Задар

Задар
	Поглед на Задар са звоника катедрале Св. СтошијеПоглед на Задар са звоника катедрале Св. Стошије
; Застава	; Грб
	Координате: 44°6′Н 15°13′Е / 44.100°Н 15.217°Е
Држава	Хрватска
Жупанија	Задарска
Основан	9. ст. пр. Кр. (илирско насеље); 48. пр. Кр. (римска колонија)
Дан града	24. студеног/новембра
Заштитник	Свети Кршеван
	Власт
- Градоначелник	Божидар Калмета (ХДЗ)
	Површина
- Укупна	25 км2
	Становништво (2011.)
- Град	75 082
- Густоћа	3003/км2
- Насеље	71 471
Временска зона	ЦЕТ (УТЦ+1)
- Љето (ДСТ)	ЦЕТ (УТЦ+2)
Поштански број	23000
Позивни број	(+385) 23
	Службене странице; град-задар.хр
Карта
	Задар цласс=нотпагеимаге\| Задар на карти Хрватске

Задар (тал. Зара, лат. Јадера, грч. Диадора) је град у Хрватској. Налази се у сјеверној Далмацији и административно припада Задарској жупанији. Према првим резултатима пописа из 2011. године, у граду је живјело 75.082 становника, а у самом насељу је живио 71.471 становник. Шира градска агломерација броји око 100.000 становника.

Географија

Задар се налази на 44:07 сјеверне географске ширине и 15:14 источне географске дужине. Развио се на повољном положају у средишту источне обале Јадранског мора, заштићен архипелагом задарских отока од утјецаја отвореног мора, што је имало велику важност у раздобљу доминације поморског промета. На копну му залеђе чини пространа равница Равних Котара, која му омогућава несметано просторно ширење, по чему се разликује од других приморских градова. Масивом Велебита задарско је подручје оштро одијељено од Лике и континенталног дијела Хрватске, што је тек у најновије доба измијењено изградњом аутоцесте, односно тунела Свети Рок.

Прометни положај

Након што су у 20. вијеку превладали копнени путеви на рачун морских, Задар је и даље задржао прометну важност - кроз град пролази јадранска магистрална цеста, а у његовој непосредној близини аутоцеста Загреб - Сплит, довршена 2005. године. Одвојком жељезничке пруге је од 1966. повезан с Книном, гдје се спаја на главну пругу Загреб - Сплит. Међународном бродском линијом повезан с талијанским градом Анцона. Зрачна лука Задар налази се у Земунику, око 14 км источно од града. У плану је градња брзе цесте од луке Гаженица у Задру до чвора Земуник на аутоцести, а у даљњој будућности и тзв. јадранске жељезничке пруге (Госпић - Задар - Сплит).

Становништво

Према попису становништва из 2001., Задар броји 72.717 становника. По величини је, након Загреба, Сплита, Ријеке и Осијека, пети град у Хрватској.

Према етничком саставу, 92.8% становништва су Хрвати, 3.3% Срби, а преосталих 3.9 % Албанци, Бошњаци и Талијани.

Прије Другог свјетског рата, град Задар је имао око 18.000 становника. Након тешких бомбардирања и исељавања Талијана неко је вријеме стагнирао, али с појачаним господарским развојем нагло расте, и популацијски и територијално. Тако 1961. има 25.000 становника, 1971. - 43.000, 1981. - 60.000, а 1991. чак 76.000. Убрзаном изградњом су у његов састав до 1980 - их укључена дотад засебна насеља Бокањац, Дикло и Драчевац.

Управа

Административном подручју Града Задра осим ужег градског подручја припадају и оближња насеља Бабиндуб, Црно, Кожино, Лас Вегас и Петрчане те отоци Ист, Иж, Молат, Олиб, Премуда, Рава и Силба. Површина Града, укључујући и наведене отоке, износи 194 км2.

Урбано подручје Задра управно је подијељено на 21 мјесни одбор (Арбанаси, Белафужа, Били Бриг, Бокањац, Бродарица, Црвене Куће, Дикло, Драчевац, Гаженица, Јазине I, Јазине II, Маслина, Нови Бокањац, Полуоток, Плоча, Пунтамика, Ричина, Смиљевац, Станови, Видиковац, Вишњик и Воштарница ).

Хисторија

Од праисторије до римског доба

Шире задарско подручје насељено је још од прадавних времена. Налази те раније културе датирају још од старијег каменог доба, док су у вријеме неолитика археолошким истраживањима утврђене бројне људске насеобине. На периферији данашњег Задра такве су се насеобине налазиле на подручју Арбанаса и Пунтамике. Прије насељавања илирских племена овај је простор насељавао прадавни медитерански народ из чијег прединдоеуропског језика врло вјеројатно потјече и сам назив насеља - Јадер, Јадра или Јадера, који су послије преузеле и друге цивилизације. Име насеља везано је уз неки прадавни хидрографски појам.

Илирско насеље потјече из 9. вијек пне., које је већ у 7. и 6. вијек пне. значајно средиште илирског племена Либурни којима је задарска лука била полазиште за бројна трговачка путовања и сигурно сидриште. Јадасини као становници Идассе или Јадера први се пут спомињу 384. пне. на грчком натпису из Фароса (данашњи Стари Град на Хвару) као савезници хварских старосједилаца у борби против новодосељених грчких колониста. Грчки географ Скилакс Скариандерис спомиње Задар под именом Идасса, Јадар, а становнике назива Јадасинима.

Средином 2. вијека пне. задарско подручје поступно освајају Римљани, који се систематски насељавају у Задру. Колонију римских грађана - Цолониа Јулиа Јадер основао је 48. пне. највјеројатније сам Јулије Цезар. Задар је постао самостални муниципиј махом ислужених римских војника, којима је уз сам град била подијељена и земља за обрађивање.

Морска врата (Порта Марина)

Јадер је био уређен по свим начелима римског урбанизма: пет уздужних и већи број попречних улица стварало је правилну мрежу градских комуникација, које су дијелиле град по строгом геометријском реду на правокутне квартове - инсуле. На западном крају града изграђен је главни трг - римски форум, а до њега нешто повишени капитолиј с храмом. Оба простора била су омеђена двокатним тријемом, а на простору окренутом мору изграђен је господарски трг - емпориј. Римски Јадер био је заштићен јаким зидима, на више мјеста ојачаних монументалним кулама, а имао је и јавни водовод с водом из 40 км удаљене Вране, сустав канализације, терме, амфитеатар и друге значајке високо развијеног урбаног живота.

Рани средњи вијек

У раздобљу сеобе народа и продора барбара долази до поступне стагнације Задра, а у 5. вијеку, већ под влашћу Источних Гота, град је сасвим осиромашио, а због дотрајалости бројне су јавне грађевине постале рушевине. Задар је у то вријеме (6. вијек) засигурно погодио и тежак потрес у којем су разорени цијели комплекси монументалне римске архитектуре, чији ће уломци касније послужити као грађевни материјал. У раздобљу између 4. и 6. вијека у Задру се развија и нова религија - кршћанство; град има свог бискупа, гради се ново вјерско средиште сјеверно од форума с базиликом и крстионицом, као и други сакрални објекти. Након повлачења Источних Гота с подручја Далмације 537 године те коначног пада Западног Римског Царства, Задар долази под власт Бизанта. Истовремено започињу продори Авара и Славена који су у раном 7. вијеку у потпуности разорили и опустошили Салону, чиме Задар, као једини град који се отхрвао нападима нових освајача, преузима улогу новог управног средишта Бизантске провинције Далмације. Улогу главног града Далмације задржат ће све до 1918 године.

Почетком 9. вијекка биљежи се у Задру жива дипломатска активност бискупа Доната, те градског кнеза Павла у спору између Франачке државе Карла Великог и Бизантског Царства. Франци су, наиме, накратко освојили Задар, али је миром у Аацхену 812 године град враћен Бизанту. Задар се у потпуности окренуо к мору, поморству и трговини, а захваљујући новом стратешком положају постаје господар простора од кварнерских отока до Каштеланског заљева. Бизантска Далмација није била територијално јединствена цјелина, већ скуп градских опћина на челу са Задром, а широка градска аутономија допринијела је развитку далматинских градова као слободних комуна. У свему је томе предњачио управо Задар, чији је положај у то доба био једнак ономе који је имала Венеција.

Задар у средњем вијеку

У вријеме силног успона средњовјековног Задра, град постаје све већа сметња амбицијама моћније Венеције, а у залеђу се формира и расте хрватска држава. Задар поступно успоставља понајприје трговачке, а потом и политичке везе с Хрватима, који се све више прихваћају и интегрирају у градском животу. У 10. вијеку, биљеже се у Задру хрватска имена и то приора, суца, свећеника, опатица и редовница, што свједочи да је хрватски етнички елемент освојио све градске сталеже. Задрани подузимају напоре за властито осамостаљење од Бизанта у чему свакако предњачи најмоћнија задарска патрицијска обитељ – Мадијевци. У споразуму с Бизантом Задар је с осталим далматинским комунама 1069 године припојио својој држави хрватски краљ Петар Крешимир IV., а послије династичких борби и смрти краља Дмитра Звонимира 1089 године, Задар од 1105 признаје власт првог хрватско-угарског краља Коломана. Од тада Задар почиње све чешће ратовати с Венецијом. Први пут Млечани су напали и заузели Задар 1000 године, а силовити ће насртаји и повремена освајања уз отпор и побуне Задрана потрајати све до 1358 и закључења Задарског мира.

Задарски Арсенал

Задар је посебно тешко страдао 1202 године када је млетачки дужд Енрицо Дандоло за нападај и опсаду искористио крижаре на 4. походу у Палестину када је почињен један од најокрутнијих злочина у повијести Задра. Крижари су се Млецима обвезали платити пријевоз бродовима до Египта, а како им нису могли платити, Млечани су их искористили за разарање, рушење и пљачку Задра. Хрватско-угарски краљ Емерик осудио је крижарски напад, јер је настао сукоб око тога је ли правовјерно да Божја војска нападне кршћански град. Задар је ипак био разрушен и освојен, а становништво расељено. Папа Иноцент III екскомуницирао је Млечане и крижаре који су судјеловали у освајању. Послије нових побуна, град је дошао под власт хрватско-угарског краља Лудовика I. и то (миром у Задру) 1358 године.

Становништво Задра у развијеном средњовјековном раздобљу било је претежно хрватско, о чему свједочи записа кардинала Босона који је 1177 године пратио папу Александра III. на путу за Венецију. Када су се папинске лађе због олује склониле у задарску луку, Задрани су папу дочекали пјевајући на хрватском језику. Раздобље од 11. до 14. вијека, иако бурно и пуно опсада и страдања, било је златно доба Задра. Задар је вјештом политиком и трговином, те способним поморцима осигурао кључну улогу међу градовима на источној обали Јадрана, што се одразило и на његов изглед и културу (саграђене су бројне цркве, богати самостани, раскошне палаче угледних обитељи, израђена је шкриња Св. Шимуна). Један од најбољих примјера сјаја и моћи тадашњег Задра је и прво Свеучилиште на хрватском тлу којег су 1396 године основали Доминиканци.

Од 15. до 18. вијека

Послије Лудовикове смрти Задар признаје власт краља Жигмунда, а затим Ладислава Напуљског који је 1409., видјевши да све више губи утјецај у Далмацији, продао Задар и своја династичка права на Далмацију Венецији за 100.000 дуката. Тако је Венеција поновно преузела Задар 31. српња 1409. године, овај пут без борбе, али уз напетости и отпор задарског племства који су угушени прогоном и пљенидбом имовине. Задар је и даље административно средиште Далмације, овај пут под млетачком влашћу која се проширила над цјелокупним далматинским простором (изузевши Дубровачку Републику). Млечани су знатно ограничили политичку и господарску аутономију Задра, који је унаточ свој тој репресији, још увијек град израженог просперитета. У том времену у Задру је рођен један од најславнијих хрватских кипара и градитеља – Јурај Матејев Далматинац, гласовит првенствено по свом раду на шибенској катедрали, затим велика имена ренесансне умјетности – браћа Луцијан и Фрањо Врањанин (Лаурана), који су се својим кипарским и градитељским дјелима посебно прославили у Италији.

Раздобље 16. и 17. вијека обиљежено је у Задру продорима турских освајача који су већ почетком 16. вијека освојили задарско залеђе, а сам град се готово непрестано налази на домету турског топништва. Стога започиње изградња новог сустава утврда и зидина који су битно промијенили изглед града. За потребе изградње нових моћних петерокутних утврда срушене су многе куће и цркве, па чак и читаво задарско предграђе – Варош Св. Мартина. По свршетку њезине 40-огодишње изградње Задар постаје највећи град-утврда у Млетачкој Републици са суставом утврда, бастиона, обрамбених канала испуњених морем и нових великих јавних градских цистерна. Тијеком темељите преградње Задра изграђен је и цијели низ сасвим нових јавних зграда (Градска ложа и Градска стража на тадашњем Господском тргу, више нових војарни и складишта, али и раскошних нових палача).

Уз опћенито несигурно вријеме и низ турских опсада и разарања, унутар градских утврда развијала се висока култура живљења. У 16. и 17. вијеку значајна је активност хрватских књижевника који пишу на народном језику (Јеролим Видолић, Петар Зоранић, Брне Карнарутић, Јурај Бараковић, Шиме Будинић). Ваља истакнути и знаменитог сликара Андрију Медулића - Андреа Мелдолла (око 1510/1515-1563), који се потписивао као «Андреа Сцхиавоне» или само «Сцхиавоне».

Услијед сталне турске опасности становништво се знатно прориједило те је дошло до опће стагнације господарства. Градом је у 16. и 17. вијеку харало и више жестоких епидемија куге. Након више од 150 година турске пријетње, Задар је ослабљен у људству, али и материјално осиромашен. Венеција насељава ново становништво, а под надбискупом Вицком Змајевићем у три наврата се досељавају и Арбанаси који формирају ново насеље у предграђу. Унаточ оскудици, у Задру је 1783 године изграђено «Племићко казалиште» (Театро Нобиле) које ће бити у функцији више од стотину година.

Након пада Венеције (1797) Задар и Далмација припојени су Аустрији, али прва аустријска владавина над Задром трајала је само до 1806 године.

Задар у 19. и 20. вијеку

Након осмогодишње власти, Аустрија је миром у Пожуну Наполеону препустила Венецију, западну Истру, Далмацију и млетачку Албанију. Француска владавина над Задром започела је у фебруару 1806 године и трајала је до децембра 1813 У то кратко вријеме дошло је до значајних друштвених реформи, а основан је и цијели низ нових институција, међу којима је и обновљен задарски универзитет (студиј медицине, ниже и више кирургије, фармације, права, градитељства и геодезије). Већ у јуну 1806 покренуте су у Задру и прве новине на хрватском језику «Краљски Далматин», које ће излазити до 1810 године.

У новембру 1813 започиње аустријска опсада Задар, потпомогнута и британским трупама, а већ 7. децембра аустријска војска поновно улази у Задар. Друга аустријска власт потрајала је све до 1918, а Задар и даље задржава статус главног града Краљевине Далмације и сједиште је Далматинског сабора (основано 1861.) и црквене метрополије за читаву Далмацију. Административне функције Задра резултирале су већим насељавањем страног чиновништва (1910. године 60% становништва града чине Талијани). Такођер, Задар је једина опћина у Далмацији у којој аутономаши никад нису изгубили власт.

Градска лођа у Задру

С аустријском владавином, Задар је добио гимназију (1816), отвара се први јавни перивој (1829), оснива се и Народни музеј (1832); 1833 године довршена је цеста која је Задар преко Велебита повезивала са Загребом и Бечом, а 1838 године стављен је у употребу први модерни градски водовод.

Задар је у другој половици 19. вијека и жариште покрета за културни и национални препород у Далмацији, а ово раздобље од посебне је важности за повијест града који се нагло развија као модеран еуропски град. Указом цара Задар је 1868 године престао бити град-утврда што се брзо одразило на његов урбанистички развитак. Изграђени су бројни јавни и приватни објекти, међу њима и Ново казалиште (касније Театро Верди) 1865 године. Задар постаје град богато уређених трговина и јавних простора, луксузних кавана и хотела, јавних књижница и читаоница. Задар је имао 6 тискара и у њему излази око 40 различитих новина и часописа, међу којима и Народни лист (1862) – данас најстарије живуће хрватске новине. У граду поновно дјелују бројни важни хрватски књижевници као што су Иво Војновић, Рикард Каталинић Јеретов, Милан Беговић, Владимир Назор и др.

Концем стољећа у Задру се почела нагло развијати прерађивачка индустрија, посебице производња 33 врсте ликера од којих је Марасцхино постао познат широм свијета. На Силвестрово 1894 у Задру је засјала електрична градска расвјета, прва систематски проведена електрична мрежа у Хрватској.

У Првом свјетском рату Аустро-Угарска Монархија доживјела је слом и распад на више држава. Захваљујући дипломатским играма савезника приликом придобивања Италије на своју страну, али и нејасном ставу преговарача из Краљевине СХС, Рапаллским уговором (12. новембра 1920) Задар је припојен Италији као енклава на источној обали Јадрана. У њеном саставу Задар је остао све до 1945. године. 1921 године проглашен је слободном луком, те проживљава раздобље талијанске управе у чудној атмосфери лажног изобиља. То је раздобље интензивне талијанизације и исељавања Хрвата и привредног пропадања града услијед неприродне изолације од залеђа. Улогу средишта Далмације у потпуности преузима Сплит.

У Другом свјетском рату Задар је изложен тешким савезничким бомбардирањима током 1943. и 1944. године при чему је разорено 80% хисторијске језгре града.

Коначно припојен Хрватској која је тада била једна од конститутивних југославенских република, Задар је завршетак рата дочекао готово потпуно разорен и напуштен, с једва 6.000 становника. Након рата долази до исељавања талијанског становништва, али и великог броја Хрвата, у Италију. На њихово мјесто убрзо и у великом броју долазе житељи задарских отока и залеђа.

Након Другог свјетског рата град се развија у снажан економски и културни центар, посебно након изградње жељезничке пруге Задар-Книн и оснивања Филозофског факултета. 1991. Крајински побуњеници и Југославенска народна армија (ЈНА) напали су Задар који се тада нашао на рубу окупираног подручја. Везе са Загребом одвијале су се искључиво преко отока Пага. Задар је опет проживио озбиљна разарања, укључујући неке повијесне објекте. Опсада Задра трајала је до 1993. када је Задарско залеђе ослобођено у војној акцији " Масленица". Повремени напади на град су се наставили све до 1995 када је операцијом "Олуја" завршен рат у Хрватској.

Привреда

Мараска, творница сокова и алкохолних пића
САС стројоградња
Танкерска пловидба
Творница Круха Задар д.д.

Задар је до Домовинског рата био један од економски најразвијенијих градова у Хрватској с разноврсним индустријским гранама. Управо та разноврсност омогућила му је релативно брз опоравак након ратних страдања, појачан изградњом аутоцесте Загреб - Сплит и њезиног наставка, нове луке у Гаженици. Та теретно - индустријска лука ће кад буде довршена бити дио најбрже везе између Италије и Средње Еуропе, те тако омогућити даљњи развој Задра.

Познати Задрани

Јелена Славна, хрватска краљица (* ? – † 8. октобар 976), жена краља Михајла Крешимира II.
Анте Готовина, генерал ХВ
Спиридон Брусина, (1845.-1908.), хрватски зоолог
Георг вон Трапп, знанственик и иноватор
Драгутин Блажековић, аустријски намјесник за Далмацију, подигао данашњи перивој Владимира Назора (1890.)
Барун Франз Лудwиг вон Wелден, војни управитељ Задра, 1829. подигао данашњи Перивој краљице Јелене Мадијевке
Звонимир Шуљак, колекционар и аутор књиге "Задар на старим разгледницама"
Марко Перић, кухар
Јосо Шпраља, умјетник и угоститељ
Лепосава Чатиповић - "Лепа Смоје", позната балерина, водитељка жена и муза Миљенка Смоје
Дарио Јурин , предсједник управе Танкеркомерца д.д.
Оттавио "Тај" Миссони
Предраг Саратлија, професор и спортски радник
Мирко Миочић, познати квизолог
Тања Торбарина, хрватска новинарка

Бискупи, теолози, папе

Донат, задарски бискуп и дипломат
Симеоне Дуца, монсињор и добротвор
Папа Иван IV., рођени Задранин (†12.10.642.)
Шимун Кожичић Бења
Маријан Облак, задарски надбискуп у миру
Иван Пренђа, 68. задарски надбискуп
Вицко Змајевић, (1670.-1745.), задарски надбискуп

Музичари

Благоје Берса (*1873.-†1934.), хрватски складатељ и глазбени педагог
Владимир Берса (*1864.-†1927.), хрватски складатељ
Риццардо Бонициоли, оперни складатељ
Маја Дешпаљ-Беговић, виолинистица
Павле Дешпаљ, диригент и складатељ
Валтер Дешпаљ, виолончелист свјетског гласа
Натали Диздар, пјевачица
Младен Грдовић, пјевач
Томислав Ивчић, пјевач
Ведран Ивчић, пјевач
Зоран Јеленковић, пјевач
Емилија Кокић, пјевачица
Душко Локин, пјевач
Ђани Маршан, пјевач и дипломат
Бепо Матешић, пјевач
Давор Пекота, пјевач и фронтман групе "Форум"
Група Рива, побједници Пјесме Еуровизије 1989.
Иван Салгетти Дриоли, складатељ
Ренато Шворинић, басист
Марина Томашевић, пјевачица
Фелиx вон Wеингартнер (1863.-1942.), диригент и складатељ
Филип Диздар, пјевач

Глумци

Антун Налис (*1911.-†2000.), хрватски филмски и тв-глумац
Јосип Генда, (*1943.-†2006.), хрватски глумац
Миле Гатара, (* 19о9.-+1968.), хрватски филмски и тв глумац, оснивач и утемељитељ Казалишта лутака у Задру
Јосефина Гатара, (*1916.-+2005.) глумица и добар дух Казалишта лутака Задар,
Дубравко Дујшин, (*1894.-+1947.), хрватски казалишни и филмски глумац
Дорис Пинчић, хрватска глумица
Барбара Вицковић, хрватска глумица
Тамара Шолетић, хрватска глумица
Душко Модринић, хрватски казалишни, телевизијски и филмски глумац
Линда Бегоња, хрватска казалишна, телевизијска и филмска глумица

Градитељи

Јурај Матејев Далматинац, (поч. 15. ст. — 1473./75.), хрватски кипар и градитељ
браћа Луцијан и Фрањо Врањанин (Лаурана), хрватски кипари и градитељи

Књижевници

Иван Аралица, (1930.-)
Јурај Бараковић, (1548. - 1628.), хрватски ренесансни пјесник
Јосип Берса (*1862.-†1932.), хрватски књижевник и археолог
Шиме Будинић, (између 1530. и 1535. - 1600.)
Владан Десница, (1905.-1967.)
Шиме Гржан, пјесник
Брне Карнарутић, (1515. - 1573.)
Гиусеппе Сабалицх, (1856.–1928.)
Абдулах Сеферовић, кроничар града Задра
Јероним Видулић, (†1499.), пјесник
Петар Зоранић, (1508. - између 1543. и 1569.), књижевник

Политичари

Ингрид Античевић-Мариновић, бивша министрица правосуђа Хрватске
Јосип Гјергја, хрватски политичар и дипломат
Божидар Калмета, министар промета, туризма и мора РХ, дугогодишњи градоначелник Задра
Будимир Лончар, дипломат
Ана Ловрин, министрица правосуђа РХ, бивша градоначелница
Ивица Маштруко, дипломат
Јосо Шкара, политичар и бивши министар рада Хрватске
Владимир Велебит, југославенски правник, политичар и дипломат
Ава Карабатић, кандидаткиња за предсједницу Хрватске

Сликари

Анреа Сцхиавоне (Андрија Медулић - Сцхиавоне), (* Задар, 1510.-1515. - † Венеција, 1563.), сликар
Фрањо Салгхетти Дриоли (1811.-1877.)
Гиованни Смирицх (1842.-1929.)

Спорташи

Романо Бајло, олимпијац веслач
Саша Бјелановић, ногометаш Асцоли-а и повремени репрезентативац Хрватске
Маријан Буљат, ногометаш репрезентативац Хрватске и НК Динама
Петар Цупаћ, олимпијац једриличар
Крешимир Ћосић, кошаркаш
Гиусеппе Гјергја, кошаркаш и бивши изборник кошаркашке репрезентације Хрватске
Јосип Пино Грдовић, легендарни задарски кошаркашки стручњак
Аријан Комазец, бивши кошаркаш Задра и репрезентативац Хрватске
Емилио Ковачић, кошаркаш
Корана Лонгин, најбоља хрватска кошаркашица
Давор Марцелић, бивши кошаркашки репрезентативац Хрватске, Задра и Цибоне
Лука Модрић, ногометаш репрезентативац Хрватске и НК Динама
Вељко Петрановић, бивши кошаркаш Задра
Јосип-Јошко Гатара, проф., један од легенди задарског спорта, ногометаш, рукометаш, пливач, ватерполист, ватерполо судац, спортски новинар, утемељитељ и оснивач ШРК Донат
Борут Гатара,бивши играч и капетан Ватерполо клуба Задар 1952,оснивач јединственог ватерполског натјецања ВАКАНЗА
Марко Поповић, кошаркашки репрезентативац Хрватске и Жалгириса из Каунаса
Зоран Приморац, најбољи хрватски столнотенисач
Миладин Дадо Пршо, ногометаш Гласгоw Рангерс-а
Јосип Скоблар, ногометаш, златна копачка Еуропе 1970. године
Ензо Совитти, легендарни тренер кошаркаша Задра
Луцијан Валчић, кошаркашки тренер, бивши првак са Задром
Горан Радановић, познати хрватски столнотениски тренер
Стојан "Стојко" Вранковић, бивши кошаркаш Задра и репрезентативац Хрватске
Андреј Гаћина, хрватски столнотенисер
Александар Чубрило, кошаркаш
Радојка Франзотти, најбоља задарска атлетичарка
Јурица Буљат, ногометаш НК Хајдука и повремено младе репрезентације
Шиме Фантела, хрватски једриличар, олимпијски, свјетски и еуропски првак
Рене Синовчић, ногометни менаџер
Марин Томасов, ногометаш НК Хајдука
Тончи Валчић, рукометаш хрватски репрезентативац
Јосип Валчић, рукометаш хрватски репрезентативац
Слободан Црнокрак, атлетичар
Стипе Перица, ногометаш Цхелсеа из Лондона
Иван Јокић, атлетски тренер
Слободан Миоловић, атлетичар
Леонардо Бајло, легендарни тренер кошаркаша Задра
Иво Пуланић Учо, познати тренер кошаркаша Задра
Јосип Бајло Бумба, познати бициклиста
Данијел Јусуп, хрватски кошаркашки тренер
Лука Жорић, познати хрватски кошаркаш
Томислав "Томо" Амижић, познати столнотениски тренер
Хрвоје Ћустић, бивши хрватски ногометаш
Томислав Ружић, кошаркаш
Саша Бјелановић, познати хрватски ногометаш
Стипе Жунић, хрватски атлетичар бацач кугле
Јурица Ружић, кошаркаш
Шиме Врсаљко, ногометаш

Мода

Ела Душевић, модна дизајнерица
Невена Дујмовић, топ модел
Ана Гојановић Бујан, модни скаут
Ана Грбић, Мисс фотогеничности на избору за Мисс Хрватске, хостеса у тв-емисији Браво
Корина Лонгин, топ модел
Оттавио Миссони, (Задар, 1925.), модни креатор

Споменици и знаменитости

Многе су знаменитости које се могу видјети у Задру, због његове дуге повијести која сеже до античких времена. Неке од знаменитости су:

Црква св. Доната

Црква Св. Доната из 9. ст. саграђена на остацима римског форума

Најпознатији је споменик и симбол града Задра, уједно и најпознатија монументална грађевина у Хрватској из раног средњег вијека. Саграђена је на традицијама ранобизантске архитекуре у раном средњем вијеку, највјеројатније почетком 9. ст. Кружног је облика и није се сачувала у облику како је првотно саграђена. Недостаје јој јужна приградња, па јој је средишња кружна језгра с те стране видљива. До 15. стољећа називала се црква Св. Тројства, а од тада носи име Св. Донат, по бискупу који ју је дао саградити. Први пут црква се спомиње средином 10. стољећа у списима бизантског цара Констатина Порфирогенета. Данас се њезин простор због изванредних акустичних карактеристика користи за глазбене програме ("Глазбене вечери у св. Донату").

Форум

Остатци римског Форума у Задру

Испод темеља цркве Св. Доната и бискупске палаче протеже се плочник главног трга из римских времена - Форум. Почеци му сежу у 1. ст. прије Криста. С три стране Форум је био опкољен монументалним тријемом којега су красиле акантусове витице, гирланде и маскерони.

Калеларга

Калеларга или Широка улица је главна и најпознатија задарска улица, која се протеже у смјеру исток-запад од Народног трга до Форума. У Другом свјетском рату су уништене готово све зграде у улици, те је она обновљена у модернистичком стилу задржавајући само основни смјер.

Катедрала Св. Стошије

Портал Катедрале Св. Стошије

Задарску катедралу посвећену Св. Стошији украшава извана на прочељу ружа те на забату главне лађе мања готичка ружа, накнадно уметнута. Портали имају карактеристичан романички облик, данас унутрашњост катедрале доима се својом монументалношћу (главна лађа је трипут шира од споредних). Звоник катедрале који данас доминира Задром, започет је још у касном средњем вијеку, да би га тек 1892. довршио енглески архитект Тхомас Грахам Јацксон по узору на звоник рапске катедрале.

Црква Св. Марије

Унутрашњост цркве Св. Марије

Црква Св. Марије припада женском бенедиктинском самостану св. Марије који је основала племкиња Чика 1066. године. На мјесту некадашње неугледне цркве подигла је тробродну цркву која је посвећена 1091. године. Њезина кћи Векенега почетком 12. ст. саградила је капитуларну дворану и монументални звоник. У самој цркви налази се и гробница опатице Векенге која је умрла 1111. године. Самостански архив чува врло вриједну збирку повеља у којима се спомињу хрватски краљеви из 11. ст. Прочеље цркве и њезин јужни бочни зид, као и главни портал у ренесансном су стилу. На звонику се налази натпис у спомен Коломановог уласка у Задар 1102. године. Црква је разрушена у англо-америчком бомбардирању у Другом свјетском рату, али је успјешно реконструирана.

Црква Св. Кршевана

Црква Св. Кршевана - апсида

Тробродна базилика с три богато украшене полукружне апсиде припадала је мушком бенедиктинском самостану. Саграђена је у романичком стилу и посвећена 1175., а име је добила по св. Кршевану мученику, заштитнику града Задра. Прочеље је једноставно. У доњем дијелу нема никаквих украса осим главног портала. Унутрашњост цркве красе фреске романичко-бизантинских карактеристика. У светишту се налази монументални главни олтар изграђен 1701. године на којега су 1717. постављена четири квалитетна кипа од бијелог мрамора који представљају заштитнике Задра. Рад су млетачког кипара Алависе Таглиапиете. Звоник се почео градити поткрај 15. ст., али никада није довршен. Најљепши дио фасаде је вањски украс, апсида.

Црква Св. Шимуна / Шкриња Св. Шимуна

Црква Св. Шимуна у Задру

Првобитно ранокршћанска тробродна базилика из 5. ст., потом преграђена црква Св. Стјепана с готичким елементима из 14. ст., док је данашњи изглед с барокним детаљима добила у 16. ст. Позната сребрна шкриња Св. Шимуна из 1380. налази се на главном олтару цркве. Шкриња је златарско дјело велике вриједности коју је за реликвију Св. Шиме дала израдити угарско-хрватска краљица Елизабета. Шкрињу је израдио златар Фрањо из Милана, настањен у Задру. Јужно од цркве налази се римски ступ постављен 1729. године, а састављен је од двају ступова римског храма који су се до тада чували на капитолију Форума.

Црква и фрањевачки самостан Св. Фране

Црква се налази на западном крају града. Црква је најстарија далматинска готичка црква. Посвећена је 1280. Унутрашњост је једноставна. Из кора се улази у сакристију. Иза главног олтара цркве из 1672. године налази се некадашње светиште и у њему корска сједала богато украшена резбаријама у стилу цвјетне готике из 1394. године, рад Гаицома да Борга Сансеполцра.

Сакристија, која се наставља на кор, вазна је за хрватску повијест, јер је у њој 1358. године склопљен Задарски мир између млетачке Републике и угарско-хрватског краља Лудовика Анжувинца, којим су се Млечани одрекли својих претензија на Далмацију.

Црква Госпе од Здравља

Црква Госпе од Здравља у Задру

Подигнута је у 18. стољећу у барокном стилу на мјесту старије цркве, као маузолеј надбискупа Змајевића. У њој се чувала слика Госпе од Каштела коју је насликао Блаж Јурјев Трогиранин у 15.ст (данас је у сталном поставу изложбе црквене умјетности). Ужива велики углед и популарност у бројним генерацијама Задарских житеља. У другом свјетском рату била је потпуно разорена, те је преостао само звоник и мало светиште. Обновљена је тек 1990. године вриједном донацијом покојног Мсгр. Симеона Дуце, који је у њој и покопан.

Црква Светог Андрије и Светог Петра

Једнобродна црква Св. Андрије одликује се једноставном фасадом из 17. стољећа, те остатцима фресака романо-бизантских карактеистика са краја 12. стољећа док су јужни бочни зид и апсида саградени у 5. стољећу. На њену апсиду надовезује се црквица Св. Петра с античким елементима.

Црква и самостан Светог Миховила

Црква Св. Миховила

Прочељем цркве Св. Миховила доминира рељефно украшен готички портал из 14. стољећа. У њеној једноброној унутрашњости налази се древно осликано полурељефно распело из 13. стољећа. У самостану је смјештена и мања збирка умјетнина.

Црква Светог Доминика

Готичка црква св. Доминика налази се западно од Копнених врата. У склопу самостана дјеловало је и прво свеучилиште које се спомиње још давне 1396. године.

Црква Светог Илије Пророка

Православна црква подигнута непосредно уз Форум у 16. стољећу за потребе грчких помораца и трговаца. У 18. стољећу је надограђена и предана на употребу српској заједници.

Остаци цркве Стоморица

Данас су сачувани само темељи некоћ шестеролисне предроманичке цркве (испрва посвећене Св. Уршули), која је још имала и куполу, а умјесто једне апсиде саграђен јој је правокутни крак са звоником. У 16. стољећу је порушена, 1883. године археолошки истражена, након тога засута, те напокон 1966. године откопана и конзервирана. Прича каже да облик тлоцрта ове црквице, која подсјећа на кључ, симболизира кључеве Св. Петра.

Градске зидине (Мурај)

Монументална Копнена врата (Порта терраферма) Мицхелеа Санмицхелија из 1543. године у луци Фоша

Сачувани су остаци из римског доба, из средњег вијека те највише из 16. ст. Уз бедеме се налази средњевјековна "Капетанова кула", а најсликовитији се дио налази на јужном дијелу код лучице "Фоше", гдје се налазе и Копнена врата из 1543 (Мицхеле Санмицхели). Према луци, близу цркве Св. Кршевана налазе се Морска врата из 1573.

Стална изложба црквене умјетности - Злато и сребро града Задра

У грађевном склопу цркве Св. Марије односно њезиног самостана, чији су објекти тијеком другог свјетског рата били тешко оштећени, 1972. године формиран је репрезентативни постав - Стална изложба црквене умјетности, и једна од највриједнијих изложби у Хрватској, популарно названа “Злато и сребро Задра”.

Археолошки музеј Задар

Основан 1832. а изложени су археолошки остаци од 7. до 12. ст. Изложени су предмети из римског доба и праповијесни археолошки материјал из палеолика, неолитика, и металних доба.

Народни трг

Главни задарски трг и окупљалиште. С његове западне стране је црква св. Ловре из 11.ст; зграда Градске страже из 1562. и торањ са сатом из 18. ст., а насупрот се налази Градска ложа из 13. ст. На сјеверној страни трга је Градска вијећница подигнута 1934. године у доба фашистичке владавине.

Зграда Задарског свеучилишта

Доминантна точка задарске панораме с мора, велебна зграда на Новој риви изграђена је почетком 20. стољећа у неокласицистичком стилу за потребе Лицеја Светог Димитрија. У њеном склопу је и недавно обновљена капела Св. Димитрија.

Занимљивости

Морске оргуље

Задарске морске оргуље на Новој риви

Знак морских оргуља

Морске оргуље, изведене су по пројекту архитекта Николе Башића, смјештене су у близини новог пристаништа за цруисере, у склопу задарске риве, те су препознатљиве као посебно обликована обала у неколико редова степеница које се спуштају према мору. Степенице се протежу на седамдесетак метара обале, испод којих је, на разини најниже осеке мора, окомито на обалу уграђено 35 цијеви различитих дужина, промјера и нагиба, које се косо уздижу до обалног полочања и завршавају у каналу (сервисном ходнику). Ту се на цијевима налазе ЛАБИУМИ (звиждаљке), које свирају 7 акорда од 5 тонова. Изнад канала су перформиране камене степенице кроз које излази звук, морем потиснут зрак.

Марасцхино

Оригинални задарски ликер Марасцхино признат диљем свијета. Препознатљив је по карактеристичном слатком окусу и ароматичном мирису. Припрема се по традиционалној рецептури коју су створили љекарници доминиканског самостана почетком 16. стољећа.

Задарски баркаријоли

Један од заштитних знакова града Задра. Они већ 800 година с малим чамцима на весла повезују два краја градске луке по свим временским увјетима, штедећи на тај начин вријеме својим вјерним путницима. Ова традиција се већ стољећима преноси с кољена на кољено у неколико обитељи, а успјела се одржати унаточ свим изазовима модерног времена.

Баркаријол са зградом Мараске

Задарски перивоји

Арсенал

Арсенал је споменик културе нулте категорије, изграђен у 18. стољећу за вријеме млетачке управе као складиште за војну флоту. Након обнове функционира као медитерански градски трг у затвореном простору и једно је од средишта јавног, културног и забавног градског живота богато догађањима.

Образовање

Основне школе

Основна школа Петра Прерадовића
Основна школа Шиме Будинића
Основна школа Шимуна Козичића Бење
Основна школа Бартула Кашића
Основна Школа Смиљевац
Основна школа Станови
Основна школа Воштарница
Основна школа Круне Крстића
Оссновна школа Задарских отока

Средње школе

Медицинска школа Анте Кузманића Задар
Надбискупска класична гимназија
Задарска приватна гимназија
Поморска школа
Гимназија Владимира Назора
Гимназија Фрање Петрића
Гимназија Јурја Бараковића
Гимназија Вицка Змајевића
Природословно - графичка школа
Приватна Гимназија Задар
Обртничка школа Гојка Матулине
Струковна школа Вице Влатковића
Техничка школа
Хотелијерско-туристичка и угоститељска школа
Економско-биротехничка и трговачка школа
Пољопривредна, прехрамбена и ветеринарска школа Станко Ожанић

Свеучилиште у Задру

Свеучилиште у Задру; утемељено 2002. године, проистекло из филозофско-теолошког свеучилишта доминиканског реда у Задру из 1396. и Филозофског факултета основаног 1955. године.

Култура

Фестивали

Књижнице
- Градска књижница Задар
- Знанствена књижница Задар

Музеји
- Археолошки музеј Задар
- Народни музеј
- Стална изложба Злато и сребро града Задра
- Етнографски музеј Задар
- Поморски музеј Задар

Казалишта
- Казалиште лутака Задар
- Хрватска казалишна кућа

Новине

Кина
- Побједа
- Готхам
- Цинестар (6 дворана)
- Цаллегро (3 дворане)
- Задар

Остале установе
- Заједница Талијана - C.I. ди Зара
Клубови
- Готхам
- Гарден
- Арсенал
- Форум
- Схарк
- Стресс
- Малибу
- Маyа пуб
- Манго
- Го-Га