Дуња Хебранг
Дуња Хебранг (Оточац, 11. 11. 1943), хрватска и југославенска књижевница.
| Дуња Хебранг | |
|---|---|
| Рођење | 11. 11. 1943. Оточац, Краљевина Југославија |
| Пребивалиште | Загреб, Хрватска |
| Националност | Хрватица |
| Етницитет | Жидовка[1][2] |
| Држављанство | Хрватска |
| Алма матер | Филозофски факултет Свеучилишта у Загребу |
| Родитељи | Андрија Хебранг Олга (Страусс) Хебранг |
| Родбина | Андрија Хебранг (брат) Бранко Хебранг (брат) |
Биографија
уредиДуња Хебранг рођена је у Оточцу 11. 11. 1943 године, у обитељи Андрије и Олге Хебранг.[3] Са мајчине и очеве стране је жидовског подријетла. Матурирала је у Загребу 1962 године. 1968 је дипломирала психологију на Филозофскоме факултету Свеучилишта у Загребу и завршила послиједипломски студиј на Економском факултету 1973 године.[4][5] Радила је у промиџби Радиотелевизије Загреб. Пјесме и есеје је објављивала у листовима и часописима као што су: Студентски лист (1971), Форум (1975–1976, 1978–1979), Република (1976–1982, 1985), Могућности (1977, 1984–1985), Истра (1978–1979, 1985, 1988), Мост (1979, 1984–1985), Књижевност (Београд 1981, 1984), Одјек (1981, 1984–1988, 1990), Око (1981–1983, 1986–1987), Књижевна реч (Београд 1982), Књижевне новине (Београд 1982), Поља (Нови Сад 1982, 1990), Геста (1983), Задарска ревија (1983, 1986, 1989), Културни живот (Скопље 1984), Нова ревија (Љубљана 1986), Наша књига (1987), Израз (1988), Дубровник (1989), Школске новине (1993), Хрватско слово (1995), Ла баттана (1997), Књижевна ревија (1997), Марулић (1997).[5]
Чланицом је Друштва хрватских књижевника.[6]
Дјела
уреди- Уточишта, вл. наклада, Загреб, 1975
- Дневни гласови, Спектар, Загреб, 1978
- Казаљка времена, Алфа, Загреб, 1981
- Господа мужјаци: есеји, Спектар, Загреб, 1983
- Полвере е венто, Ла Сфинге, Напуљ, 1983
- Изван календара, Новинско издавачко и штампарско подузеће, Вараждин, 1984
- Мрак и ружа, Дуња Хебранг-Петер Амалиетти, Загреб-Љубљана, 1989
- Осјетљиви барбар: есеји, Гардош, Београд-Земун, 1989
- Кроника зла и мучнине, Графички атеље "Дерета", Београд, 1990
- Кугла цијеле земље, Дуња Хебранг-Медитор, Загреб, 1993
- Шум црних лимузина: роман, вл. наклада, Загреб, 1993
Референце
уреди- ↑ Берислав Јелинић (27. 1. 2004). Хебрангова тешка и искључива нарав стајат ће Санадера власти. Национал. Архивирано из оригинала на 11. 1. 2014. Преузето 3. 3. 2014
- ↑ (en) УСЦ Схоах Фоундатион Институте тестимонy оф Олга Хебранг. Унитед Статес Холоцауст Мемориал Мусеум (21. 9. 1995). Преузето 3. 3. 2014
- ↑ Калинић, Павле. Андрија Хебранг и хрватско питање // Политичка мисао, бр. 2.-3., (1996.), стр. 281.-296., (Хрчак), стр. 286 и фуснота 18 на стр. 286.
- ↑ Мирослав С. Мађер, 1999, стр. 100
- ↑ 5,0 5,1 Хрватски биографски лексикон: Хебранг, Дуња, приступљено 24. 5. 2015
- ↑ Друштво хрватских књижевника: Чланови друштва: Дуња Хебранг, приступљено 24. 5. 2015
Литература
уреди- Мађер, Мирослав С. (1999). Лексикон чланова ДХК, Винковци: Библиотека Ријеткост - Ријеч д.о.о.. ИСБН 978-953-6537-68-0 Унесени ИСБН није важећи.