27. 1.

27. јануар/сијечањ (27. 1.) је 27. дан године по грегоријанском календару. До краја године има још 338 дана (339 у пријеступној години).

Догађаји

1822. — на скупштини у Епидауру грчки устаници прогласили независност Грчке, коју је Турска признала 1829.
1865. — Шпанија признала независност Перуа.
1888. — Основан је Натионал Геограпхиц Социетy, издавач часописа Натионал Геограпхиц.
1924. — Влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца потписала у Риму пакт о пријатељству и сарадњи са Италијом и споразум којим је Ријека предата Италији.
1926. — енглески проналазач Џон Логи Берд у Лондону први пут јавно демонстрирао телевизију.
1943. — авијација САД извршила, у Другом светском рату, први напад на Немачку целодневним бомбардовањем ратне луке Вилхелмшафен.
1945. — совјетске јединице ослободиле Аушвиц, нацистички концентрациони логор у Другом светском рату у ком је убијено милион и по људи, међу којима више од милион Јевреја. Тај датум обележава се у Европи као Дан холокауста.
1964. — Француска успоставила дипломатске односе с Народном Републиком Кином.
1967. — током проба за лет на Месец у бази Цапе Цанаверал три америчка астронаута погинула у капсули свемирског брода „Аполо 1“ у ком је избио пожар.
1967. — представници 60 земаља потписали споразум о забрани употребе оружја за масовно уништавање у свемиру.
1973. — потписивањем мировног уговора у Паризу завршен Вијетнамски рат и окончано војно ангажовање САД у тој земљи. Главни преговарачи, државни секретар САД Хенри Кисинџер и северновијетнамски министар Ле Дук То, добили исте године Нобелову награду за мир.
1981. — најмање 500 људи погинуло на индонежанском фериботу „Тампомас ИИ“ који је после пожара потонуо у Јаванском мору.
1991. — америчка авијација у Заливском рату почела масовно бомбардовање другог по величини ирачког града Басре.
1991. — посланици Собрања изабрали Киру Глигорова за председника Македоније.
1993. — у Њу Делхију полиција употребила сузавац да растера побуњене Хиндусе који су напали џамију и муслимане који су напали хиндуски храм и том приликом спалили на десетине радњи.
1996. — у Нигеру војним ударом оборен први демократски изабран председник Махамане Осман.
1997. — уочи Светосавске литије, у којој је те године учествовало више од 100.000 људи, повукао се полицијски кордон у Коларчевој улици у центру Београда. Полиција и демонстранти стајали непрекидно седам дана једни спрам других током протеста због фалсификовања локалних избора у Србији у новембру 1996. Демонстранти бучно прославили завршетак акције „кордоном на кордон“ и кренули у протестну шетњу улицама Београда.
1998. — Европска унија и НАТО изразили забринутост због заоштравања ситуације на Косову, где су учестали сукоби наоружаних Албанаца и српских снага безбедности.
1999. — Београдска канцеларија Комесаријата Уједињнеих нација за избеглице саопштила да у 98 села у централном и западном Косову више нема српског становништва.
2002. — у серији експлозија у војном складишту у Лагосу и пожару изазваном експлозијама погинуло више од 1.000 људи.
2006. — Сурчински аеродором у Београду је преименован у Аеродром Николе Тесле.

.

Рођења

1571. — Аббас I, перзијски шах.
1662. — Рицхард Бентлеy, енглески класични филолог и критичар.
1750. — Јосип Волтић, хрватски језикословац и лексикограф (у. 1825.).
1756. — Волфганг Амадеус Моцарт, композитор (у. 1791.).
1775. — Фриедрицх Wилхелм Јосепх Сцхеллинг, њемачки филозоф (у. 1854.).
1806. — Јуан Црисóстомо де Арриага, шпањолски виолинист и композитор.
1814. — Еугèне Виоллет-ле-Дуц, француски архитект (у. 1879.).
1832. — Луис Керол, аутор књиге Алиса у земљи чуда (у. 1898.).
1836. — Леополд вон Сацхер-Масоцх, аустријски писац (у. 1895.).
1850. — Едwард Јохн Смитх, енглески капетан брода "Титаниц".
1859. — Вилхелм II, немачки цар и пруски краљ .
1881. — Свеинн Бјöрнссон, први предсједник Исланда.
1891. — Илyа Ехренбург, совјетски писац, новинар и преводилац у Другом свјетском рату (у. 1967.).
1885. — Џером Керн, амерички композитор, отац модерног мјузикла.
1899. — Бéла Гуттманн, мађарски ногометни тренер и бивши играч (у. 1981.).
1910. — Едвард Кардељ, југославенски политичар.
1924. — Рауф Денктаş, предсједник Турске Републике Сјеверни Кипар.
1925. — Јуан Виталио Ацуñа Нúñез, кубански револуционар и интернационалистички гуериллеро.
1934. — Éдитх Црессон, француска политичарка и државница.
1944. — Ник Мејзон, енглески бубњар Пинк флојд.
1947. — Бранислав Покрајац, југославенски и српски рукометаш и изборник.
1948. — Микхаил Барyсхников, руско-амерички играч балета, кореограф и глумац.
1954. — Маринко Роквић, босанско-херцеговачки и српски пјевач народне глазбе.
1956. — Мими Рогерс, америчка глумица.
1956. — Анте Чедо Мартинић, хрватски казалишни, телевизијски и филмски глумац (у. 2011.).
1964. — Брџит Фонда, глумица.
1965. — Загорка Почековић–Чупахин, бивша југославенска и српска кошаркашица.
1971. — Роландо Урíос, умировљени кубанско-шпањолски рукометаш и репрезентативац.
1972. — Марк Оwен, енглески пјевач ("Таке Тхат").
1974. — Оле Еинар Бјøрндален, норвешки биатлонац.
1979. — Росамунд Пике, британска глумица.
1980. — Марат Сафин, руски играч тениса.
1981. — Алициа Молик, аустралијска тенисерка.
1995. — Станиша Мандић, српски и црногорски ногометаш.

.

Смрти

1236. — Сава Немањић, утемељивач Српске православне цркве.
1814. — Јоханн Готтлиеб Фицхте, њемачки филозоф (р. 1762.).
1901. — Гиусеппе Верди, талијански складатељ (р. 1813.).
1916. — Фердо Бецић, хрватски књижевник (р. 1844.).
1919. — Ендре Адy, мађарски пјесник (р. 1877.).
1940. — Исак Бабел, руски књижевник (р. 1894.).
1974. — Георгиос Гривас, ципарски генерал у грчкој војсци (р. 1897.).
2007. — Херберт Реинецкер, њемачки ТВ-сценарист, творац серије Деррицк (* 1914).
2009. — Јохн Упдике, амерички књижевник (р. 1932.).
2010. — Ј. D. Салингер, амерички новелист и приповједач (р. 1919.).

.

Празници и дани сећања

Српска православна црква слави:.
- Светог саву архиепископа српског.
- Преподобне мученике Оце Синајске и Раитске.
- Свету Нину, просветитељку Грузије.
- Свети Сава, први Архиепископ српски - Савиндан.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар