Wikipedija

Хемијска индустрија

Хемијска индустрија или кемијска индустрија, је грана индустрије која хемијским путем прерађује биљне, животињске и минералне сировине, као и разне отпатке. Има изузетно широк спектар деловања и обухвата већину грана индустрије, служећи се њиховим сировинама.

Рафинерија нафте у Луизијани - пример хемијске индустрије

Хемијска индустрија, посебно тешка, велики је загађивач животне средине. Она обухвата емисију највише токсичних материја, првенствено амонијака, хлороводоника, фосфорне киселине, метанола, толуена, сумпорне киселине, сумпор-монооксида, метилетил-кетона, хлора, метилен-хлорида и трихлоретана. Произвођачи су дужни да прате и контролишу токсичне емисије у складу са законским прописима и стандардима. Међународна организација за стандардизацију (ИСО) је објавила серије стандарда за рад и управљање производњом, као и заштиту животне средине уопште.

Подела

уреди

Хемијска индустрија се може поделити на следећи начин:

Тешка хемијска индустрија

уреди

Подграна хемијске индустрије, тешка хемијска индустрија се дели на производњу органских и неорганских хемијских материја. Органска једињења садрже атом угљеника, а неорганска не садрже. Користе се сировине које су често отпаци других индустрија, сировине биљног и животињског порекла, укључујући нафту, гас и угаљ. Неорганска хемија користи сировине минералног порекла, од којих се произведу супстанце који даљом производњом постају средства за заштиту биља, вештача и ђубрива, боје, лакови, емајл, фирнајз и сл. Производи органске хемије су основа у производњи вештачких влакана, пластичних маса, лаке хемијске индустрије и фармацеутике.

Лака хемијска индустрија

уреди

Ова подграна обухвата производњу средстава за личну хигијену, лекова и хемикалија за домаћинство. Сапун, парфеме и друге козметичке предмете производе фабрике. Детерџенти су синтетичка средства за прање и чишћење. Индустрија лекова се заснива углавном на страним лиценцама у увозу сировина и полупроизвода. Међутим, и поред оволиког броја фабрика, индустрија лекова не подмирује домаће потребе.

Повезано

уреди

Литература

уреди
  • Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
  • Фред Афталион А Хисторy оф тхе Интернатионал Цхемицал Индустрy. Университy оф Пеннсyлваниа Пресс. 1991. онлине версион
  • Е. Н. Брандт. Гроwтх Цомпанy: Доw Цхемицал'с Фирст Центурy. Мицхиган Стате Университy Пресс. xxии+ 650 пп. Аппендицес, Селецт библиограпхy анд индеx. ИСБН 0-87013-426-4. онлине ревиеw Архивирано 2005-04-29 на Wаyбацк Мацхине-у
  • Алфред D. Цхандлер. Схапинг тхе Индустриал Центурy: Тхе Ремаркабле Сторy оф тхе Еволутион оф тхе Модерн Цхемицал анд Пхармацеутицал Индустриес. Харвард Университy Пресс, 2005. 366 пп. ИСБН 0-674-01720-X. цхаптерс 3-6 деал wитх ДуПонт, Доw Цхемицалс, Монсанто, Америцан Цyанамид, Унион Царбиде, анд Аллиед ин УСА; анд Еуропеан цхемицал продуцерс, Баyер, Фарбен, анд ИЦИ.
  • Мицхеал МцЦоy, ет ал., "Фацтс & Фигурес оф тхе Цхемицал Индустрy", Цхемицал & Енгинееринг Неwс, 84(28), Јулy 10, 2006, пп. 35–72.
  • Схреве, Р. Норрис, анд Јосепх А. Бринк Јр. Тхе Цхемицал Процесс Индустриес (4тх ед. Неw Yорк: МцГраw Хилл, 1977)
  • Wоyтинскy, W. С., анд Е. С. Wоyтинскy. Wорлд Популатион анд Продуцтион Трендс анд Оутлоокс (1953) пп 1176–1205; wитх манy таблес анд мапс он тхе wорлдwиде цхемицал индустрy ин 1950
  • Цхемицал рефинерy ресоурцес http://www.ccc-group.com/chemicals/solutions/industrial-1 Архивирано 2015-02-04 на Wаyбацк Мацхине-у

Вањске везе

уреди
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Hemijska_industrija&oldid=42170810”