5. 5.
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпн. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартср. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартсб. |
5. мај/свибањ (5. 5.) је 125. дан године по грегоријанском календару (126. у пријеступној години). До краја године има још 238 дана.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 1855. — Црногорски кнез Данило I Петровић донео Општи земаљски законик, у који су унете имовинске и пореске реформе.
- 1860. — Италијански револуционар Ђузепе Гарибалди са својих "1.000 црвених кошуља" испловио из Ђенове према Сицилији, коју је освојио крајем јула.
- 1904. — На брду Волујица код Бара постављена радио-телеграфска станица Марконијевог система, прва на Балкану.
- 1912. — Драгутин Новак, први хрватски пилот, побјеђује на аеромитингу у Гразу гдје доживљава пад.
- 1930. — Британске власти у Индији ухапсиле Махатму Гандија због његове кампање грађанске непослушности.
- 1936. — Италијанске трупе под командом фелдмаршала Пјетра Бадоља окупирале Адис Абебу, престоницу Етиопије.
- 1941. — Други светски рат: У ослобођену Адис Абебу, главни град Етиопије, ушао цар те земље Хаиле Селасије I.
- 1945. — Други светски рат: Совјетске трупе у Другом светском рату ушле у место Пинемунде, одакле су Немци испаљивали ракете "Фау1" и "Фау 2".
- Трупе САД ослободиле немачки нацистички концентрациони логор "Матхаузен".
- Прашки устанак против њемачке нацистичке власти.
- 1954. — Генерал Алфредо Штреснер војним ударом оборио председника Парагваја Федерика Чавеса, почевши тако тридесетчетворогодишњу диктатуру.
- 1955. — Одлуком савезника Савезна Република Немачка поново стекла суверенитет.
- 1961. — Из Кејп Канаверала лансиран космички брод "Меркјури", прва космичка летелица САД с људском посадом, којим је управљао Ален Бартлет Шепард.
- 1978. — Терористичка организација "Црвене бригаде" саопштила да је убила бившег премијера Италије Алда Мора, отетог у марту 1978. Његово тело нађено два дана касније у једном аутомобилу у центру Рима.
- 1981. — Боби Сендс, први од 10 припадника ИРА, умро у затвору "Мејз" у Северној Ирској од последица штрајка глађу.
- 1990. — У Загребу је одржан 35. избор за пјесму Еуропе, Еуросонг. Побједник је био Талијан Тото Цутугно с пјесмом "Инсиеме:1992" (Заједно:1992.).
- 1996. — У присуству шпанског краља Хуана Карлоса, конзервативни лидер, нови премијер Хосе Мариа Аснар, положио заклетву, после 13 година владавине социјалиста.
- 1999. — Индонезија и Португал потписали документ којим је призната независност Источног Тимора.
- 2001. — Припадници побуњеничке групе "Унита" у Анголи киднаповали 51 дечака и 9 девојчица из интерната за ратну сирочад изван Каксита, североисточно од Луанде. Погинуло око 200 цивила.
- 2003. — Хашки трибунал подигао оптужницу против бившег начелника Државне безбедности Србије Јовице Станишића и бившег команданта Јединице за специјалне операције Франка Симатовића, којом се терете за учешће у заједничком злочиначком подухвату уклањања несрба у Хрватској и Босни и Херцеговони, од 1991. до 1995. Ухапшени 13. марта у полицијској акцији "Сабља" а после подизања оптужнице изручени суду у Хагу.
- 2006. — Угашени РТС 3 и Радио 101.
.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1747. — Леополд II., њемачко-римски цар, угарско-хрватски и чешки краљ.
- 1813. — Сöрен Киеркегаард, дански филозоф.
- 1815. — Ежен Мартин Лабиш, француски писац комедија и водвиља. .
- 1818. — Карл Марx, њемачки филозоф и политичар.
- 1864. — Хенрyк Сиенкиеwицз, пољски књижевник († 1916.).
- 1883. — Петар Коњовић, српски композитор и музички писац. († 1970)..
- 1919. — Георгиос Пападопоулос, грчки диктатор.
- 1920. — Боро Андов, македонски писац († 1983.).
- 1921. — Фрањо Рупник, хрватски бивши ногометаш и државни репрезентативац († 2000.).
- 1960. — Светислав Гонцић, српски глумац.
- 1960. — Власта Рамљак, хрватска казалишна, телевизијска и филмска глумица.
- 1968. — Дариусз Мицхалцзеwски, пољски боксер.
- 1975. — Ивица Пуцар, хрватски казалишни, телевизијски и филмски глумац.
- 1976. — Јуан Пабло Сорíн, аргентински ногометаш и тв-коментатор.
- 1979. — Дубравка Ковјанић, српска филмска, телевизијска и позоришна глумица.
- 1989. — Цхрис Броwн, амерички Р&Б пјевач, писац пјесама, плесач, редатељ спотова и глумац.
.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 1705. — Леополд I, римско-немачки цар. (*1640)..
- 1821. — Наполéон Бонапарте, француски цар Наполéон I.
- 1941. — Краљица Наталија Обреновић, краљица Србије 1882-1888. (*1859).
- 1969. — Славко Јежић, хрватски књижевник, књижевни повјесничар и преводитељ (* 1895.).
- 1977. — Лудвиг Ерхард, немачки државник и економиста. .
- 1993. — Ирвинг Хоу, амерички писац и интелектуалац. .
- 2003. — Валтер Сисулу, један од ветерана у борби против белаца у Јужној Африци.
- 2010. — Звонимир Левачић, политички аналитичар, филозоф, ТВ водитељ, комичар и министар обране пародијског пројекта државе Пешћенице (* 1943.).
.
Благдани/Празници
[уреди | уреди извор]- Српска православна црква слави:.
.
Види такође: Годишњи календар - Дневни календар