Неопластицизам — разлика између измена
м r2.7.3) (Робот: промењено it:Neoplasticismo у it:De Stijl |
м нормативна контрола |
||
(Није приказано 11 међуизмена 10 корисника) | |||
Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Неопластицизам''' је стил површинског нефигуративног сликарства који је оформљен од стране [[Пит Мондријан]]а и групе [[Де Стијл]] [[1912.]] године. Основни елементи су |
'''Неопластицизам''' је стил површинског нефигуративног сликарства који је оформљен од стране [[Пит Мондријан]]а и групе [[Де Стијл]] [[1912|1912.]] године. Основни елементи су вертикалне и водоравне линије и основне боје (црвена, плава и жута) као и небоје (црна и бела). Правац је био присутан и код архитектуре у групи [[Де Стијл]]. Основни принципи у архитектури су били одбијање унапред задате форме, прелом зидова (отворене грађевине према [[простор]]у) и асиметрична [[конструкција]]. |
||
== Апстрактна уметност == |
== Апстрактна уметност == |
||
[[Апстрактна уметност]] се према начину настанка може поделити према поступцима помоћу којих уметник ка њој доспева на лирску или геометријску апстракцију. |
[[Апстрактна уметност]] се према начину настанка може поделити према поступцима помоћу којих уметник ка њој доспева на лирску или геометријску апстракцију. |
||
Лирска (субијективна) апстракција претпоставља осећајну, романтичку или музичку инспирацију и јесте одраз духа. |
Лирска (субијективна) апстракција претпоставља осећајну, романтичку или музичку инспирацију и јесте одраз духа. Стилизује конкретан свет у ликовне апстракције, осамостаљује боју у предмете. Аутор оваквог сликарства у њу улаже своје субјективно осећање и жели да изазове у гледаоцу осећајни одговор. Један пример оваквог сликара је [[Василиј Кандински]]. |
||
Геометријска апстракција полази од геометријских форми, правих, линија, схватања простора, контуре, ритма и покрета. |
Геометријска апстракција полази од геометријских форми, правих, линија, схватања простора, контуре, ритма и покрета. Уметник ту не ствара на основу субјективних осећања и жели да изрази свеопште конструктивне принципе и законитости помоћу геометриских форми и њихових односа. У ову линију апстракције спада и неопластицизам. |
||
== Неопластицизам == |
== Неопластицизам == |
||
[[Датотека:Theo van Doesburg Composition XXI 1923.jpg|мини|Композиција XXI Теа ван Дусбурга]] |
|||
Неопласицизам се усредсређује на захватање чистих основа стварности универзалним језиком, али не језиком индивидуалних форми и потискује у позадину себереализацију [[уметник]]а. Тај геометризира површину слике на основу одређених законитости и могуће је употребљавати само праве углове, праве линије и [[дуж]]и, одређене црним линијама а колорит је редукован на употребу три основне боје; црвену, плаву и жуту и три хрометске [[Боја|боје]] (небоје) белу, сиву и црну при чему су бојене површине ограничене црним линијама- контуром и компоноване увек у хоризонталним и вретикалним [[линија]] |
Неопласицизам се усредсређује на захватање чистих основа стварности универзалним језиком, али не језиком индивидуалних форми и потискује у позадину себереализацију [[уметник]]а. Тај геометризира површину слике на основу одређених законитости и могуће је употребљавати само праве углове, праве линије и [[дуж]]и, одређене црним линијама а колорит је редукован на употребу три основне боје; црвену, плаву и жуту и три хрометске [[Боја|боје]] (небоје) белу, сиву и црну при чему су бојене површине ограничене црним линијама - контуром и компоноване увек у хоризонталним и вретикалним [[права (линија)|линијама]]. Највећи утицај неопластицизам је имао на архитектуру и форму примењене [[уметност]]и као на пример на рекламу. |
||
За оснивача неопластицизма може се сматрати [[Холанђани]]н [[Пит Мондријан]] који је путем поједностављавања форми доспео до геометриске апстракције као једино могућег оформљавања и саображавања гометријског реда света. У почетку се интересовао за биљне и животињаске форме и мотиве а касније се преоријенисао на свет модерне цивилизације. Рана фаза његових радова је [[Кубизам|кубистичка]] коју је довео до [[Апстрактна уметност|апстрактног сликарства]]. [[Слика|Слике]] је увек компоновао у хоризонталне и вертикалне површине и без сликарског рукописа. |
|||
[[Тео ван Дусбург]] је у свом раду покушавао |
[[Тео ван Дусбург]] је у свом раду покушавао да сажме такозвано чисто [[сликарство]] и [[Архитектура|архитектуру]]. Он се није сагласио са Мондријановим принципом јер је на својим сликама уводио и дијагоналу која је сметала доминацији вертикала и хоризонтала. Ово је изазвало рескол међу овим уметницима али је [[Тео ван Дусбург]] успео да премости препреке из слободне и примењене уметности. Из ових утицаја црпео је касније [[Баухаус]] и [[Русија|руска]] револуционарна [[авангарда]]. |
||
== Архитектура == |
== Архитектура == |
||
У архитектури |
У архитектури преовлађују елементи код којих се јавља пресецање површина, правих и карактеристични колорит. [[Герит Ритвелд]] је најпре створио комаде [[намештај]]а („Црвеноплаву наслоњачу“) а касније је наставио и са грађевинама од којих је најпозватији Дом Средерових у Утрехту који је сачињен од пресечених зидова и од померљивих попречних елемената. Ту се не да тачно одредити граница између [[ентеријер]]а и [[екстеријер]]а и представља [[простор]]ну верзију неопластицизма. |
||
== Литература == |
== Литература == |
||
* -{Markus Steigman/ René Zey- Lexikon der Modernen Kunst Tehniken und Stile Hamburg 2002.}- |
|||
* -{A. Chateleta, B.P.Grosiera: ''Svetové dejiny umenia'', Larousse 1990}- |
|||
Ред 26: | Ред 27: | ||
{{Commonscat|Neo-plasticism}} |
{{Commonscat|Neo-plasticism}} |
||
{{клица-уметност}} |
{{клица-уметност}} |
||
{{нормативна контрола}} |
|||
[[Категорија:Историја уметности]] |
[[Категорија:Историја уметности]] |
||
[[Категорија:Уметност]] |
[[Категорија:Уметност]] |
||
[[cs:Neoplasticismus]] |
|||
[[de:Neoplastizismus]] |
|||
[[el:Νεοπλαστικισμός]] |
|||
[[es:Neoplasticismo]] |
|||
[[eu:Neoplastizismo]] |
|||
[[fa:نئوپلاستیسیسم]] |
|||
[[fr:Néoplasticisme]] |
|||
[[it:De Stijl]] |
|||
[[lv:Neoplasticisms]] |
|||
[[hu:Neoplaszticizmus]] |
|||
[[nl:Nieuwe Beelding]] |
|||
[[pt:Neoplasticismo]] |
|||
[[ru:Неопластицизм]] |
|||
[[sc:Neoplasticismu]] |
|||
[[sk:Neoplasticizmus]] |
|||
[[sv:Neoplasticism]] |
|||
[[tr:Neoplastisizm]] |
|||
[[uk:Неопластицизм]] |
Тренутна верзија на датум 15. јануар 2024. у 22:59
Неопластицизам је стил површинског нефигуративног сликарства који је оформљен од стране Пит Мондријана и групе Де Стијл 1912. године. Основни елементи су вертикалне и водоравне линије и основне боје (црвена, плава и жута) као и небоје (црна и бела). Правац је био присутан и код архитектуре у групи Де Стијл. Основни принципи у архитектури су били одбијање унапред задате форме, прелом зидова (отворене грађевине према простору) и асиметрична конструкција.
Апстрактна уметност
[уреди | уреди извор]Апстрактна уметност се према начину настанка може поделити према поступцима помоћу којих уметник ка њој доспева на лирску или геометријску апстракцију.
Лирска (субијективна) апстракција претпоставља осећајну, романтичку или музичку инспирацију и јесте одраз духа. Стилизује конкретан свет у ликовне апстракције, осамостаљује боју у предмете. Аутор оваквог сликарства у њу улаже своје субјективно осећање и жели да изазове у гледаоцу осећајни одговор. Један пример оваквог сликара је Василиј Кандински.
Геометријска апстракција полази од геометријских форми, правих, линија, схватања простора, контуре, ритма и покрета. Уметник ту не ствара на основу субјективних осећања и жели да изрази свеопште конструктивне принципе и законитости помоћу геометриских форми и њихових односа. У ову линију апстракције спада и неопластицизам.
Неопластицизам
[уреди | уреди извор]Неопласицизам се усредсређује на захватање чистих основа стварности универзалним језиком, али не језиком индивидуалних форми и потискује у позадину себереализацију уметника. Тај геометризира површину слике на основу одређених законитости и могуће је употребљавати само праве углове, праве линије и дужи, одређене црним линијама а колорит је редукован на употребу три основне боје; црвену, плаву и жуту и три хрометске боје (небоје) белу, сиву и црну при чему су бојене површине ограничене црним линијама - контуром и компоноване увек у хоризонталним и вретикалним линијама. Највећи утицај неопластицизам је имао на архитектуру и форму примењене уметности као на пример на рекламу.
За оснивача неопластицизма може се сматрати Холанђанин Пит Мондријан који је путем поједностављавања форми доспео до геометриске апстракције као једино могућег оформљавања и саображавања гометријског реда света. У почетку се интересовао за биљне и животињаске форме и мотиве а касније се преоријенисао на свет модерне цивилизације. Рана фаза његових радова је кубистичка коју је довео до апстрактног сликарства. Слике је увек компоновао у хоризонталне и вертикалне површине и без сликарског рукописа.
Тео ван Дусбург је у свом раду покушавао да сажме такозвано чисто сликарство и архитектуру. Он се није сагласио са Мондријановим принципом јер је на својим сликама уводио и дијагоналу која је сметала доминацији вертикала и хоризонтала. Ово је изазвало рескол међу овим уметницима али је Тео ван Дусбург успео да премости препреке из слободне и примењене уметности. Из ових утицаја црпео је касније Баухаус и руска револуционарна авангарда.
Архитектура
[уреди | уреди извор]У архитектури преовлађују елементи код којих се јавља пресецање површина, правих и карактеристични колорит. Герит Ритвелд је најпре створио комаде намештаја („Црвеноплаву наслоњачу“) а касније је наставио и са грађевинама од којих је најпозватији Дом Средерових у Утрехту који је сачињен од пресечених зидова и од померљивих попречних елемената. Ту се не да тачно одредити граница између ентеријера и екстеријера и представља просторну верзију неопластицизма.
Литература
[уреди | уреди извор]- Markus Steigman/ René Zey- Lexikon der Modernen Kunst Tehniken und Stile Hamburg 2002.
- A. Chateleta, B.P.Grosiera: Svetové dejiny umenia, Larousse 1990