Пређи на садржај

Натријум-хидроксид

С Википедије, слободне енциклопедије
Датум измене: 14. август 2012. у 01:49; аутор: PixelBot (разговор | доприноси) (r2.7.3) (Робот: додато so:Sodium Hydroxide)
Натријум-хидроксид
Називи
IUPAC назив
Натријум-хидроксид
Други називи
каустична сода; камена сода; жива сода
Идентификација
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.013.805
Е-бројеви E524 (регулатор киселости, ...)
MeSH Sodium+hydroxide
Својства
NaOH
Моларна маса 39,9971 g/mol
Агрегатно стање бела чврста супстанца
Густина 2,1 g/cm³, основно
Тачка топљења 318°C (591 K)
Тачка кључања 1390°C (1663 K)
111 g/100 ml (20°C)
Опасности
R-ознаке R35
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability (red): no hazard codeHealth code 3: Short exposure could cause serious temporary or residual injury. E.g., chlorine gasReactivity code 1: Normally stable, but can become unstable at elevated temperatures and pressures. E.g., calciumSpecial hazards (white): no code
3
1
Тачка паљења Није запаљив
Сродна једињења
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Натријум-хидроксид је хемијско неорганско једињење хемијске формуле NaOH.

Добијање

Као хемикалија која се веома употребљава у индустрији, производи се у великим количинама. Може се добити на више начина:

  1. дејством натријума на воду;
  2. дејством кречног млека на раствор натријум-карбоната;
  3. електролизом раствора натријум-хлорида.[1]

Добијање дејством натријума на воду

За разлику од друге две, ова метода нема широку примену у индустрији, већ служи за лабораторијско добијање натријум-хидроксида и то у малим количинама. Овако добијен натријум-хидроксид је веома чист.[1]

Добијање дејством калцијум-хидроксида

Када се кува смеша натријум-карбоната и калцијум-хидроксида, добија се растворени натријум-хидроксид, док се калцијум-карбонат таложи:

Овај процес се назива каустификација.[1]

Добијање електролизом

Овај процес је најзаступљенији. Приликом електролизе кухињске соли дешавају се хемијске реакције које се могу приказати хемијским једначинама[1]:

Физичка и хемијска својства

То је бела кристална супстанца која брзо апсорбује влагу и угљен-диоксид из ваздуха. У води се лако раствара уз издвајање знатне количине топлоте, али се слабо раствара у алкохолу. Водени раствор је љигав, корозиван и натријум-хидроксид је у том раствору веома дисосован што је све својство јаке алкалије. У складу са тим, мења боју лакмуса у плаво, као што мења боје и других индикатора, а са киселинама реагује градећи соли. Такође реагује и са растворима металних соли, изузев соли алкалних метала, градећи соли натријума, на пример:

Са тим да се у реакцији са амон-солима ослобађа амонијак (гас), вероватно због непостојаности амон-хидроксида.[1] Уколико се раствор држи у стојници са брушеним стакленим затварачем, после неког времена неће бити могуће отворити ту стојницу јер супстанца лако везује угљен-диоксид из ваздуха и прави кристале на затварачу. Да би се таква ситуација спречила, користе се гумени затварачи, чија је флексибилност боља.

Растопљени натријум-хидроксид делује на метале, са тим да на никл и сребро слабо делује. На пример:

Делује и на неметале:

Лако делује и на стакло и порцелан, чак и његов водени раствор.[1]

Употреба

Има вишеструку употребу: за бељење и бојење, при рафинацији уља, у производњи сапуна, хартије, боја (ализарина на пример) и вештачке свиле, за пречишћавање боксита, а у облику натрон-креча употребљава се у квантитативној анализи за апсорпцију угљен-диоксида.[1] Kористи се у комбинацији са другим хемикалијама за скидање фото-лака при кућној изради штампаних плоча у електроници, након што је плоча била подвргнута UV осветљавању.[2]

Извори

  1. ^ а б в г д ђ е Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
  2. ^ elitesecurity.org Елит секјурити форум