1. 7.
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартсб. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартсб. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартчт. |
1. јул/јули/српањ (1. 7.) је 182. дан године по грегоријанском календару (183. у пријеступној години). До краја године има још 183 дана.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 69. — трупе у Египту прогласиле Веспазијана деветим Римским царем.
- 552. — Битка код Тагине у којој бизантска војска под Нарзесом наноси одлучујући пораз остроготском краљу Тотили, који је при томе погинуо.
- 1569. — створена је Лублинска унија којом су се ујединиле Литванија и Пољска. Деобом Пољске 1795. већи део Литваније припао је Русији.
- 1835. — у Пешти је штампан први број „Сербског народног листа“, илустрованог књижевног недељника Срба у Мађарској, који је покренуо публициста и уредник „Летописа“ Матице српске Теодор Павловић. Лист је с краћим прекидима излазио до 1848.
- 1867. — Онтарио, Квебек, Нова Шкотска и Њу Бранзвик прогласиле су федералну унију Канада, која је „Северно америчким законом“ британског парламента добила статус доминиона.
- 1887. — почела је да ради прва астрономско-метеоролошка станица у Србији, коју је у својој кући на Врачару у Београду организовао професор Велике школе Милан Недељковић. Године 1902. он је почео да издаје и прву општу прогнозу времена.
- 1900. — Први лет зракопловом којег је изградио гоф вон Зеппелин.
- 1921. — на тајном састанку у Шангају основана је Комунистичка партија Кине, која је 1949. преузела власт у Кини.
- 1921. — први пут је примењена вакцина за заштиту деце од туберкулозе (БЦГ).
- 1942. — немачке трупе су у Другом светском рату, после осмомесечне опсаде, заузеле Севастопољ, најважнију руску црноморску луку на полуострву Крим.
- 1946. — САД су извршиле пробу атомске бомбе на атолу Бикини у Пацифику.
- 1960. — Гана је постала република, с првим председником Кваме Нкрумахом.
- 1962. — афричка република Руанда и краљевина Бурунди су стекле независност, након што је Генерална скупштина УН у фебруару укинула надзор над ове две државе.
- 1966. — одржан је „Брионски пленум“ Централног комитета Савеза комуниста Југославије, на којем су из руководства партије уклоњени Александар Ранковић, потпредседник СФР Југославије и Светислав Стефановић, савезни секретар за унутрашње послове, што је значило и уклањање са државних функција. Као личности одговорне за рад Службе државне безбедности они су оптужени за прислушкивање председника СФРЈ Јосипа Броза Тита и за шовинистичку политику према Албанцима на Косову.
- 1989. — Почео је са радом РТС 3.
- 1991. — на састанку у Прагу лидери источноевропских земаља укинули су војни савез Варшавски пакт, основан 1955.
- 1994. — вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат вратио се у Палестину, након 27-годишњег избеглиштва.
- 1997. — Хонг Конг је, након што је 150 година био под енглеском управом поново враћен под кинеску јурисдикцију, као њен специјални административни регион.
- 2000. — након састанка шефова држава у Пјонгјангу (13-јуна) представници две Кореје потписали су споразум о спајању породица, које су због рата биле раздвојене скоро пола века.
- 2000. — пуштен је у саобраћај најдужи мост на свету који је повезао Шведску и Данску.
- 2001. — у Ацеху у Индонезији, пронађено је 27 измасакрираних тела. Током сепаратистичког рата побуњеника, чланова Покрета за ослобођење Ацеха, у том месту је од средине седамдесетих убијено преко 870 људи.
- 2002. — у Хагу је формално означен почетак рада Сталног међународног суда за ратне злочине, који оспоравају САД. Тај суд је основан 17. 7. 1998. у Риму и до почетка рада Римски статут је ратификовало 86 држава, укључујући и СРЈ.
- 2003. — САД су укинуле војну помоћ за око 50 земаља, укључујући и Србију и Црну Гору. Те земље нису до одређеног рока, са Вашингтоном потписале билатерални споразум о неизручивању америчких држављана Међународном кривичном суду у Хагу.
- 2002. — 72 особе погинуле су у судару путничког и теретног авиона изнад јужне Њемачке.
- 2004. — НАСА-ина свемирска летјелица Цассини ушла је у Сатурнову орбиту након седмогодишњег путовања.
.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1481. — Цхристиан II, дански краљ.
- 1506. — Лудовик II. (Лудовик II. Јагеловић), угарско-хрватски и чешки краљ (у. 1526.).
- 1534. — Фриедрицх II, дански и норвешки краљ 1559 - 1588.
- 1646. — Готтфриед Леибниз, њемачки филозоф, математичар, физичар и дипломат (у. 1716.).
- 1725. — Јеан-Баптисте-Донатиен де Вимеур де Роцхамбеау, француски војсковођа (у. 1807.).
- 1780. — Царл вон Цлаусеwитз, пруски генерал, војни теоретичар и повјесничар који се сматра једним од најутицајнијих војних мислилаца (у. 1831.).
- 1804. — Георге Санд, француска књижевница (у. 1876.).
- 1872. — Лоуис Блéриот, француски инжењер и пилот (у. 1936.).
- 1877. — Бењамин Оливер Давис, Ср., први афро-амерички генерал у америчкој војсци (у. 1970.).
- 1894. — Исак Бабел, руски књижевник (у. 1940.).
- 1899. — Цхарлес Лаугхтон, енглески глумац, редитељ, сценариста и продуцент.
- 1902. — Вилијам Вајлер, амерички филмски режисер (у. 1981.).
- 1916. — Оливиа де Хавилланд, британска глумица.
- 1925. — Франца Магнани, талијанска новинарка.
- 1934. — Сyднеy Поллацк, амерички глумац и режисер.
- 1935. — Оливер Млакар, хрватски ТВ-водитељ.
- 1946. — Слободан Сантрач, бивши ногометаш и изборник репрезентације Југославије, најбољи стријелац у историји југословенског ногомета.
- 1953. — Јадранка Косор, хрватска политичарка и новинарка.
- 1961. — Карл Луис, амерички атлетичар.
- 1961. — Диана Спенцер, британска принцеза Диана, принцеза од Wалеса (Ладy Ди).
- 1967. — Памела Андерсон, канадска глумица.
- 1967. — Бранко Зорко, хрватски атлетичар.
- 1970. — Татјана Матејаш Цамерон позната као Тајчи, југославенска и хрватска пјевачица, једна од већих поп звијезда раних 1990-их година, а према Зринку Тутићу послиједња велика звијезда СФР Југославије.
- 1974. — Петар Крпан, бивши хрватски ногометаш.
- 1976. — Патрицк Клуиверт, умировљени низоземски ногометаш и репрезентативац.
- 1976. — Рууд ван Нистелрооиј (Рууд ван Нистелрооy), умировљени низоземски ногометаш.
- 1977. — Лив Тyлер, америчка глумица.
- 1984. — Брацеy Wригхт, амерички кошаркаш.
- 1985. — Таyлор Роцхестие, америчко-црногорски кошаркаш.
.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 552. — Тотила, остроготски краљ.
- 1839. — Махмуд II., турски султан, последњи владар из династије Османа Освајача.
- 1860. — Чарлс Гудјер, амерички индустријалац.
- 1876. — Михаил Бакуњин, руски револуционар анархиста (р. 1814.).
- 1884. — Аллан Пинкертон, амерички детектив шкотског порекла (р. 1819.).
- 1896. — Херијет Елизабет Бичер Стоу, америчка књижевница.
- 1928. — Вјекослав Клаић, хрватски повјесничар и писац (р. 1849.).
- 1957. — Драго Герваис, хрватски књижевник (р. 1904.).
- 1962. — Алан L. Харт, амерички лекар и писац.
- 1971. — Wиллиам Лаwренце Брагг, енглески физичар.
- 1974. — Хуан Доминго Перон, аргентински генерал и политичар.
- 1976. — Аннелиесе Мицхел, жртва егзорцизма.
- 1979. — Всеволод Бобров, бивши руски и совјетски ногометаш и хокејаш (р. 1922).
- 1983. — Буцкминстер Фуллер, амерички архитект, дизајнер, филозоф и писац.
- 1999. — Јосхуа Нкомо - јужнородезијски политичар.
- 2004. — Марлон Брандо, амерички глумац (р. 1924.).
- 2009. — Карл Малден, амерички глумац.
- 2014. — Александар Хрњаковић, српски глумац (* 1942.).
- 2016. — Yвес Боннефоy, француски поезиста (р. 1923.).
.
Празници и дани сећања
[уреди | уреди извор].
Види такође: Годишњи календар - Дневни календар