Jump to content

Нўғой тили

From Vikipediya
Нўғой тили
Миллий номи Ногай тили
Мамлакатлар  Россия
Расмийлик ҳолати  Доғистон
 Қорачой-Черкесия
Сўзлашувчиларнинг умумий сони 88 328 (2010) [1]
Туркумланиши
Туркум Евроосиё тиллари
Тил оиласи

Олтой тиллари

Туркий тармоқ
Қипчоқ гуруҳи
Нўғой-қипчоқ остгуруҳи
Алифбоси кирилл
Тил кодлари
ИСО 639-2 ног
ИСО 639-3 ног

Нўғой тили — туркий тиллар оиласига мансуб, Россия Федерациясининг Чечен Республикасида, Ставропол (жумладан, Қорачой-Черкес Республикаси) ва Краснодар ўлкаларининг бир қатор туманларида тарқалган. Оқнўғ-ай, нўғай, қоранўғай лаҳжаларига бўлинади. 60 мингга яқин киши сўзлашади. Нўғой тили фонетик ва грамматик хусусиятлари билан қозоқ ва қорақалпоқ тилларига ўхшайди, мае. умумтуркий "ч" ва "ш" товушлари Нўғой тилида "ш" ва "с"га мувофиқ келади (Нўғой тилидаги шиқ ва тас сўзлари бошқа туркий тилларда чиқ ва таш тарзида талаффуз этилади). Адабий Нўғой тили 20-асрда шаклланган; унинг таъсирида диалектал фарқлар йўқолиб бормоқда. Ёзуви 1924—28 йилларда араб алифбоси, 1928—38 йиллардалотин алифбоси асосида бўлган; 1938-йилдан эса рус графикаси асосидаги алифбодан фойдаланилади.[2]

Алифбоси

[edit | edit source]

Араб алифбоси

[edit | edit source]

1928-йилгача қўлланган араб алифбоси

ڮ ۇ ۋ پ ںُ چ ژ گ

Лотин алифбоси

[edit | edit source]

1928-йилдан кетин лотин алифбосини фойдаланди

А а Б в Ç ç Д д Э э Ә ә Г г Ƣ ƣ
И и К к Л л М м Н н Ꞑ ꞑ О о Ө ө
П п Қ қ Р р С с Ş ş Т т У у Й й
Ж ж З з В в

Кирилл алифбоси

[edit | edit source]

Ҳозирги кундаги фойдаланаётган кирилл алифбоси.

кириллча Транслитерация кириллча Транслитерация
А а А а П п П п
Аь аь А‘ а‘ (Ä ä) Р р Р р
Б б Б б С с С с
В в В в (W w) Т т Т т
Г г Г г У у У у
Д д Д д Уь уь У‘ у‘ (Ü ü)
Е е Э э Ф ф Ф ф
Ж ж Ж ж Х х Х х
З з З з Ц ц Ц ц
И и İ и Ч ч Ч ч (Ç ç)
Й й Й й Ш ш Ш ш (Ş ş)
К к К к (Қ қ) Ъ ъ -
Л л Л л Ы ы И ı
М м М м Ь ь -
Н н Н н Э э Э э
Нъ нъ Нг нг Ю ю Ю ю
О о О о Я я Я я
Оь оь Ў ў (Ö ö)

Манбалар

[edit | edit source]
  1. Перепис-2010
  2. ЎзМЕ. Биринчи жилд. Тошкент, 2000-йил