika Naktonška ofanziva - finalni severnokorejski pokušaj da probiju Pusanski perimetar.
  • 2. 9. - Italo-britanski nuklearni fizičar Bruno Pontecorvo prebegao u SSSR.
  • 5. 9. - Ministar ino. poslova Edvard Kardelj osuđuje severnokorejsku agresiju kao pretnju svetskom miru (govori pred UN 25-og). (NYT)
  • 7. 9. - Osnovan indeks Tokijske berze Nikkei 225.
  • 8. 9. - Otvoren Prvi dubrovački festival, kasnije Dubrovačke ljetne igre.
  • 10. 9. - U američkom bombardovanju napalmom ostrva Wolmido kod Inčona stradale su stotine civila.
  • 11. 9. - Duško Brkić, Rade Žigić i Stanko Opačić Ćanica isključeni iz Vlade NR Hrvatske, Brkić i Žigić i iz Prezidijuma Sabora.[10]
  • 12. 9. - Komunistički neredi u Berlinu.
  • 13. 9. - Među novoizabranim direktorima MMF je i Nenad Popović iz Jugoslavije.
  • 13. 9. - Vatikan tvrdi da 300 katoličkih svećenika čeka suđenje u SFRJ.
  • septembar - U Jugoslaviju stiže prva pomoć iz SAD?[11]
  • septembar - Amerikanci su osnovali Savetodavnu grupu vojne pomoći (MAAG) u Vijetnamu, za nadzor vojne pomoći Francuzima i pomoć u obuci Vijetnamaca - početak vojnog prisustva SAD (prvi pripadnici su stigli 3. avgusta).
 
Marinci na morskom zidu kod Inčona
  • 15. 9. - Korejski rat: Bitka kod Inchona - amfibijsko iskrcavanje snaga UN na zapadnoj obali Koreje vodi prvom preokretu rata. Sutradan se probijaju i sa Pusanskog perimetra.
  • 21. 9. - JAT-ov DC-47 iz Beograda udario u Malo Sljeme, stradalo 10 od 11 ljudi na avionu.[12]
  • 21 i 26. 9. - Maršal Tito i novoizabrani patrijarh Vikentije razmenili posete.
  • 23. 9. - U SAD je na snazi McCarranov Zakon o unutrašnjoj sigurnosti, preko predsednikovog veta: registracija članova komunističkih organizacija, moguć pritvor ljudi koji bi mogli vršiti špijunažu ili sabotažu.
  • 24. 9. - Završena Operacija Leteći ćilim, preseljenja jemenskih Jevreja u Izrael.
  • 26. 9. - MacArthur proglašava Seul oslobođenim, ali borbe traju još dva dana.
  • 27. 9. - Racionisana količina hleba u Jugoslaviji smanjena za 10 %, smanjen obavezni otkup žita[3], selektivno klanje stoke radi čuvanja krmiva. Velika suša, istočna blokada i skok cena usled izbijanja Korejskog rata otežavaju situaciju u Jugoslaviji (nestašica hrane)[3]. Ali premašena proizvodnja iz 1939[13].
  • 27. 9. - U NR Bosni i Hercegovini donesen Zakon o zabrani nošenja zara i feredže, slične zakone do početka sledeće godine doneseni i u Crnoj Gori, Srbiji i Makedoniji.[14]
  • 28. 9. - Invazija Ambona: indonežanske snage napadaju središe Južnomalučke republike - grad Ambon je zauzet 5. novembra.
  • 30. 9. - Objavljena studija Richarda Dolla i Austina Bradforda Hilla "Pušenje i karcinom pluća: preliminarni izveštaj".
  • 30. 9. - 17. 10. - Prvi indokineski rat - Bitka na putu 4: uspešna Viet Minhova kampanja stavlja pod kontrolu veliki deo granice sa NR Kinom, Francuzi u Hanoju paniče.
  • septembar, krajem - Veliki oblak dima od požara Chinchaga u Kanadi je stigao i do Evrope.
  • septembar-oktobar - Manevri u Bugarskoj.

Oktobar/Listopad

uredi
  • 1. 10. - Trupe UN prešle 38. paralelu u Koreji.
  • 1. 10. - Lenjingradska afera: streljana su šestorica funkcionera iz tog grada, preko 200 je osuđeno na zatvorske kazne, oko 2.000 je smenjeno i proterano iz grada.
  • 2. 10. - U američkim novinama prvi put objavljen strip Peanuts ("Čarli Braun") kreatora Charles M. Schulz-a (do 2000.).
  • 3. 10. - Getúlio Vargas ponovo izabran za predsednika Brazila (mandat od januara, pa do samoubistva 1954).
  • 3. 10. - Prvi indokineski rat: francuski garnizon napušta Caobang, razbijen je u povlačenju - u toku je Viet Minhova ofanziva kojom su stavili pod kontrolu skoro čitavu granicu sa Kinom.
  • 5. 10. - Uredbom savezne vlade osnovan Leksikografski zavod u Zagrebu.
  • 7. 10. - Kineska invazija Tibeta počinje prelaskom granice istočnog Tibeta (Khama) i Bitkom za Qamdo - zauzet 5. novembra.
  • 7. 10. - Majka Tereza i njene Misionarke ljubavi su dobile odobrenje od pape Pija XII.
  • 7. 10. - Patrijarh Vikentije kaže da mu je Tito obećao da će sva pitanja biti rešena s dobrom voljom. (NYT)
  • 8. 10. - Dan nakon što je Generalna skupština UN podržala ujedinjenje Koreje i prelazak 38. paralele, Mao naređuje osnivanje Narodne dobrovoljačke armije, na čelu sa gen. Peng Dehuaijem.
  • 10. 10. - Mao Cetung izdaje Direktivu o suzbijanju kontrarevolucionarne aktivnosti, oštriju od Liu Shaoqijeve iz marta.
  • 11. 10. - Državni sekretar Acheson uverava Beograd u "neku vrstu pomoći" povodom suše, a Jugoslavija će "prodati metal SAD". (NYT)
  • 13. 10. - Prikazan film All About Eve.
  • 13. 10. - Osnovano beogradsko pozorište "Boško Buha".
  • 13. 10. - Tito obavestio ambasadora Allena o odluci da se kupi hrana od SAD, kako bi se izbegla zimska kriza (i javnost je obaveštena). (NYT)
  • 15. 10. - Dekret savezne vlade, efektivan od 1. 11., kojim se ukidaju posebne privilegije u hrani, stanovanju i drugim uslugama za partijske i državne funkcionere. ("Borba" kasnije izveštava da neki funkcioneri "pljačkaju" državnu imovinu kako bi ovo izbegli - NYT 30. 10.).
  • 16. 10. - Objavljen roman The Lion, the Witch and the Wardrobe, prvi od sedam u serijalu The Chronicles of Narnia.
  • 19. 10. - Snage UN zauzele Pyongyang, istog dana NR Kina ulazi u rat, tajnim prelazom glavnine dobrovoljačke armije preko granične reke Yalu u Severnu Koreju (neke jedinice su prelazile i prethodnih nekoliko dana).
  • 20. 10. - Treći kongres Antifašističkog fronta žena, Tito govori i o satiri (povodom "Jeretičke priče", koju kritikuje); takođe, Tito se zahvaljuje na pomoći SAD (većina od 430 miliona dolara UNRRA-ine pomoći itd.).
  • 20. 10. - Afera Anrija Martina: komunistički aktivista u Tulonu je oslobođen optužbe za sabotažu ali je osuđen na pet godina za deljenje letaka protiv Indokineskog rata.
  • 20. 10. - Vlada FNRJ traži 105 miliona dolara pomoći od SAD. (NYT)
  • 24. 10. - Plevenov plan: francuski premijer René Pleven izlaže plan stvaranja evropske nadnacionalne armije, zasebno od NATO - Ugovor o Evropskoj obrambenoj zajednici je potpisan 1952, ali je propao u francuskoj skupštini 1954.
  • 24. 10. - U Berlinu postavljeno Zvono slobode, poklon Amerikanaca tom gradu.
  • 25. 10. - Južnokorejci stigli na reku Yalu, granicu sa Kinom, počinje bitka kod Onjonga, prva veća između Kineza i snaga UN, u kojoj su Kinezi razbili korejske snage. Počinje i bitka kod Unsana.
  • 25. 10. - Kineska komunistička vojska je prešla granicu Tibeta.
  • 26. 10. - Britanski Donji dom se sastao u rekonstruisanoj dvorani, koja je bila uništena 1941.
  • 28. 10. - Osnovana Torcida Split.
  • 29. 10. - Umro švedski kralj Gustaf V, nasleđuje ga Gustaf VI Adolf (do 1973).
  • 30. 10. - Pobuna u gradu Jayuya na Portoriku protiv američke vlasti, suzbijena za nekoliko dana.
  • 31. 10. - Earl Lloyd je prvi crnac koji je zaigrao u NBA.

Novembar/Studeni

uredi
 
Najdalji domet ofanzive UN, IX - XI 1950
  • 1. 11. - Tokom Bitke kod Unsana došlo je do kinesko-američkog okršaja u kome su Amerikanci pretrpeli velike gubitke.
  • 1. 11. - Jedan sovjetski avio korpus je nezvanično priključen kineskoj vojsci, istog dana dolazi do prvih sukoba MiG-15 sa američkim klipnim i mlaznim avionima - severozapad Koreje će biti poznat kao Aleja Migova.
  • 1. 11. - Apostolska konstitucija Munificentissimus Deus definira dogmu uznesenja Blažene Djevice Marije na nebo - to je jedina ex cathedra izjava od uvođenja Papine nepogrešivosti 1870 do danas (2021).
  • 1. 11. - Militantni Portorikanci pokušali upasti u Trumanovu rezidenciju Blair House.
  • 1. 11. - Aleš Bebler predsedava Savetom bezbednosti UN ovog meseca.
  • 2. 11. - Bombe u tri zgrade u Trstu, koje zauzimaju protitovske novine i agencija za štampu. (NYT)
  • 3. 11. - Rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 337 ili Rezolucija "Udružujemo se za mir": ako je Savet bezbednosti blokiran, GS ima vanredno specijalno zasedanje.
  • 4. 11. - Potpisana je Evropska konvencija o ljudskim pravima (na snazi od 1953).
  • 5. 11. - U Koreji je dato naređenje snagama UN za bombardovanje svih zgrada koji mogu biti sklonište, istog dana je uništen veći deo Kanggyea, Sinuiju 8-og itd., na meti su i mostovi preko reke Yalu.
  • 6. 11. - Osnovan Muzej primenjenih umetnosti u Beogradu.
  • 6. 11. - Nepalski kralj Tribhuvan pobegao sa krunskim princem u indijsku ambasadu, premijer Mohan Šamšer postavlja sutradan trogodišnjeg Gyanendru za kralja - Tribhuvan se vraća u zemlju u februaru, kada će porodica Rana izgubiti monopol na premijersku poziciju.
  • 7. 11. - Sredomandatni izbori u SAD: demokrati gube mesta u oba doma ali zadržavaju većinu. Richard Nixon ubedljivo izabran u Kaliforniji za Senat, nakon kampanje u kojoj je protivkandidatkinju Helen Gahagan Douglas predstavio kao blisku komunistima (dobio je nadimak "Tricky Dick"). Novi senator je i republikanac Everett Dirksen.
  • 8. 11. - Korejski rat: prva borba mlaznih aviona u istoriji - američki F-80 oborio MiG 15.
 
F-80 u Koreji
  • 11. 11. - Albanski diplomatski predstavnici proterani iz Beograda (u vezi sa graničarskim incidentima 12. 10. i 17. 10.),[3] zatvoreno i poslanstvo u Tirani.
  • 13. 11. - Pukovnik Carlos Delgado Chalbaud, šef vojne hunte u Venezueli, otet i ubijen. Kasnije tokom meseca postavljen civil Germán Suárez Flamerich (do 1952).
  • 13. 11. - Avion sa kanadskim hodočasnicima na povratku iz Rima udario u planinu kod Grenobla, ukupno 58 mrtvih.
  • 13. 11. - New York Times objavljuje intervju sa nadbiskupom Stepincem u Lepoglavi - ravnodušan je prema Titovim ponudama (prošlog meseca se spekuliralo da bi mogao biti pušten ako napusti zemlju).
  • 14. 11. - Isidora Sekulić je prva žena redovan član SANU.
  • 16. 11. - SAD i Frankistička Španija su uspostavili diplomatske odnose, odobren je kredit od 62 miliona za vojsku.
  • 17. 11. - Generalna skupština UN izglasala rezoluciju "O dužnostima država u slučaju izbijanja neprijateljstva" koju je predložila FNRJ (49 za, pet istočnih zemalja protiv, Indija uzdržana).
  • 17. 11. - Tibetanski Dalaj Lama Tenzin Gjatso je, mada maloletan, preuzeo vlast od regenta.
  • 18. 11. - U Rijeku stigao prvi brod sa hranom kupljenom od SAD. Truman urgira kongresne lidere da naprave program pomoći u hrani. (NYT)
  • 21. 11. - Misionari iz Nove plemenske misije izginuli u padu DC-3 u Vajomingu, pet meseci nakon avionskog udesa u Venecueli u kome su poginule njihove kolege, muževi, očevi.
  • 23. 11. - U Meksiku prikazan film "Jedan dan života" (Un día de vida).
  • 24. 11. - Truman daje 16 miliona dolara iz fondova Uzajamne odbrane za hranu jugoslovenskoj vojsci. (NYT)
  • 24. 11. - Sreten Žujović pušten iz zatvora ("pao" sa Hebrangom 1948).
  • 24. 11. - MacArthur pokreće "Doma-do-Božića" ofenzivu, zaustavljena već sutradan.
  • 24. 11. - Velika apalačka oluja pogađa severoistok SAD, 383 poginulih.
  • 25. 11. - Uveče počinje Bitka na Ch'ongch'onu - velika kineska Ofanziva druge faze protiv južnokorejskih i snaga UN koje beže preko 38. paralele. Maov sin Mao Anying je poginuo prilikom bombardovanja štaba u Koreji pre podneva.
  • 28. 11. - Obnovljeni diplomatski odnosi između Jugoslavije i Grčke.
  • 28. 11. - Osnovan Muzej pozorišne umetnosti u Beogradu.
  • 29. 11. - Trumanova administracija zatražila od Kongresa 38 miliona dolara za pomoć Jugoslaviji (potpisano 29. 12.).
  • 29. 11. - U Trepči puštena nova postrojenja za proizvodnju olova[15].
  • 30. 11. - Predsednik Truman kaže da je moguća i upotreba atomske bombe u Korejskom ratu - britanski premijer Attlee dolazi u hitnu posetu 4. 12..
  • novembar - Počela repatrijacija grčke dece iz Jugoslavije (jedina zemlja koja je poslušala preporuke UN).

Decembar/Prosinac

uredi
  • 2. 12. - Završava se Bitka na Ch'ongch'onu, kineska pobeda na severozapadu Koreje, koja vraća Severnoj Koreji prostor severno od 38. paralele.
  • 2. 12. - Objavljen roman Isaaca Asimova "Ja, robot".
  • 2. 12. - Proradio Transarabijski naftovod, od Saudi Arabije do Sidona u Libanu (potpuno prestao s radom 1990).
  • 5. 12. - Trupe UN napustile Pyongyang.
  • 5. 12. - Indo-sikimski ugovor: Sikkim je indijski protektorat sa unutrašnjom autonomijom (priključen Indiji 1975).
  • 6. 12. - Gen. Paul Magloire je novi predsednik Haitija, prvi izabran univerzalnim pravom glasa (do 1956). Vodi antikomunističku politiku, zemlja jedno vreme postaje turistička destinacija.
  • 11. 12. - Krvavi neredi u Singapuru, nakon što je odlučeno da se devojčica Maria Hertogh vrati biološkim roditeljima, holandskim katolicima, iz muslimanske porodice u kojoj je odrasla.
  • 13. 12. - Završava se Bitka na Chosinskoj akumulaciji: kineske snage zauzimaju severoistok Koreje, ali opkoljene snage UN se probijaju iz obruča prema luci Hungnam, odakle evakuacija počinje za dva dana.
  • 13. 12. - Najviši vodostaj Neretve kod Metkovića, 445 cm.[16]
  • 14. 12. - Generalna skupština UN odlučila o osnivanju Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR).
  • 15. 12. - Uspostavljena američka civilna administracija na japanskim ostrvima Rjukju (vraćena Japanu 1972).
  • decembar - Izvršenje Petogodišnjeg plana u FNRJ produženo za godinu dana.
  • 16. 12. - U SAD proglašena nacionalna emergencija u vezi Korejskog rata.
 
F-86 Sabre u Koreji
  • 17. 12. - F-86 Sabre, američki mlaznjak sa strelastom konfiguracijom, ulazi u Korejski rat - može parirati MiG-15.
  • 17. 12. - General Jean de Lattre de Tassigny stiže u Sajgon - menja situaciju u Vijetnamu u francusku korist sledeće godine, dok se ne povuče zbog bolesti.
  • 18. 12. - Dvanaest zapadnoevropskih zemalja planiraju zajedničku vojsku i ponovno naoružavanje Z. Nemačke.
  • 23. 12. - Sporazum o italijanskim reparacijama Jugoslaviji. (NYT)
  • 24. 12. - "Božićno čudo": posle devet dana je završena Hungnamska evakucija preko 100 hiljada vojnika i 90.000 civila, luka je dignuta u vazduh.
  • 25. 12. - Četvorica škotskih studenata uzela Kamen iz Sconea iz Vestminsterske opatije i odnela ga u Škotsku (vraćen u aprilu, trajno u Škotskoj od 1996).
  • 29. 12. - Truman je potpisao Yugoslav Emergency Relief Assistance Act radi sprečavanja gladi (pominje se izvršno naređenje 25. 1. '51), pomoć vredna 38 miliona.
  • 30. 12. - Sporazum između Saudi Arabije i naftne firme Aramco o podeli profita "fifti-fifti"[17]. Ove godine je proradio Transarabijski naftovod od Saudi Arabije do Sidona u Libanu.
  • 30. 12. - NYT izveštava da jugoslovenske obaveštajne službe procenjuju uvećanje ljudstva sovjetskih balkanskih satelita od 155.000 u poslednjih sedam sedmica.
  • 31. 12. - Počinje kineska Treća faza ofanzive i Treća bitka za Seul, koji UN napušta 4. januara.
  • 31. 12. - Amnestiju u FNRJ dobija 11.327 lica, mnogi su seljaci koji su odbili prinudni otkup. (NYT)

Kroz godinu

uredi

1950. u temama

uredi

Galerija

uredi

Rođenja

uredi

Januar/Siječanj

uredi

Februar/Veljača

uredi

Mart/Ožujak

uredi

April/Travanj

uredi

Maj/Svibanj

uredi

Jun/Juni/Lipanj

uredi

Jul/Juli/Srpanj

uredi

Avgust/August/Kolovoz

uredi

Septembar/Rujan

uredi

Oktobar/Listopad

uredi

Novembar/Studeni

uredi

Decembar/Studeni

uredi

Kroz godinu

uredi

Smrti

uredi
Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1950.

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

uredi

April/Travanj – Jun/Lipanj

uredi

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

uredi

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

uredi

Kroz godinu

uredi

Nobelova nagrada za 1950. godinu

uredi

Reference

uredi
  1. IZLOŽBA SREDNJOVJEKOVNE UMJETNOSTI NARODA JUGOSLAVIJE. krlezijana.lzmk.hr
  2. Bajec, Dolničar, 1981, str. 117
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Collier's Year Book za 1950. (Microsoft Encarta 2004)
  4. U Narodnoj skupštini FNRJ: polaganje zakletve i čitanje ekspozea u ime nove Vlade. foto.mij.rs
  5. Bajec, Dolničar, 1981, str. 139
  6. Bajec, Dolničar, 1981, str. 210
  7. Sabrina Ramet, Tri Jugoslavije... str. 181
  8. Bajec, Dolničar, 1981, str. 144
  9. Documents 168 through 208 Arhivirano 2012-10-29 na Wayback Machine-u, Assessing the Soviet Threat: The Early Cold War Years (Document 174), cia.gov
  10. Nenad Bukvić, PRILOG POVIJESTI INSTITUCIJA: PREZIDIJUM SABORA NARODNEREPUBLIKE HRVATSKE 1945.–1953.
  11. Tito VS. Moscow: 25 Years After (1948-1973) Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Part Two, page 7, Slobodan Stanković, OSA - RFE
  12. Douglas C-47A-25-DK (DC-3) Malo Sljeme. aviation-safety.net
  13. Bajec, Dolničar, 1981, str. 142
  14. Zar zabranjen samo u ličnoj karti. danas.rs 02. februara 2010
  15. Ostojić, Stevo, str. 143
  16. Neretva na 20 cm od povijesnoga minimuma. arhiva.metkovic.hr 30.12.2016.
  17. The Saudi-Aramco "50/50" Agreement, December 30, 1950. wps.pearsoncustom.com

Literatura

uredi
  • Milan Bajec, Ivan Dolničar (1981). Jugoslavija 1941-1981, Beograd: Eksport pres.

Spoljne veze

uredi