Neoplasticizam
Neoplasticizam je stil površinskog nefigurativnog slikarstva koji je oformljen od strane Pit Mondrijana i grupe De Stijl 1912. godine. Osnovni elementi su okomite i vodoravne linije i osnovne boje (crvena, plava i žuta) kao i neboje (crna i bela). Pravac je bio prisutan i kod arhitekture u grupi De Stijl. Osnovni principi u arhitekturi su bili odbijanje unapred zadane forme, prelom zidova (otvorene građevine prema prostoru) i asimetrična konstrukcija.
Apstraktna umetnost
Apstraktna umetnost se prema načinu nastanka može podeliti prema postupcima pomoću kojih umetnik ka njoj dospeva na lirsku ili geometrijsku apstrakciju.
Lirska (subijektivna) apstrakcija pretpostavlja osećajnu, romantičku ili muzičku inspiraciju i jeste odraz duha. Stilizira konkretan svet u likovne apstracije, osamostaljuje boju u predmete. Autor ovakovog slikarstva u nju ulaže svoje subjektivno osećanje i želi da izazove u gledaocu osećajni odgovor. Ovakov slikar je npr. Vasilij Kandinski.
Geometrijska apstrakcija polazi od geometrijskih formi, pravih, linija, shvatanja prostora, konture, ritma i pokreta. Umetnik tu ne stvara na osnovu subijektivnih osećanja i želi da izrazi sveopšte konstruktivne principe i zakonitosti pomoću geometriskih formi i njihovih odnosa. U ovu liniju apstrakcije spada i neoplasticizam.
Neoplasticizam
Neoplasicizam se usredsređuje na zahvatanje čistih osnova stvarnosti univerzalnim jezikom, ali ne jezikom individualnih formi i potiskuje u pozadinu seberealizaciju umetnika. Taj geometrizira površinu slike na osnovu određenih zakonitosti i moguće je upotrebljavati samo prave uglove, prave linije i duži, određene crnim linijama a kolorit je redukovan na upotrebu tri osnovne boje; crvenu, plavu i žutu i tri hrometske boje (neboje) belu, sivu i crnu pri čemu su bojene površine ograničene crnim linijama- konturom i komponovane uvek u horizontalnim i vretikalnim linijama. Najveći uticaj imao je neoplasticizam na arhitekturu i formu primenjene umetnosti kao npr. reklamu.
Kao osnivača neoplasticizma možemo smatrati Holanđanina Pita Mondrijana koji je putem pojednostavljavanja formi dospeo ka geometriskoj apstrakciji kao jedino mogućeg oformljavanja i saobražavanja gometrijskog reda sveta. U početku se on interesuje za biljne i životinjaske forme i motive i kasnije se preorijenisao na svet moderne civilizacije. Rana faza njegovih radova je kubistička koju je doveo do apstraktnog slikarstva. Slike je uvek komponovao u horizontalne i vertikalne površine i bez slikarskog rukopisa.
Teo van Dusburg je u svom radu pokušavao sažeti tzv. čisto slikarstvo i arhitekturu. On se nije saglasio sa Mondrijanovim principom iz razloga što je na svojim slikama uvodio i dijagonalu koja je smetala dominaciji vertikala i horizontala. Ovo je izazvalo reskol među ovim umetnicima ali je Teo van Dusburg uspeo da premosti prepreke iz slobodne i primenjene umetnosti. Iz ovih uticaja crpeo je kasnije Bauhaus i ruska revolucionarna avangarda.
Arhitektura
U arhitekturi preovlađuje elementi kod kojih se javlja presecanja površina, prava i karakteristični kolorit. Gerit Ritveld je najpre stvorio komade nameštaja („Crvenoplavu naslonjaču#) a kasnije je nastavio i sa građevinama od kojih je najpozvatiji Dom Srederovih u Utrehtu koji je sačinjen od presečenih zidova i od pomerljivih poprečnih elemenata. Tu se ne da tačno odrediti granica između enterijera i eksterijera i predstavlja prostornu verziju neoplasticizma.
Literatura
- Markus Steigman/ René Zey- Lexikon der Modernen Kunst Tehniken und Stile Hamburg 2002.
- A. Chateleta, B.P.Grosiera: Svetové dejiny umenia, Larousse 1990
