Портланд, Орегон
Портланд је град на сјеверозападу Сједињених Америчких Држава у држави Орегон. Иако је највећи град те савезне државе, није и главни град већ је то мањи Салем. По попису становништва из 2010. у њему је живјело 583 776 становника.[1]
| Портланд, Орегон Портланд | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Сједињене Америчке Државе
|
| Савезна држава |  Орегон
|
| Округ | Мултнома |
| Основан | 1845. |
| Становништво | |
| Становништво (2010) | 583.776 |
| Густина становништва | 15,5 ст./км² |
| Географија | |
| Координате | 45°32′14″Н 122°39′00″W / 45.537178°Н 122.650038°W |
| Временска зона | УТЦ-8, лети УТЦ-7 |
| Надморска висина | 15,2 м |
| Површина | 375,78 км² |
| Копнена површина | 345,58 км² |
| Водена површина | 30,20 км² |
|
| |
  Портланд, Орегон Портланд, Орегон (Сједињених Држава) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 503 & 971 |
| ЗИП код | 97086-97299 |
| ФИПС код | 59000 |
Географске карактеристике
уредиПортланд је административни центар Округа Мултномах, у сјеверозападном Орегону, тик до границе са Државом Wасхингтон. Град се смјестио у долини ријеке Wилламетте, близу њеног ушћа у ријеку Цолумбију, удаљен око 160 км од Тихог оцеана.[1] Портланд је центар густо насељеног краја, 15 км сјеверније од њега лежи град Ванцоувер са којим се спојио, источно од њега удаљен 40 км лежи град Хиллсборо са којим је такођер спојен. Већ одавно се спојио са градовима Беавертон и Гресхам тако да конурбација коју формирају градови Портланд - Ванцоувер - Хиллсборо има 2 226 009 становника.[1]
Портланд има оцеанску климу, са релативно благим зимама кад је око 0 °Ц, и исто тако умјереним љетима са пуно кише.
Хисторија
уредиЕкспедиција Леwиса и Цларка прошла је тим крајем уз Ријеку Цолумбију - 1805. - 1806.
Прво насеље на том мјесту израсло је 1845., по локалној легенди о имену будућег града, одлучила су два насељеника бацањем новчића, бирајући између два имена градова на истоку Портланда у Меину и Бостона у Массацхусеттсу, новчић је одлучио да то буде - Портланд.[1] Град је растао невјеројатном брзином, а томе су помогле узастопне чувене златне грознице, које су привукле гомилу нових становника, који су се из градова истока запутили Орегонском стазом до Портланда. У град су се тих раних година 19. вијека доселили и бројни кинески имигранти. Град је тако брзо растао, да је већ 1890. прогутао сва околна насеља у једну цјелину. Портланд је 1905. био у фокусу америчке јавности кад се славила 100 годишњица Експедиције Леwиса и Цларка.[1]
Изградња дубоке ријечне луке, оспособљене да прими и оцеанске бродове из Заљева Пугет, као и довршетак Сјевернопацифичке жељезнице претворила је Портланд у центар тог дијела Сједињених Америчких Држава.[1] Из луке се извозила дрвена грађа, тог иначе шумом богатог краја (Каскадске планине) и бројни пољопривредних производи из долина ријека Wилламетте и Цолумбија. Након изградње бројних хидроелектрана у непосредној околици града, јефтина струја омогућила је брз раст индустрије.[1]
За вријеме Другог свјетског рата Портланд је постао главни центар бродоградње. Током 1970-их 1980-их проведени су успјешни програми урбане ревитализације града.[1]
Привреда
уредиДанашњи Портланд је град високе технологије и електронике, па град има бројне компаније које се баве развојем софтвера, компјутерских програма и производњом компјутера, опреме за њих и мјерних инструмената. Поред тог Портланд има и традиционалне индустрије обуће и одјеће (Адидас), камиона и дијелова за њих, папира и производа од папира, амбалаже, опреме за авионе, стројева и металних производа, прехрамбених производа. Поред тог је Портланд и важан центар издаваштва, град са пуно штампарија и велики образовни и медицински центар.[1]
Портланд је због својих сњежних планина и важан туристички центар, скијалиште на Планини Хоод.
Портланд има велики међународни аеродром (ИАТА: ПДX, ИЦАО: КПДX), а његова лука је позната по извозу пшенице и увозу аутомобила са Далеког истока.[1]
Знаменитости и атракције
уредиКао и сваки велики амерички град и Портланд има доwн тоwн са високим небодерима, али су права специфичност града бројни паркови и густе шуме, јер више 36 км² његове површине, покривају шуме и паркови, од којих је највећи Шумски парк (Форест Парк) на сјеверозападу града који се простире на 2 000 хектара.[1]
Портланд је свјетски познат по свом Парку ружа (Тхе Интернатионал Росе Тест Гарден) који је основан 1917., у ком се узгаја стотине сорти ружа. Поред тог познати паркови града су арборетум, ботанички врт, кинески и јапански врт. Познат је и парк Гротто, који је и католичко светиште пун светачких кипова. Град је познат и по својих седамнаест ријечних мостова.[1]
Годишњи Фестивал ружа у јуну је велик друштвени догађај, велике атракције су и фестивали блуеса и пива у јулу. Портланд је у Сједињеним Америчким Државама познат као град малих пивовара, а долина ријеке Wилламетте позната је винска регија.[1]
Околица града има бројне природне љепоте као што је 190 метара висок Водопад Мултномах, опсерваториј и меморијална кућа Виста Хоусе, у долини Ријеке Цолумбија и Резерват природе шума планине Хоод. Портланд је окружен високим планинама, које су често прекривене снијегом Планина Хоод (80 км југоисточно од града), Планина Раиниер и високим вулканима Саинт Хеленс и Адамс.[1]
Култура и образовање
уредиПортланд је један од малобројних америчких градова који има симфонијски оркестар, балет и оперу. Град има бројне театре и музеје, од којих су најпознатији Орегонски музеј науке и индустрије, који има планетариј и велики аквариј са морским животињама, Амерички музеј оглашавања и Свјетски центар шумарства који дјелује и као музеј.[1]
Портланд је снажни образовни центар, са бројним образовним институцијама; Универзитет Портланд (основан 1901), Унивезитет Цонцордиа (1905.), Колеџ Реед (1908.), Колеџ Леwис и Цларк (1867.), Колеџ Wарнер Пацифиц (1937.), Државни универзитет Портланд (1946.), Колеџ Портланд Цоммунитy (1961.), Колеџ Цасцаде (1993. дио Универзитета Орегон) и Орегонски универзитет здравља и науке.[1]
Спорт
уредиПортланд је дом кошаркашког клуба Портланд Траил Блазерс члана америчке кошаркашке организације Натионал Баскетбалл Ассоциатион.[1]
Референце
уредиЛитература
уреди- Моррис, Рицхард Б. (1996). Енцyцлопедиа оф Америцан Хисторy (Севентх изд.). Цоллинс Референце. ИСБН 0062700553.
- Петер C. Манцалл, Гарy Б. Насх, Аллан M. Wинклер, Цхарлене Мирес, Јохн W. Јеффриес, ур. (2009). Енцyцлопедиа оф Америцан Хисторy. Фацтс он Филе. ИСБН 0816071365.
- Станлеy I. Кутлер (2002). Дицтионарy оф Америцан Хисторy (Тхирд изд.). Цхарлес Сцрибнерс & Сонс. ИСБН 0684805332.
- Паул С. Боyер (2001). Тхе Оxфорд Цомпанион то Унитед Статес Хисторy. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 0195082095.
- Мицхаел Казин, Ребецца Едwардс, Адам Ротхман, ур. (2011). Тхе Цонцисе Принцетон Енцyцлопедиа оф Америцан Политицал Хисторy. Принцетон Университy Пресс. ИСБН 0691152071.
- Кане, Јосепх анд Аикен, Цхарлес (2004). Тхе Америцан Цоунтиес: Оригинс оф Цоунтy Намес, Датес оф Цреатион, анд Популатион Дата, 1950-2000. Сцарецроw Пресс. ИСБН 0-8108-5036-2.