Степан Бандера (1.1.1909. - 15.10.1959.) је био украјински екстремни националист, терорист, квислинг и на крају агент западних тајних служби [1] (МИ6, ЦИА, БНД [2]). Становништво западне Украјине га сматра херојом који се борио за украјинску независност док је за становнике источне Украјине, Русије, Пољске, западне европе и јеврејске организације [3] он био ратни злочинац који је организирао етничко чишћење и масовна убојства Пољака и Јевреја. [4]

Степан Бандера

Рани живот

уреди

Степан Бандера се родио 1.1.1909. године у месту Стариј Угринив, на подручју Аустро-Угарске провинције Галиција. Његов отац је био гркокатолички свештеник, а мајка му је такођер дошла из сличне обитељи. Основну школу је завршио у месту Стриј који је након политичких промена постао део Пољске. Покушај да упише украјински факултет на подручју Чехословачке је пропао због Пољске забране, тако да уписује факултет у Лавову 1928. Већ тијеком средње школе Бандера је постао члан украјинских десничарских организација тако да већ 1933. у својој 24 години постаје на подручју Галиције шеф терористичке Организације Украјинских Националиста која је вршила терористичке нападе на Пољаке, али прије свега Украјинце који нису подржавали њихову "борбу". Већ сљедеће године Степан Бандера је ухапшен због убојства пољског министра унутрашњих послова и осуђен на смрт само да би потом казна била претворена у доживотни затвор.

Злочинац

уреди

Након Хитлеровог напада на Пољску 1939. године Бандера је ослобођен из затвора и почиње радити за Трећи Рајх па тако већ у новембру 1939. године организира прву украјинску војну јединицу од 800 добровољаца. Након што Немци освоје дио Украјине поводећи се Павелићевим примјером Степан Бандера проглашава 30.6.1941. године у Лавову независну украјинску државу с завршетком прогласа који гласи:Слава победничкој Немачкој армији и њеном великом вођи Адолфу Хитлеру док су истовремено бацани леци с позивом на убијање Руса, Пољака, Мађара и Јевреја или како је то у њима писало:Народе схвати ! Москва, Пољска, Мађарска, Јевреји - то су непријатељи ! Морамо их елиминирати. У тој новопроглашеној држави Бандера је требао бити председник, Стетско премијер, а од Гестапоа обучен Лебед министар сигурност. Тијеком свог кратког постојања двије војне јединице основане од Бандере уз пуну немачку помоћ ће судјеловати у покољу Пољака и Јевреја на подручју Лавова гдје ће у само три дана од њихових руку бити убијено око 7.000 Јевреја и 3.000 едуцираних Пољака, а потом ће наставити вршити своје покоље у другим украјинским градовима и потом онај совјетских ратних заробљеника на подручју данашње Белорусије. Пошто Бандерове проглашавање независне државе, а потом и избијања међусобне борбе украјинских фракција (Бандерова је била за незавиност одмах, а Мелникова за чекање) за власт нису биле у складу с Хитлеровим плановима он сам је постао "уважени гост" У Берлину 5.7.1941. године, а пошто је одбио склопити мир с другом украјинском фракцијом и опозват проглас од 30.6.1941. Бандера тамо остаје дуже време док Мелникова група добива све важније административне послове тијеком Немачке окупације [5] . Без обзира на хапшење руководства Бандерине фракције почетком јула 1941. његова војна рука ће се наставити борити и вршити покоље заједно с Немцима још дуже од године дана.

Друга фаза

уреди

На сједници руководства Бандерове фракције у априлу 1942. доноси се одлука о стварању Украјинских војних снага и борби против Москве док је позиција Немачке према Украјини била само критизирана што се неће мјењати до немачког пораза у битки за Стаљинград када у фебруару 1943 Организација Украјинских националиста позива на рат против Немаца. Та фаза наводне озбиљне борбе с Немцима Бандеровог покрета траје око годину дана до постизања споразума по којему ће његова фракција добити оружје и сву потребну опрему за борбу против Црвене Армије. У време тог договора Украјинска устаничка армија која је на почетку била коалиција разних страна је сада потпуно под контролом Бандерове групе пошто су његови чланови ако је веровати умјереним Украјинцима елимирали заповједнике других политичких група. Успјех тих војника-квислинга и стварност наводне борбе с Немцима је таква да Немачка штампа у јесен 1944. глорифицира "Украјинске борце за слободу" у доба када је Степан Бандера пуштен из логора гдје је имао специјални статус (септембар 1944), али убрзо потом се "скрива" јер поновно одбија сурађивати с другим украјинским политичким опцијама. Истовремено с својом борбом за независност након што на територији под њиховом контролом није остало више Јевреја 1943. године Бандерова паравојска под заповједништвом "министра сигурности" почиње вршити етничко чишћење Пољака која ће по Пољској процјени до краја 1944. однести између 80.000 и 100.000 живота. Након ослобађања западне Украјине од стране СССРа његове паравојне јединице опремљене путем опреме добивене избацивањем из авиона путем падобрана почињу водити партизанске акције против црвене армије у чему их неће спречити нити пропаст Трећег Рајха пошто тада почињу радити за САД и ЦИАу то јест добивати оружје од њих. У тој колаборацији с САДом и Великом Британијом Бандерина организација ће бити најактивнија од свих других сличних организација [6] , без обзира што је готово одмах то јест почетком 1946. године добила статус групе која напада друге украјинске протусовјетске групације. [7]

САД и Велика Британија

уреди

Убрзо по завршетку Другог светског рата долази унутар Бандерове групе до опће свађе око начина рада. Степан Бандера је захтевао диктаторске овласти у стилу једна партија, једна држава, једна вјера, један вођа - Степан Бандера чему су се противили остали. Док је од питање једне вјере сам Бандера одустао због превеликог отпора по осталим питањима је побједио [8] . У тим фракцијским борбама главни поражени је био дотадашњи "министар сигурности" Микола Лебед који успева задржати контролу над "вањском политиком", али по ЦИА процјени Бандера осваја све остало (80 % чланства и "војске" на терену). По америчким подацима из 1947. године о стању на терену чланови те његове паравојске која се бори против Совјета су пре свега били из Бандерове фракције, али је међу њима било и припадника Словачких квислинга и СС јединица (поред осталих и Wаффен СС). Осим упитни способности регрутирања на терену у Украјина за паравојску регрутирање се вршило у камповима за ратне заробљенике на подручју окупацијских зона западних савезника. Бандера који се смјестио у Минхену је у договору с ЦИА та регрутирања у камповима вршио путем бившег ССовца Антона Еицхнера [9] . Сви захтјеви СССРа за изручивање ратних злочинаца из Бандерове групе су били одбијени, али захтјев за његово изручење је био прихваћен само што га нису "успјели наћи", без озбира на чињеницу да је ЦИА имала свог агента у "његовој групи" [10] . На крају фракцијска подјела Бандерове групација је резултирала и с савезничком подјелом тако да ЦИА падржава Лебеда од 1947. године насупрот по њиховој процјени крволочног Бандере док Велика Британија то јест МИ6 подржава њега. Та западна подјела у подршци ће трајати све до 1954. године када и Лондон диже руке од Бандере, а потом се три године касније долази до закључка да сви Бандерови људи у Украјини у стварности раде за СССР]]. Одбачен од обје тадашње западне велесиле Степан Бандера се 1956. године окреће Италији и СР Немачкој које га такођер одбијају иако му СР Немачка и даље дава имунитет за криминалне радње које он или његова група раде на њеном територију (отмице и фалсифицирање) [11] . Када у свом задњем животном покушају Бандера замишља нову операцију и за промену добива 1959. године благослов СР Немачке СССР ће бити доста њега и његове фашистичке организације тако да га совјетски агент убија1959. године, кратко време пре почетка операције. Амерички конзул у Минхену смрт Степана Бандере је поздравио рјечима:"Многи украјинске емигранти не жале због његове смрти због његовог "тешког" начина рада с политичким противницима" [12]

Планови етничког чишћења

уреди
  • Поздравили сте Стаљинов долазак у Лавов с цвијећем, а ми ћемо поставити ваше главе под Хитлерове ноге -летак бацан 1941 у Лавову (по питању Јевреја).
  • Ја потпуно схватам штетну улогу Јевреја који су помогли Москви да поробе Украјину. Због тога подржавам уништење Јевреја и примену Немачких начина њиховог истребљивања - Бандеров премијер Степко тијеком јула 1941.
  • Народе схвати ! Москва, Пољска, Мађарска, Јевреји - то су непријатељи ! Морамо их елиминирати - летак 1941. У Бандеровој идеологији појам Рус или Русија је замјенен с Москва или Московљани.
  • Очистити револуционарни териториј од Пољака, тако да Пољска не може тврдити да је источна Галиција њен териториј - министар сигурности Лебед након Стаљинградске битке 1943. година када је постало јасно да Хитлер губи рат

Сличност с Усташама

уреди

Бандера и његов покрет су од самих почетака били успоређени с Павелићем и Усташама тако да их је у свом извјештају немачка војска 1939. године изјавила:"ОУН може бити најбоље успоређен с хрватским Усташама" [13], док је план и једних и других био идентичан то јест стварање етнички чисте државе.

Садашњост

уреди
 
Степан Бандера монумент ин Тернопил

Данашња репутација Степан Бандере је као и репутација других квислинга у новоствореним државама више но контроверзна по сваком погледу. Док га с једне стране националисти у западној Украјини славе као националног хероја у борби за независност против свих тоталитарних режима заборављајући при томе масовне покоље која је вршила његова паравојска у име етнички чисте Украјине, а некад и само у име "врховног непогрешивог вође" против Украјинаца који се нису слагали с његовом политиком, за с друге стране све остале он је ништа више од обичног ратног злочинца. У тој контроверзној ситуација која је врло добро позната у Хрватској према односу ка Усташама Бандера врло добро пролази пошто практички сви већи западни украјински градови данас имају или ако ништа друго дижу споменике њему [14] [15]. Расправа о Степану Бандери је достигла и највиши државни врх када украјински председник Виктор Јушченко чија обитељ потиче из истих украјинских квислиншких кругова посљедњег дана свог мандата дарује посмртно Бандери статус хероја Украјине што је осуђено од Европске уније и Русије док становништво источне Украјине је изашло на цесте и палило његове слике [16]. Та контроверзна титула ће на крају након дужег судског процеса бити 12.1.2011. године поништена [17]

Извори

уреди
  1. ЛИФЕ 7.9.1962 стр 70
  2. Wхо Wас Степан Бандера?
  3. „Wиесентхал Центер Бластс Украиниан Хонор Фор Нази Цоллаборатор”. Архивирано из оригинала на датум 2012-02-29. Приступљено 2014-01-12. 
  4. „Торцхес Лит Украиниан Натионалистс Целебрате ан Инцонвениент Херо”. Архивирано из оригинала на датум 2014-01-10. Приступљено 2014-01-12. 
  5. Хитлерс схадоw стр.82
  6. Хитлерс схадоw стр.82
  7. Хитлерс схадоw стр.82
  8. Хитлерс схадоw стр.82
  9. Хитлерс схадоw стр.87
  10. Хитлерс схадоw стр.87
  11. Хитлерс схадоw стр.91
  12. Хитлерс схадоw стр.93
  13. Поланд Холоцауст:етхниц стрифе, цоллаборатион wитх оццупyинг форцес... бy Тадеусз Пиотроwски стр 207
  14. Херо оф Украине Сплитс Натион, Инсиде анд Оут
  15. Омер Бартов:ванисхинг трацес оф Јеwисх Галициа ин пресент-даy Украине стр 137
  16. Херо оф Украине Сплитс Натион, Инсиде анд Оут
  17. Херо оф Украине Призе то Wартиме Партисан Леадер Ис Ревокед

Вањске везе

уреди