Натријум-хидроксид

Натријум-хидроксид

Називи
IUPAC назив Натријум-хидроксид
Други називи каустична сода; камена сода; жива сода
Идентификација
CAS број	1310-73-2
ChemSpider	14114
ECHA InfoCard	100.013.805
Е-бројеви	E524 (регулатор киселости, ...)
MeSH	Sodium+hydroxide
Својства
Хемијска формула	NaOH
Моларна маса	39,9971 g/mol
Агрегатно стање	бела чврста супстанца
Густина	2,1 g/cm³, основно
Тачка топљења	318°C (591 K)
Тачка кључања	1390°C (1663 K)
Растворљивост у води	111 g/100 ml (20°C)
Опасности
R-ознаке	R35
NFPA 704	3 1
Тачка паљења	Није запаљив
Сродна једињења
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Натријум-хидроксид је хемијско неорганско једињење хемијске формуле NaOH.

Добијање

Као хемикалија која се веома употребљава у индустрији, производи се у великим количинама. Може се добити на више начина:

1. дејством натријума на воду;
2. дејством кречног млека на раствор натријум-карбоната;
3. електролизом раствора натријум-хлорида.

Добијање дејством натријума на воду

За разлику од друге две, ова метода нема широку примену у индустрији, већ служи за лабораторијско добијање натријум-хидроксида и то у малим количинама. Овако добијен натријум-хидроксид је веома чист.

Добијање дејством калцијум-хидроксида

Када се кува смеша натријум-карбоната и калцијум-хидроксида, добија се растворени натријум-хидроксид, док се калцијум-карбонат таложи:

$\mathrm {Na_{2}CO_{3}+Ca(OH)_{2}\longrightarrow 2\;NaOH+CaCO_{3}}$

Овај процес се назива каустификација.

Добијање електролизом

Овај процес је најзаступљенији. Приликом електролизе кухињске соли дешавају се хемијске реакције које се могу приказати хемијским једначинама:

$\mathrm {NaCl\longrightarrow 2\;Na^{*}+Cl^{*}}$

$\mathrm {2Na+2H_{2}O\longrightarrow 2\;NaOH+H_{2}}$

$\mathrm {Cl^{*}+Cl^{*}\longrightarrow \;Cl_{2}}$

Физичка и хемијска својства

То је бела кристална супстанца која брзо апсорбује влагу и угљен-диоксид из ваздуха. У води се лако раствара уз издвајање знатне количине топлоте, али се слабо раствара у алкохолу. Водени раствор је љигав, корозиван и натријум-хидроксид је у том раствору веома дисосован што је све својство јаке алкалије. У складу са тим, мења боју лакмуса у плаво, као што мења боје и других индикатора, а са киселинама реагује градећи соли. Такође реагује и са растворима металних соли, изузев соли алкалних метала, градећи соли натријума, на пример:

$\mathrm {FeCl_{3}+3NaOH\longrightarrow \;Fe(OH)_{3}+3NaCl}$

Са тим да се у реакцији са амон-солима ослобађа амонијак (гас), вероватно због непостојаности амон-хидроксида. Уколико се раствор држи у стојници са брушеним стакленим затварачем, после неког времена неће бити могуће отворити ту стојницу јер супстанца лако везује угљен-диоксид из ваздуха и прави кристале на затварачу. Да би се таква ситуација спречила, користе се гумени затварачи, чија је флексибилност боља.

Растопљени натријум-хидроксид делује на метале, са тим да на никл и сребро слабо делује. На пример:

$\mathrm {2NaOH+Zn\longrightarrow \;Na_{2}ZnO_{2}+H_{2}}$

Делује и на неметале:

$\mathrm {3NaOH+4P+3H_{2}O\longrightarrow \;PH_{3}+3NaH_{2}PO_{2}}$

Лако делује и на стакло и порцелан, чак и његов водени раствор.

Употреба

Има вишеструку употребу: за бељење и бојење, при рафинацији уља, у производњи сапуна, хартије, боја (ализарина на пример) и вештачке свиле, за пречишћавање боксита, а у облику натрон-креча употребљава се у квантитативној анализи за апсорпцију угљен-диоксида. Kористи се у комбинацији са другим хемикалијама за скидање фото-лака при кућној изради штампаних плоча у електроници, након што је плоча била подвргнута UV осветљавању.