Натријум-хидроксид — разлика између измена
м r2.7.2) (Робот: измењено ur:سوڈیم ہائیڈروآکسائیڈ |
м r2.7.3) (Робот: додато so:Sodium Hydroxide |
||
Ред 125: | Ред 125: | ||
[[sk:Hydroxid sodný]] |
[[sk:Hydroxid sodný]] |
||
[[sl:Natrijev hidroksid]] |
[[sl:Natrijev hidroksid]] |
||
[[so:Sodium Hydroxide]] |
|||
[[fi:Natriumhydroksidi]] |
[[fi:Natriumhydroksidi]] |
||
[[sv:Natriumhydroxid]] |
[[sv:Natriumhydroxid]] |
Верзија на датум 14. август 2012. у 01:49
Називи | |
---|---|
IUPAC назив
Натријум-хидроксид
| |
Други називи
каустична сода; камена сода; жива сода
| |
Идентификација | |
ChemSpider | |
ECHA InfoCard | 100.013.805 |
Е-бројеви | E524 (регулатор киселости, ...) |
MeSH | Sodium+hydroxide |
Својства | |
NaOH | |
Моларна маса | 39,9971 g/mol |
Агрегатно стање | бела чврста супстанца |
Густина | 2,1 g/cm³, основно |
Тачка топљења | 318°C (591 K) |
Тачка кључања | 1390°C (1663 K) |
111 g/100 ml (20°C) | |
Опасности | |
R-ознаке | R35 |
NFPA 704 | |
Тачка паљења | Није запаљив |
Сродна једињења | |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
Референце инфокутије | |
Натријум-хидроксид је хемијско неорганско једињење хемијске формуле NaOH.
Добијање
Као хемикалија која се веома употребљава у индустрији, производи се у великим количинама. Може се добити на више начина:
- дејством натријума на воду;
- дејством кречног млека на раствор натријум-карбоната;
- електролизом раствора натријум-хлорида.[1]
Добијање дејством натријума на воду
За разлику од друге две, ова метода нема широку примену у индустрији, већ служи за лабораторијско добијање натријум-хидроксида и то у малим количинама. Овако добијен натријум-хидроксид је веома чист.[1]
Добијање дејством калцијум-хидроксида
Када се кува смеша натријум-карбоната и калцијум-хидроксида, добија се растворени натријум-хидроксид, док се калцијум-карбонат таложи:
Овај процес се назива каустификација.[1]
Добијање електролизом
Овај процес је најзаступљенији. Приликом електролизе кухињске соли дешавају се хемијске реакције које се могу приказати хемијским једначинама[1]:
Физичка и хемијска својства
То је бела кристална супстанца која брзо апсорбује влагу и угљен-диоксид из ваздуха. У води се лако раствара уз издвајање знатне количине топлоте, али се слабо раствара у алкохолу. Водени раствор је љигав, корозиван и натријум-хидроксид је у том раствору веома дисосован што је све својство јаке алкалије. У складу са тим, мења боју лакмуса у плаво, као што мења боје и других индикатора, а са киселинама реагује градећи соли. Такође реагује и са растворима металних соли, изузев соли алкалних метала, градећи соли натријума, на пример:
Са тим да се у реакцији са амон-солима ослобађа амонијак (гас), вероватно због непостојаности амон-хидроксида.[1] Уколико се раствор држи у стојници са брушеним стакленим затварачем, после неког времена неће бити могуће отворити ту стојницу јер супстанца лако везује угљен-диоксид из ваздуха и прави кристале на затварачу. Да би се таква ситуација спречила, користе се гумени затварачи, чија је флексибилност боља.
Растопљени натријум-хидроксид делује на метале, са тим да на никл и сребро слабо делује. На пример:
Делује и на неметале:
Лако делује и на стакло и порцелан, чак и његов водени раствор.[1]
Употреба
Има вишеструку употребу: за бељење и бојење, при рафинацији уља, у производњи сапуна, хартије, боја (ализарина на пример) и вештачке свиле, за пречишћавање боксита, а у облику натрон-креча употребљава се у квантитативној анализи за апсорпцију угљен-диоксида.[1] Kористи се у комбинацији са другим хемикалијама за скидање фото-лака при кућној изради штампаних плоча у електроници, након што је плоча била подвргнута UV осветљавању.[2]