3. 4.

3. травањ/април (3. 4.) је 93. дан године по грегоријанском календару (94. у пријеступној години). До краја године има још 272 дана.

Догађаји

1512. — Турски султан Бајазит II абдицирао у корист свог сина Селима I.
1789. — Амерички војсковођа Георге Wасхингтон положио заклетву и тако постао први предсједник САД, нове државе на сјеверноамеричком континенту.
1922. — Јосиф Стаљин наслиједио Владимира Лењина на челу СССР-а.
1930. — Рас Тафари постао цар Хаиле Селасије I од Абисиније (Етиопија).
1936. — Погубљен Бруно Хауптманн, отмичар и убица сина америчког пилота Цхарлеса Линбергха.
1941. — Мађарски премијер Пал Телеки извршио самоубиство један дан након што је усвојен немачко-мађарски план за напад на Југославију.
1948. — Предсједник САД Харрy Труман потписао Маршалов план економске помоћи послијератној Европи.
1948. — Премијером драме Ивана Цанкара "Краљ Бетајнове" у режији Бојана Ступице, отворено је Југословенско драмско позориште у Београду.
1953. — Први пут објављен ТВ Гуиде, сјеверноамерички седмични магазин о ТВ програму.
1975. — Совјетски велемајстор Анатолиј Карпов постао 12. свјетски првак у шаху након што је дотадашњи првак Роберт Боббy Фисцхер одбио прихватити увјете Свјетске шаховске асоцијације (ФИДЕ) за сусрет за свјетску титулу.
1986. — ИБМ представио ПЦ Цонвертибле, прво пријеносно рачунало.
1991. — Вијеће сигурности УН изгласало резолуцију о прекиду ватре у Заљевском рату и затражило од Ирака да уништи оружје за масовно разарање.
1992. — "Српске одбрамбене снаге" преузмају контролу над Бања Луком.
1992. — Пред касарном "Мостарски батаљон" експлодирао камион цистерна напуњена експлозивом, што означава почетак рата у Мостару.
1992. — Предсједништво Републике БиХ дало сагласност за мобилизацију територијалне одбране у опћинама које то желе, а ради стабилизирања политичко-безбједносне ситуације на њиховим подручјима.
1992. — Почиње мобилизација ТО-а у Ливну и Тузли.
1992. — Комунистички лидер и предсједник Албаније Рамиз Аљија поднио оставку.
1995. — Најмање 150 припадника племена Хуту, махом жена и дјеце, масакрирано у једном селу на сјевероистоку Бурундија.
1996. — У присуству помоћника америчког државног секретара за Европу и Канаду, амбасадора Јохна Корнблума у Сарајеву формиран Форум Федерације БиХ.
1996. — Рушење америчког војног авиона Боеинг 737 крај Дубровника при чему је погинуо амерички министар трговине Рон Броwн.
1999. — Авиони НАТО бомбардовали су центар Београда, први пут од почетка ваздушних напада на СР Југославију 24. марта. Погођене су зграде републичког и савезног министарства унутрашњих послова. У Новом Саду срушен је други мост на Дунаву.
2000. — Снаге НАТО у БиХ ухапсиле на Палама једног од лидера босанских Срба Момчила Крајишника на основу тајне оптужнице Хашког трибунала (ИЦТY).
2002. — Тужилаштво ИЦТY, због недостатка доказа, затражило повлачење оптужнице против босанског Србина Ненада Бановића, којег је теретило за злочине почињене у логорима приједорског подручја почињене током 1992. године.
2002. — Палестински лидер Јасер Арафат одбио понуду израелског премијера Ариела Шарона да напусти палестински териториј у једном правцу.
2003. — У Страсбоургу државна заједница Србија и Црна Гора примљена у Вијеће Европе (ЦоЕ), као 45. земља чланица те најстарије паневропске организације.
2003. — Конгрес САД одобрио близу 80 милијарди долара за финансирање рата у Ираку.

.

Рођења

1783. — Wасхингтон Ирвинг, амерички књижевник и дипломат († 1859.).
1865. — Менци Клемент Црнчић, хрватски сликар и графичар.
1895. — Марио Цастелнуово-Тедесцо, талијански складатељ.
1895. — Марко Орешковић, народни херој.
1896. — Николај Сејмонов, руски физичар и хемичар. († 1986.).
1904. — Сели Ренд, америчка играчица (у. 1979).
1922. — Дорис Даy, америчка глумица и пјевачица.
1923. — Радивоје Лола Ђукић, српски филмски и ТВ-редатељ († 1995.).
1924. — Марлон Брандо, амерички глумац († 2004.).
1930. — Хелмут Кохл, њемачки политичар и државник († 2017.).
1943. — Ранко Мунитић, теоретичар филма, филма и стрипа, филмски критичар, сценарист и редатељ (у. 2009.).
1945. — Гарy Спраке, енглески ногометни голман.
1958. — Алец Балдwин, амерички глумац.
1959. — Давид Хyде Пиерце, амерички глумац.
1961. — Еддие Мурпхy, амерички глумац.
1972. — Јенние Гартх, америчка глумица.
1973. — Дагур Сигурðссон, бивши исландски рукометаш и репрезентативац.
1977. — Ален Авдић, босанскохерцеговачки ногометаш.
1978. — Томмy Хаас, њемачки тенисач.
1979. — Најеф Ал-Кади, фудбалер Саудијске Арабије.
1983. — Идора Хегел, хрватска клизачица на леду.
1984. — Алмир Алић, босанскохерцеговачки ногометаш.
1987. — Себастиан Скубе, словенски рукометаш.
1988. — Тим Крул, низоземски ногометаш.
1994. — Јосип Радошевић, хрватски ногометаш.

.

Смрти

33. — Исус Христ, оснивач Хришћанства (* 8-2 године пре нове ере).
1682. — Бартоломé Естебан Мурилло, шпански сликар.
1897. — Јоханнес Брахмс, њемачки композитор.
1915. — Надежда Петровић, српска сликарка. (* 1873.).
1991. — Грахам Греене, британски писац.
2000. — Терренце МцКенна, амерички писац и филозоф
2016. — Цесаре Малдини, талијански ногометни тренер и играч (* 1932.).
2016. — Зорана "Лола" Новаковић, југословенска и српска пјевачица (* 1935.).
2016. — Алија M. Акшамија, босанскохерцеговачки и југословенски фотограф (* 1919.).

.

Благдани/Празници

Српска православна црква слави:.
- Светог Јакова - епископа и исповедник.
- Преподобног Кирила - епископа катанског у Сицилији.
- Светог Тому - патријарха цариградског.
- Преподобног Серапиона

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар