Бастион
Бастион је француска ријеч из средњег вијека преузета из староталијанског бастионе, која је пак дериват од дијалекталног бастире = градити, а она је у талијански дошла из германског и слична је староњемачкој ријечи бестен = крпати.[1] Она би се дала превести као браник јер су бастиони управо томе служили, то је наиме био нови начин градње утврда - полигонална клинаста избочина у бедему која је омогућавала браниоцима да под паљбом држе простор испред саме утврде али и сваки од њезиних бочних дијелова (бедеме и сусједне бастионе).[2] С тим новим архитектонским елементом у градњи фортификација браниоцима је омогућено активно брањење.
 | |
| Вријеме градње | 16. вијек. - 19. вијек. |
| Тип грађевине | фортификација |
Карактеристике
уредиЈедноставна дефиниција бастиона гласи то је архитектонски елемент код фортификација који има два фронта и два бока, са којих је могуће покривати ватром властите бедеме и сусједне бастионе.[3]
Бастион је био нижи од торња, како би се смањила штета од снажније артиљерије, али су били пуно шири и масивнији како би се по њима могла размјестити властита артиљерија.[3] Према распореду, изгледу, мјесту и карактеристикама бастиона и њихових додатака, разликују се; староталијански, новоталијански, старохоландски, пруски, мезјерски и новохолански бастионски системи.
Ако успоредимо бастион у свом најразвијенијем облику са средњовијековним и ренесансним торњевима, видимо да се бастион јако разликује од својих предходника, та разлике произлазе из разумијевања могућности, како у нападу тако и обрани од артиљерије али и од новог научног интереса за фортификације.[3]
Хисторија
уредиБастиони су се појавили с развојем артиљерије, јер су домет и разорна снага топовских зрна довели до тог да се дотадашњи начин градње утврда са високим торњевима показао потпуно промашен за модерне топове.[2] Незна се точно гдје је изграђен први бастион, а исто тако и под каквим и чијим утицајем. Ипак се данас већина стручњака слаже да су се први бастиони почели градити у Тоскани почетком 16. вијека.[3]
Коначни облик бастионском систему утврђивања дали су француски војни Инжењери Блаисе Франçоис Паган (1604. - 1665.), аутор Расправе о фортификацијама (Траитé дес фортифицатионс) и његов ученик Ваубан (1633. - 1707.).[2] Управо је Ваубан изградио најбоље примјере бастиона, који се и данас могу видјети у Лиллу. и Лонгwyу.[3] Бастиони су били карактеристични за доба кад је барут владао, престали су се градити средином 19. вијека.[3]
Најљепши примјер бастиона на јужнославенским просторима је Карловачка тврђава, која има тлоцрт у облику шестерокута, а на сваком углу по један бастион.[2]
Референце
уреди- ↑ „Бастион” (енглески). Мерриам Wебстер. Приступљено 28. 08. 2014.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 „Бастион” (хрватски). Хрватска енциклопедија (Лексикографски завод M.К.). Приступљено 28. 08. 2014.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 „Бастион” (енглески). Фортресс Студy Гроуп. Архивирано из оригинала на датум 2013-05-14. Приступљено 28. 08. 2014.
Вањске везе
уреди- Бастион на порталу Фортресс Студy Гроуп Архивирано 2013-05-14 на Wаyбацк Мацхине-у (en)