Чипка
|
Чипкарење у Хрватској | |
|---|---|
 Нематеријална свјетска баштина
| |
| |
 Хрватска
| |
| Регија: | Европа и Азија |
| Година уписа: | 2009. |
| ИД: | 00245 |
| Угроженост: | |
| Повезница: | УНЕСЦО |
|
Бобинска чипка у Словенији | |
|---|---|
| Нематеријална свјетска баштина
| |
| |
 Словенија - Идријска чипка
| |
| Регија: | Европа |
| Година уписа: | 2018. |
| ИД: | 01378 |
| Угроженост: | |
| Повезница: | УНЕСЦО |
Чипка је назив за прозрачну, шупљикаву тканину или ручни рад за који се користи памук, свила, лан или вуна. Чипке се израђују плетењем, качкањем, везивањем, шивањем или ткањем, а за то служе игле, батићи или чунићи (качкалице). Иако се артефакти налик чипки могу наћи још у староегипатским гробницама почетак чипкарства, односно израде чипки се традиционално смјешта у 15. вијек, односно Фландрију и Италију. Отада су се почеле ширити по Европи као дио одјеће више класе, односно луксузни предмет. С временом су многе земље развиле властите традиције и моделе чипки.
На простору бивше Југославије су најпознатије пашка чипка у Хрватској, керице у Славонији и Босни и Херцеговини, бобинска чипка у Словенији те оје у Македонији. У прошлости је била позната и дубровачка чипка.
Нематеријална свјетска баштина
[уреди | уреди извор]Хрватска
[уреди | уреди извор]Најмање три различите традиције чипкарства у Хрватској опстају и данас, са средиштем у градовима Пагу на Јадрану, Лепоглави у сјеверној Хрватској и Хвару на истоименом далматинском отоку.
Пашка чипка на иглама изворно се користила за израду црквених одјевних предмета, столњака и украса за одјећу. Процес укључује уљепшавање узорка паукове мреже геометријским мотивима и данас га преносе старије жене које нуде цјелогодишње курсеве.
Лепоглавска чипка се израђује плетењем конца намотаног на вретена, односно бобине. Често се користи за израду чипканих трака за народне ношње. Годишњи међународни фестивал чипке у Лепоглави посвећен је овој умјетности.
У граду Хвару чипку раде редовнице у бенедиктанском самостану. Танке, бијеле нити добивају се из језгре свјежих листова алое и уткају у мрежу или други узорак на картонској подлози. Добивени комади су симбол Хвара.
Чипкарење је на УНЕСЦО-вој Репрезентативној листи нематеријалног културног наслијеђа човјечанства као елемент културне баштине у Хрватској.[1] Одлуку о упису донио је Међувладин комитет за очување нематеријалног културног наслијеђа на засједању које је одржано од 13. до 18. децембра 2009. у Абу Дабиу. [2]
Словенија
[уреди | уреди извор]Бобинска чипка у Словенији је занатска вјештина израде чипке у тракама или у готовим облицима укрштањем и увртањем конца намотаног на посебне дрвене штапиће познате као бобине. Данас у Словенији постоји око 120 чипкарских друштава, секција и група, међу којима су обучене чипкарице и они који тек уче. Носиоци су углавном жене, а знања и вјештине везане за праксу најчешће се преносе у породици.
Налази се УНЕСЦО-вој Репрезентативној листи нематеријалног културног наслијеђа[3] Одлуку о упису донио је Међувладин комитет за очување нематеријалног културног наслијеђа на засједању које је одржано од 26. новембра до 1. децембра 2018. у Сент Луису, Маурицијус.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ УНЕСЦО: Нематеријална свјетска баштина у Хрватској - ицх.унесцо.орг - Приступљено 19.11.2021.(en)
- ↑ УНЕСЦО: Чипкарење у Хрватској - ицх.унесцо.орг, Приступљено, 7. 1. 2023.(en)
- ↑ УНЕСЦО: Нематеријална свјетска баштина у Словенији - ицх.унесцо.орг - Приступљено 16.1.2024.(en)
- ↑ УНЕСЦО: Бобинска чипка у Словенији - ицх.унесцо.орг, Приступљено, 7. 1. 2024.(en)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Онлине Лаце Демонстратионс Архивирано 2014-10-19 на Wаyбацк Мацхине-у
- Виртуал Мусеум оф Теxтиле Артс
- А Ренасценце оф тхе Ирисх Арт оф Лаце-макинг
- Интернатионал Боббин анд Неедле Лаце Органисатион
- Италиан лаце анд емброидерy организатион Архивирано 2011-05-13 на Wаyбацк Мацхине-у
- Тхе Црафт оф Боббин Макинг