29. 5.

29. мај/свибањ (29. 5.) је 149. дан године по грегоријанском календару (150. у пријеступној години). До краја године има још 216 дана.

Догађаји

1167. — Војска удружених италијанских градова Ломбардијске лиге поразила је у бици код Лењана трупе немачког цара Фридриха I Барбаросе.
1453. — Послије дуге опсаде, турска војска, са султаном Мехмедом на челу, заузела Константинополис (Цариград, Истанбул), пријестоницу некада моћног Бизантијског царства, и убила цара Константина XI Палеолога.
1839. — Успостављени дипломатски односи Србије и Велике Британије.
1868. — У Топчидеру, у Београду у атентату убијен је кнез Михаило Обреновић. Атентатори су ухапшени, одмах осуђени и стрељани на Карабурми. За учешће у завери оптужен је бивши кнез Александар Карађорђевић.
1914. — У судару британског путничког брода "Царица Ирске" и норвешког теретњака "Сторстат" на ријеци Сент Лоренс (Ст. Лоренце) у Канади погинуло најмање 1.012 људи.
1917. — Рођен амерички државник Јохн Фитзгералд Кеннедy, предсједник САД-а од јануара 1961. до 22. новембра 1963, када је убијен у атентату у Далласу.
1929. — Први звучни филм у колору "Он wитх тхе Схоw" приказан у Њујорку (НеwYорк).
1953. — Новозеландски алпиниста Едмунд Хилларy и Непалац Тензинг Норгај (Тензинг Норгаy, 1914. - 09.05.1986.) освојили највиши планински врх на земљи Монт Еверест (Моунт Еверест, 8.848 метара) на Хималајима и тиме постали први људи у хисторији алпинизма који су се попели на "кров свијета".
1968. — Савет безбедности УН увео санкције Родезији због расне дикриминације режима Јана Смита.
1972. — Генерални секретар Централног комитета Комунистичке партије и председник Президијума Врховног Совјета СССР Леонид Брежњев и председник САД Ричард Никсон потписали у Москви декларацију којом је отворена ера бољих, мирољубивих односа две светске силе.
1985. — На стадиону "Хејсел" у Бриселу (Брусселс), непосредно прије почетка финалне утакмице Купа европских шампиона у ногомету између Ливерпула и Јувентуса, дошло до вандалског напада навијача из Енглеске на италијанске навијаче, при чему је погинуло 39 и повријеђено више од 400 људи.
1990. — Борис Јељцин изабран за првог председника Руске Федерације.
1992. — Са српских положаја у Неџарићима гранатирана и први пут запаљена зграда "Ослобођења".
1992. — Након гранатирања са српских положаја, срушена и запаљена џамија Магрибија на Мариндвору у Сарајеву.
1997. — Лоран Кабила преузео је дужност председника Демократске Републике Конго (бивши Заир), 12 дана након што су његове снаге, у седмомесечном грађанском рату, поразиле армију лојалну диктатору Мобутуу Сесе Секоу.
1999. — Најбољи бх. атлетичар, скакач увис Елвир Крехмић, освојио прво мјесто на Међународном атлетском митингу у Севиљи (Севилла, Шпанија). Крехмић је, пре-скочивши висину од 2,27 метара, поставио рекорд стадиона у Севиљи.
1999. — Хрватска одбила захтјев Хашког трибунала за покретање истраге о злочинима почињеним над српским цивилима у операцији "Олуја" у августу 1955. године.
2001. - Четворица следбеника Осаме Бин Ладена, шефа терористичке мреже Ал-Каида осуђена у САД за планирање убистава Американаца у иностранству и постављање бомби у две америчке амбасаде у Африци.
2002. — Заступнички дом Парламента БиХ усвојио Приједлог буџета институција БиХ и међународних обавеза БиХ за ову годину, али без ставке о финансирању агента за заступање тужбе БиХ против СР Југославије пред Међународним судом правде (ИЦЈ) у Хагу (Хааг).
2002. — У Великој Британији, црнац Пол Ботенг именован за генералног секретара Трезора и он је први црнац у владином кабинету који је заузео високи положај.
2003. — Амерички председник Џорџ Буш повукао наредбе од пре 11 година које су омогућиле увођење санкција Савезној републици Југославији.
2005. — У Либану одржани парламентарни избори, први у 30 година без присуства сиријских снага.
2005. — Французи убједљивом већином на референдуму одбацили устав Европске уније. Француска, једна од оснивачица ЕУ и прва држава која је одбацила устав ЕУ, који је до тада ратификовало девет европских држава. Два дана касније премијер Француске Јеан-Пиерре Раффарин поднио оставку, на тај положај именован Доминиqуе де Виллепин.

.

Рођења

1265. — Данте Алигхиери, талијански пјесник († 1321.).
1504. — Антун Вранчић, црквени прелат, дипломат и писац († 1573.).
1816. — Иван Кукуљевић Сакцински, хрватски политичар, књижевник и повјесничар († 1889.).
1843. — Иван Бањавчић, хрватски политичар и добротвор † 1913.).
1860. — Исаац Албéниз, шпањолски пијанист и складатељ († 1909.).
1868. — Абдул Меџид II, турски султан (†1944.).
1875. — Светозар Ћоровић, српски књижевник (†1919.).
1894. — Јосеф вон Стернберг, амерички филмски режисер аустријског порекла.
1906. — Т. Х. Wхите, енглески писац.
1917. — Џон Фицџералд Кенеди, амерички државник, председник САД.
1929. — Петер Хиггс, британски теоријски физичар и добитник Нобелове награде из физике.
1944. — Маурице Бисхоп, гренадски политичар и револуционар († 1983.).
1958. — Аннетте Бенинг, америчка глумица.
1959. — Руперт Еверетт, енглески глумац.
1961. — Мелисса Етхеридге, америчка рокерица и глумица.
1967. — Ноел Галлагхер, британски музичар(Оасис)
1970. — Роберто Ди Маттео, талијански ногометни тренер и играч.
1976. — Егор Титов, руски ногометаш и тренер.
1977. — Массимо Амбросини, талијански ногометни репрезентативац.
1977. — Јурица Големац, словенско-хрватски је професионални кошаркаш.
1978. — Сéбастиен Гросјеан, француски тенисер.
1979. — Иванка Матић, српска кошаркашица.
1981. — Андреј Аршавин, руски ногометаш.

.

Смрти

1453. — Константин Драгаш, византијски цар.
1500. — Бартоломеу Диас (Бартхоломеw Диаз), био је један из плејаде великих португалских морепловаца и истраживача 15. вијека (*1451.).
1829. — Хумпхрy Давy, британски хемичар.
1903. — У Београду убијени краљ Александар Обреновић и његова жена Драга Машин.
1903. — Милован Павловић, српски ђенерал, министар војске. (*1842.).
1942. — Јохн Баррyморе, амерички филмски и позоришни глумац.
1957. — Јамес Wхале, енглески редитељ.
1979. — Марy Пицкфорд, америчка филмска глумица канадског поријекла.
1982. — Ромy Сцхнеидер, аустријска глумица.
1994. — Ерицх Хонецкер, комунистички лидер и предсједник Источне Њемачке од 1976. до 1989. године.
2003. — Момир Талић, начелник Генералштаба Војске Републике Српске.
2004. — Ивица Шерфези, хрватски кантаутор.
2010. — Деннис Хоппер, амерички глумац и режисер (* 1936.)
2017. — Мануел Нориега, панамски војсковођа и диктатор (* 1934)

Благдани/Празници

Српска православна црква слави:.

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар