1928

< | 19. вијек | 20. вијек | 21. вијек | >
< | 1890-е | 1900-е | 1910-е | 1920-е | 1930-е | 1940-е | 1950-е | >
<< | < | 1924. | 1925. | 1926. | 1927. | 1928. | 1929. | 1930. | 1931. | 1932. | > | >>

1928. по календарима

Грегоријански	1928. (MCMXXVIII)
Аб урбе цондита	2681.
Исламски	1346–1347.
Ирански	1306–1307.
Хебрејски	5688–5689.
Бизантски	7436–7437.
Коптски	1644–1645.
Хинду календари
• Викрам Самват	1983–1984.
• Схака Самват	1850–1851.
• Кали Yуга	5029–5030.
Кинески
• Континуално	4564–4565.
• 60 година	Yанг Земља Змај (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11928.
Подробније: Календарска ера

Година 1928 (MCMXXVIII) била је пријеступна година која почиње у недјељу.

Догађаји

Јануар/Сијечањ

• 1. 1. - Први број српског енигматског листа "Загонетка".
• 1. 1. - Америчка окупација Никарагве: амерички маринци и никарагванска гарда поразили сандинисте у битци код Лас Цруцеса.
• 7. 1. - Катастрофална поплава Темзе у Лондону и низводно.
• 12. 1. - Рутх Снyдер погубљена на електричној столици у затвору Синг Синг, познато по нејасној фотографији догађаја.
• 13. 1. - У Скопљу извршен атентат на службеника и бившег четника Велимира Прелића - и он и атентаторка Мара Бунева смртно рањени.
• 15. 1. - Стаљиново путовање у Сибир, наређује мере против сељака који задржавају жито (реквизиција по државним ценама, → Уралско-сибирски метод). Доћи ће до сукоба са Бухарином који се противи присилној колективизацији.
• јануар - Енглески бактериолог Фредерицк Гриффитх извештава о резултатима свог експеримента који указује да бактерије могу преносити генетску информацију (→ ДНК).
• јануар - Појавио се вулкански оток Анак Кракатау ("Кракатоино дијете").
• јануар - Саудијски Икхwани, у побуни против Ибн Сауда, упали у Кувајт.
• 19. 1. - Рођен краљевић Томислав Карађорђевић.
• 29. 1. - Митинг радикала код Кнежевог споменика у Београду, туча са опозицијом (демократе и самосталци).
• 30. 1. - Лав Троцки послат у унутрашње прогнанство у Алма Ату (прошлог новембра је искључен из партије).

Фебруар/Вељача

• 1. 2. - У Демократској странци изгласана Давидовићева резолуција која позива на концентрациону владу, демократски министри дају оставку - криза владе (струја V. Маринковића у ДС и муслимани против резолуције).
• 3. 2. - Туча у парламенту КСХС, хватање за револвер.
• 3. 2. - Британска Симонова комисија, оформљена за проучавање уставне реформе у Индији, стиже у Бомбај где је дочекана протестима, као и у другим градовима; индијске странке је бојкотују.
• 7. 2. - Изгласан Закон о непосредним порезима (ступа на снагу 1. 1. 1929.) - више реда у пореском систему КСХС.
• 8. 2. - Председник владе Велимир Вукићевић (радикал) дао оставку.
• 8 - 23. 2. - Покушаји формирања концентрационе или коалиционе владе, мандате добијали Вукићевић, Стјепан Радић (ХСС), Давидовић одбија, Нинко Перић (радикал), опет Вукићевић, затим V. Маринковић (демократа), Радић предлагао ванпарламентарно лице, нпр. неког генерала... на крају опет Вукићевић.
• 11 - 19. 2. - Зимска Олимпијада 1928 у Ст. Моритзу, прве самосталне зимске игре. Норвежанка Соња Хение добила прву златну медаљу.
• 15. 2. - Успостављена путничка авио-линија Београд-Загреб.
• фебруар - Стање близу глади у Црној Гори и Херцеговини.
• фебруар - У физици откривен Раманов ефект.
• 18. 2. - Након што је порушена већница у Еастланд, Теxас, отворена 31 годину стара временска капсула - наводно пронађен жив рогати гуштер назван Ол' Рип тхе Хорнед Тоад - инспирација за цртани лик Мицхиган Ј. Фрог.
• 20. 2. - Први избори са универзалним мушким правом гласа у Јапану.
• 23. 2. - Друга Вукићевићева влада - радикали, демократе, клерикалци (Антон Корошец, министар унутр. послова) и муслимани (Мехмед Спахо, трговина).
• 25/26. 2. - Осма загребачка мјесна конференција КПЈ: побједа антифракцијске струје, Јосип Броз изабран за секретара мјесне партијске организације у Загребу.

Март/Ожујак

• 3. 3. - Франко-шпанским споразумом Шпанија добила увећана овлашћења у Тангерској интернационалној зони.
• 12/13. 3. - Срушила се брана Ст. Францис у Калифорнији, у поплави погинуло преко 400 људи.
• 15. 3. - Инцидент 15. марта: јапанска влада се обрачунава са социјалистима и комунистима.
• 15. 3. - Трупе господара рата Схи Yоусана запалиле манастир Схаолин.
• март - Почиње пробна производња авиона у земунској фабрици "Икарус", прва серија авиона Потез 25 испоручена у октобру.
• март - Према сопственом опису, исламски учењак Хассан ал-Банна је у Исмаилији са шесторицом радника на Суецком каналу основао Муслиманско братство.
• 18. 3. - Комзет, совјетски комитет за насељавање Жидова, добио земљу на Амуру, на којој ће 1934. бити основана Жидовска аутономна област; неколико стотина Јевреја се насељава већ ове године (село Валдгејм).

Април/Травањ

Студентски дом краљ Александар I у Београду

• 1. 4. - Отворен први студентски дом у Београду "Краљ Александар Први" (једно време после рата "Лола").
• 10. 4. - Пинеаппле Примарy: унутарпартијски републикански избори у Чикагу су врхунац периода насиља (пинеаппле је еуфемизам за ручну бомбу).
• 12. 4. - Подметнута бомба у Милану намењена краљу и/или Мусолинију, погинуло 17 грађана.
• 13. 4. - Немачки авион Јункерс W 33 је први који прелази Атлантик у смеру исток-запад, из Ирске у Канаду.
• 13. 4. - Јака експлозија у плесној дворани места Wест Плаинс, Миссоури - 37 мртвих а узрок никада није установљен.
• 14. 4. и 18. 4. - Катастрофални земљотреси код бугарског Пловдива (M 7.0, инт. X), осетили се и у Југославији.
• април - Отворено писмо Коминтерне члановима КПЈ - тражи се обрачун са фракцијама, београдска организација у почетку не прихвата.
• април - Сандинови побуњеници уништили у Никарагви два рудника злата у власништву Американаца.
• 19. 4. - Објављена 125. и последња фасцикла Оxфордског речника, одмах затим и читав речник у 10 томова.
• 22. 4. - Земљотрес разара Коринт.

Салазар

• 26. 4. - Пошто Португалу прети финансијски колапс, угледни професор економике Антóнио де Оливеира Салазар коначно пристаје постати министар финансија, под условом да контролише потрошњу у свим деловима владе - постиже успех и остаје на власти до 1968. (од 1932. премијер → Естадо Ново).

Мај/Свибањ

• 3. 5. - Јинански инцидент: након обостраних зверстава, Јапанци окупирају кинески град Јинан до следеће године.
• 5. 5. - Цхарлес Францис Јенкинс приказао пренос телевизијске слике.
• 10. 5. - Телевизија W2XБ у Скенектадију, Њу Јорк, почиње са првим редовним програмом (24 линије).
• 14. 5. - Битка код Ла Флора у Никарагви: сандинисти успели потиснути америчке маринце.
• 15. 5. - Премијера анимираног филма Плане Цразy у коме се први пут појављује лик Мицкеy Моусеа.
• 18. 5. - 6. 7. - СССР: Шахтински процес у Донбасу, монтирано суђење 53-ојици инжењера и техничара под оптужбом за саботажу и шпијунажу.
• 20. 5. - Савезни избори у Немачкој: СДП остаје највећа партија, са 153 мандата (+22), порасли и комунисти са 45 на 54, нацисти пали са 14 на 12 мандата.
• 21. 5. - Фозген исцурео из складишта у Хамбургу, десет мртвих.
• 23. 5. - Влада КСХС одобрила да се Скупштини на ратификацију поднесу Нетунске конвенције са Италијом.
• 23. 5. - Бомбашки напад анархисте Северина Ди Гиованнија на италијански конзулат у Буенос Аиресу, девет мртвих.

Кафана "Руски цар" у Београду, поприште нереда

• 25. 5. - Увече, после вести да су у Задру запаљене југословенске заставе, антииталијанске демонстрације у Шибенику, демолирање италијанских објеката, оштар сукоб са полицијом. Демонстрације и у Љубљани.
• 25. 5. - Ваздушни брод Италиа са генералом Нобилеом се срушио на Арктику, већина чланова експедиције спашена после 48 дана.
• 26. 5. - Антијугословенски нереди у италијанском Задру.
• 28. 5. - Велике демонстрације београдских и загребачких студената против ратификације Нетунских конвенција са Италијом. Демолиран ресторан "Руски цар" у Београду, полиција демолирала Студентски дом Краља Александра.
• 28. 5. - Први пут истакнута нова застава Јужноафричке Уније () - траје до укидања апартхеида 1994.
• 30. 5. - Крвави оружани окршај полиције и демонстраната испред "Руског цара"; немири и у Сарајеву.
• 31. 5. - Онемогућено заседање Народне скупштине јер је опозиција протестовала због јучерашње полицијске интервенције.

Јун/Јуни/Липањ

• 4. 6. - Хуанггутунски инцидент: Јапанци дигли у ваздух воз са манџурским господарем рата Зханг Зуолином, дан након што је напустио Пекинг (вест је држана у тајности до 21. 6.).
• 8. 6. - Куоминтангова Северна експедиција се окончава заузећем Пекинга од стране Националне револуционарне армије - крај Беиyаншке владе (трајала од 1912) и крај Ере господара рата (од 1916). Пекинг (Беијинг) се до 1937. одн. 1949. зове Беипинг ("Северни мир").
• 9. 6. - Цхарлес Кингсфорд Смитх са посадом обавио први транспацифички лет, од Оакланда, Цалифорниа, до Брисбанеа у Аустралији, са станкама на Хавајима и Фиџију.
• 9. 6. - Први састанак Уставотворне скупштине у Сирији, у којој доминирају присталице независности од француског мандата, тражи се јединство Велике Сирије (укључујући Либан, Палестину и Трансјордан), скупштина ће у августу бити распуштена.
• 12. 6. - Немачки канцелар Wилхелм Марx даје оставку.
• јун - У Швајцарској основан Међународни конгрес модерне архитектуре (ЦИАМ), Ле Цорбусиер и др. (он ове године почиње градњу виле Савоyе у Поиссyју).
• 17. 6. - Штрајку дуванских радника у Грчкој се на подстицај комуниста придружили и електричари и железничари, оружани окршаји са полицијом и војском.
• 18. 6. - Амелиа Еархарт је прва жена која је, као путник, прелетела Атлантик.
• 18. 6. - Роалд Амундсен је један од несталих с авионом у спасилачкој мисији за дирижабл Италиа.

Атентат у Народној скупштини

• 19. 6. - Говорећи о недолажењу неких министара и посланика на скупштинске седнице, Стјепан Радић за радикалски клуб каже да "...долази на гласање као стока. Хоћете ли стока остати, не долазите слободно у Парламенат!"; гушање радикала и радићеваца, радикал Тома Поповић виче: "Стрпљењу мора бити крај! Пашће му глава једнога дана ту! ...". Други радикал, Пуниша Рачић писмено захтева лекарски преглед Радића.
• 20. 6. - Атентат у Скупштини - после нових вербалних сукоба, посланик Пуниша Рачић упуцао неколико посланика Хрватске сељачке странке; на месту убијени Павле Радић и др Ђуро Басаричек; рањени су Стјепан Радић (подлегао 8. 8.), др Иван Пернар и Иван Гранђа.
• 21. 6. - Крваве демонстрације у Загребу, тројица мртвих (погреб 24. 6.).
• 21. 6. - Код Битоља стрељана петорица ВМРО-ваца осуђених за убиство Спасоја Хаџи-Поповића, директора новина "Јужна звезда" 1926, међу којима и Васил Липитков.
• 23. 6. - Сахрана убијених посланика, Сељачко-демократска коалиција се неће враћати у скупштину, тражи се и нови устав.
• 28. 6. - Краљ открио споменик у част Церске битке.
• 28. 6. - Социјалдемократа Херманн Мüллер по други пут постаје канцелар Немачке, на челу коалиционе владе (до 1930).
• 29. 6. - Демократска партија номинује Ала Смитха за председника САД - први католик кандидат.
• јун-јул? - Краљ предлаже мирно одвајање Хрватске (Прибићевић ће 1. 8. говорити о "претњама ампутацијом" од стране странака).

Јул/Јули/Српањ

• 2. 7. - Жене у Уједињеном Краљевству изједначене у гласачком праву са мушкарцима - од 21 године, без имовинских квалификација (раније од 30 година са и.к.).
• 2. 7. - У Wхеатон, Марyланд кренула Јенкинсова телевизијска станица W3XК (механички систем са 48 линија).
• 2. 7. - Пљачка Источног маузолеја: трупе господара рата Сун Дианyинга пљачкају гробнице династије Qинг.
• 3. 7. - Оставка Вукићевићеве владе.
• 3. 7. - Јохн Логие Баирд приказао трансмисију колор телевизије.
• 4. 7. - Елефтериос Венизелос поново на челу грчке владе (до 1932), на изборима у августу добија апсолутну већину у парламенту.
• 4. 7. - Белгијски финансијер Алфред Лоеwенстеин испао из авиона изнад Ламанша, отворивши погрешна врата (има и теорија о убиству).
• 5. 7. - Радић одбија мандат за састав владе, предлаже образовање неутралног кабинета.
• 6. 7. - Приказан Лигхтс оф Неw Yорк, први потпуно звучни дугометражни филм.
• 7. 7. - У месту Цхиллицотхе, Миссоури се први пут може купити хлеб исечен на кришке (Рохwеддерова технологија).
• 8. 7. - Рањени посланици - Радић, Пернар и Гранђа - враћају се у Загреб.
• 8. 7. - У Софији убијен ген. Александар Протогеров, један од лидера ВМРО-а (унутрашњи сукоб).
• 12 - 23. 7. - Генерал Стеван Хаџић има мандат за састављање неутралне владе, али неуспешно.
• 13. 7. - Покушај убиства Жике Илића, шефа јавне безбедности, у његовој канцеларији у Министарству унутрашњих дела (ВМРО).
• јул - Почиње Побуна Конго-Wара у Француској екваторијалној Африци и Камеруну (поражено до 1931).

Влада Антона Корошеца

• 17. 7. - Убијен изабрани председник Мексика Áлваро Обрегóн, атентатор је католик, противник владе (→ Кристероски рат). Одлазећи председник Плутарцо Елíас Цаллес ће узети наслов ел Јефе Маxимо, следећих шест година је познато као Маxимато.
• 17. 7. - 1. 9. - Шести конгрес Коминтерне, објављен улазак у Трећи период (до 1935), време економског колапса капитализма и радикализације радничке класе; социјалдемократија означена као главни непријатељ комунизма ("социјал-фашизам"); углавном је довршен процес бољшевизације и униформизације појединачних компартија.
• 18. 7. - Шпански краљ и француски председник отворили грандиозну железничку станицу у селу Цанфранц у Пиринејима.
• 28. 7. - Корошецова влада (иста четворна коалиција).
• 28. 7. - 12. 8. - Олимпијада 1928 у Амстердаму - Леон Штукељ злато и бронза, Јосип Приможич сребро, Стане Дерганц и мушки тим по бронзу (све гимнастика).
• 29. 7. - Нереди на утакмици "Хајдук" - "Југославија", Београђани изјављују да су сплитски ногометаши играли грубо и неспортски, публика вређала, улетела на терен и напала их.
• 30. 7. - "Политика" објављује Радићев интервју једној берлинској агенцији у којој се овај залаже за персоналну унију самосталне Хрватске и Србије.
• 31. 7. - Споразум црвене линије између партнера у Туркисх Петролеум Цомпанy (догодине Ираq Петролеум Цомпанy) - стварање монопола или картела.

Август/Аугуст/Коловоз

Ухапшени Јосип Броз

• 1. 8. - Заседање скупштине у Београду, без клуба СД коалиције који држи заседање у загребачкој Саборници (председава Светозар Прибићевић): не признају скупштину сазвану у Београду, бориће се за ново уређење.
• 2. 8. - Потписан Итало-етиопски уговор о пријатељству и арбитрацији.
• 4. 8. - Јосип Броз ухапшен у Загребу ("Бомбашки процес" у студеном).
• 4/5. 8. - На пропутовању кроз Загреб убијен Владимир Ристовић, уредник "Јединства", у коме је позивао на убиство Радића и Прибићевића.
• 6. 8. - Талијански разарач Гиусеппе Миссори ударио између, тада талијанских, Бријуна и Ровиња подморницу Ф-14 и потопио је - 27 мртвих.
• 8. 8. - Умро Стјепан Радић (велики погреб 12. 8.).

† Стјепан Радић

• 13. 8. - Крња Скупштина ратификовала Нетунске конвенције са Италијом.
• 13. 8. - Владко Мачек, нови лидер ХСС-а, изјављује да би у КСХС требале бити заједничке само границе, царина, дипломатија и можда војска.
• август - Београдски жандармеријски каплар Никола Дроњак, родом из Зрмање, наследио 25 милиона долара (1,4 милијарде динара) од ујака из Америке.
• 16. 8. - Три железничке несреће са смртним исходима: воз између Табановца и Прешева, преврнута дресина између Скопља и Велеса и експлозија на локомотиви код Ниша - овакве несреће су врло честе у овом периоду.
• 23. 8. - Демократски кандидат Ал Смитх прихватио номинацију - телевизија WГY врши први пренос спољњег догађаја.
• 27. 8. - Бријан-Келогов пакт, којим се рат жели ставити ван закона, потписује 15 земаља, и још 39 до краја 1929.
• 30. 8. - Нехруов извештај: индијске партије траже статус доминиона; Муслиманска лига углавном одбацује предлоге и тражи засебан електорат.
• 30. 8. - "Оркан" наноси штету у Новом Саду, као и у Бачкој и Срему, нарочито уроду хмеља.
• 31. 8. - Праизведба "Опере за три гроша" у Берлину.

Септембар/Рујан

Пеницилин

• 1. 9. - Ахмет Зогу крунисан за краља Албаније (до 1939).
• 2. 9. - Други сабор правашке омладине у Загребу, тражи се независност Хрватске. Оснива се милитантна организација Хрватски домобран (Бранимир Јелић).
• 3. 9. - Пхило Фарнсwортх приказао у Сан Францисцу електронску телевизију.
• 3. 9. - Након повратка са летовања, Алеxандер Флеминг случајно, и изнова, открио пеницилин.
• 13. - 17. 9. - Ураган Океецхобее убио неколико хиљада људи на Карибима и Флориди.
• септембар - Покушај пуча у Етиопији: присталице царице Заудите покушале да збаце реформистичког крунског принца Тафари Маконена.
• 17. 9. - На тајном састанку у шкотском замку Ацхнацаррy, постигнут тзв. Ас-Ис Агреемент између Стандард Оила, Роyал Дутцх Схелла и Англо-Персиан Оил Цомпанy у циљу смањивања "претераног надметања", што ће касније бити оцењено стварањем картела.
• 19. 9. - Приказан Тхе Сингинг Фоол, наставак Тхе Јазз Сингер, најуноснији филм ове године.
• 21. 9. - Завршени избори у Шведској, названи "козачки" због оштрине тона; социјалдемократи наступили у коалицији с комунистима, изгубили су места али остали највећа странка.
• 23. 9. - Уговор о пријатељству Италије и Грчке.
• 23. 9. - Пожар у мадридском театру Новедадес, 67 мртвих (први извештаји говорили о стотинама).
• 24. 9. - Сукоб на Зиду плача: муслимани напали јевреје након што су ови поставили мехицу (преграду) током молитви на Јом кипур - растуће тензије и провокације око овог места кулминирају нередима следеће године.
• 25. 9. - Браћа Галвин основала Галвин Мануфацтуринг Цорпоратион (од 1930. уведен бренд Моторола).
• 30. 9. - Николај Бухарин објављује у "Правди" чланак "Белешке једног економисте (проблем планирања)" - излаже погледе "десног крила".
• 30. 9. - Отворена пруга уског колосека Београд-Обреновац (укинута 1968.), чиме је Београд повезан и са Сарајевом и Дубровником.

Октобар/Листопад

"Весник победе"

• 1. 10. - Прва петолетка у СССР - форсирана индустријализација и колективизација (Нова економска политика је прошлост).
• 2. 10. - Јосемарíа Есцривá основао у Шпањолској Опус Деи.
• 2. 10. - Конзервативац Арвид Линдман формира мањинску владу у Шведској (до 1930)
• 7. 10. - Рас Тафари (Хаиле Селассие) проглашен за негус-а, тј. краља (од 1930. Нəгусä Нäгäст - краљ краљева тј. цар).
• 7 - 8. 10. - Десетогодишњица пробоја Солунског фронта, масовне поворке грађана у Београду, статуа Победник постављена на Калемегдану; сутрадан и војна парада ("реви") на Бањичком пољу.
• 8. 10. - Ибн Сауд сазвао окупљање племенских поглавара у Ријаду, смењене побуњене вође Икхwана, али ови су још увек одупиру.
• 10. 10. - Цхианг Каи-схек постаје председник Републике Кине.
• 12. 10. - Хипóлито Yригоyен поново председник Аргентине (до 1930).
• 11 - 15. 10. - Ваздушни брод ЛЗ 127 Граф Зеппелин прелетео преко Атлантика.
• 12. 10. - У бостонској Дечјој болници први пут употребљена гвоздена плућа.
• 21. 10. - Радикализација на немачкој десници: медијски магнат Алфред Хугенберг долази на чело Немачке националне народне партије (ДНВП) која поново тражи рушење Вајмарске републике.
• 23. 10. - Основана филмска компанија РКО Пицтурес.
• 28. 10. - Локални избори у Босни и Херцеговини. ЈМО че у савезу за ХСС први пут добити градоначелнике у Сарајеву, Бањој Луци, Мостару, Тузли и другим мјестима с бошњачком већином.
• 30. 10. - Батинање мирних демонстраната у Лахореу у време посете Симонове комисије - претучени лидер Лала Лајпат Раи умире следећег месеца.

Новембар/Студени

Кемал Ататüрк показује ново писмо

• 1. 11. - Ататüркове реформе: донесен закон којим се османлијско турско писмо замењује латиницом - на снази од 1. јануара 1929.
• 1. 11. - Прва емисија Радио Румуније.
• 4. 11. - Либерал Јосé Марíа Монцада изабран за председника Никарагве (1929-1933).
• 5 - 16. 11. - Четврти конгрес КПЈ у Дрездену - против фракција и за централизам у партији, под утицајем Коминтерне за независне Словенију, Хрватску и Црну Гору, независне и уједињене Македонију и Албанију, као и за балканску федерацију.
• 6. 11. - Председнички избори у САД: републиканац Херберт Хоовер убедљиво победио Ала Смитха, првог католичког кандидата и противника прохибиције (40 према 8 држава, 21,4 према 15 милиона гласова). Франклин Делано Роосевелт изабран за гувернера државе Неw Yорк.
• 6. 11. - Разорна ерупција Етне, разорен град Масцали.
• 6 - 14. 11. - Бомбашки процес Јосипу Брозу и друговима: "Не признајем буржоаски суд, јер се сматрам одговорним само својој комунистичкој партији!" - осуђен на пет година.
• 7. 11. - У Харкову отворена конструктивистичка зграда позната као Держпром, у почетку седиште органа Украјинске ССР (до преласка у Кијев 1934).
• 10. 11. - Церемонија устоличења јапанског цара Хирохита, скоро две године након наслеђења престола.
• 10. 11. - Иулиу Маниу нови премијер Румуњске (три мандата до 1933).
• 10. 11. - Први пут се чула рика лава на шпици МГМ-овог филма (Wхите Схадоwс ин тхе Соутх Сеас).
• 12. 11. - Делимично помрачење Сунца, у КСХС покривено 20-30% диска.
• 12. 11. - Путнички брод СС Вестрис потонуо близу Вирџиније, 110 - 127 мртвих.
• новембар - Пленум ЦК СКП(б) оптужује Бухарина, Рикова и Томског за "десно скретање".
• 18. 11. - "Пароброд Вили" је први издати (трећи произведени) и први звучни цртани филм са Мики Маусом.
• 22. 11. - Премијера Равеловог Болера у Паризу.
• 24. 11. - Основана Фабрика авионских мотора а.д. у Раковици, прави ваздухопловне моторе у сарадњи са француском фирмом.

Децембар/Просинац

• 1. 12. - Десета годишњица уједињења. На загребачкој катедрали истакнуте црне заставе, демонстранти кличу "слободној Хрватској" и лидерима СДК, има мртвих и рањених.
• 1. 12. - Емилио Портес Гил је нови председник Мексика (до 1930).
• 3. 12. - Интелектуална елита Бразила желела пожелети добродошлицу Алберту Сантос-Думонту, али хидроавион у коме су се налазили пао у море - 14 страдалих.
• 4. 12. - Позиви на штрајк и нереди на Загребачком универзитету.
• 5. 12. - Пуковник Војин Максимовић постављен за в. д. загребачког великог жупана - демократе нису обавештене, отвара се криза владе.
• 5. 12. - Парагвајска јединица заузела боливијску испоставу на спорном Гран Чаку (две земље ће водити Рат за Чако 1932-35).
• 6. 12. - Банана масакр у Колумбији - послата војска да угуши штрајк радника Унитед Фруит Цомпанy, процене броја мртвих се крећу од 47 до 2.000; фиктивна верзија догађаја се налази у Мáрqуезовом роману "Сто година самоће".

Уметнички павиљон "Цвијета Зузорић" у Београду

• 9. 12. - Велико веће фашизма постаје врховно тело у Италији.
• 13. 12. - Премијера Герсхwинове симфонијске поеме "Американац у Паризу".
• 17. 12. - Прослављен 40. Краљев рођендан.
• 17. 12. - Цларков меморандум: циљ Монроеове доктрине је заштита латиноамеричких земаља од европских интервенција а не угњетавање истих, Роосевелтов закључак није део доктрине.
• 19. 12. - Завршени избори у Румунији, убедљива победа опозиционе Националне сељачке партије.
• 23. 12. - Отворен Уметнички павиљон "Цвијета Зузорић" у Београду; прва Јесења изложба је отворена 30. децембра.
• 28. 12. - Основана издавачка кућа "Нолит".
• 29. 12. - Реунификација Кине: Зханг Xуелианг, владар североистока Кине, наредио да се заставе Беиyаншке владе () замене заставама националистичке владе ().
• 30. 12. - Премијер Антон Корошец дао оставку, уважено 2. јануара.

Кроз годину

• Направљен Геигер-Мüллеров бројач
• Случајно откривен сиријски град Угарит.
• Објављена антрополошка студија Маргарет Меад, "Сазревање на Самои".

Рођења

Јануар/Сијечањ – Фебруар/Вељача

• 1. 1. - Менсур Дервишевић, сликар († 1982)
• 4. 1. - Александар Обреновић, књижевник, драматург († 2005)
• 5. 1. - Зулфикар Али Бхутто, председник Афганистана († 1979)
• 5. 1. - Wалтер Мондале, потпредседник САД († 2021)
• 7. 1. - Wиллиам Петер Блаттy, писац, сценариста († 2017)
• 9. 1. - Доменицо Модугно, италијански пјевач († 1994.)
• 17. 1. - Јеан Барраqуé, француски композитор († 1973)
• 19. 1. - Томислав Карађорђевић, југословенски принц († 2000)
• 23. 1. - Јеанне Мореау, глумица († 2017)
• 25. 1. - Едуард Шеварнадзе, совјетски политичар, председник Грузије († 2014)
• 26. 1. - Живојин Миленковић, српски глумац († 2008)
• 26. 1. - Рогер Вадим, филмски режисер († 2000)
• 27. 1. - Ханс Модроw, последњи премијер ДДР († 2023)
• 31. 1. - Душан Џамоња, хрватски вајар († 2009)

• 1. 2. - Том Лантос, амерички политичар († 2008)
• 3. 2. - Новак Новак, српски писац и ТВ-сценарист († 1995.)
• 14. 2. - Звонко Лепетић, глумац († 1991)
• 26. 2. - Фатс Домино, кантаутор, пијаниста († 2017)
• 26. 2. - Ариел Схарон, израелски генерал, премијер († 2014)
• 29. 2. - Јосс Ацкланд, глумац († 2023)

Март/Ожујак – Април/Травањ

• 3. 3. - Александар Гец, кошаркаш († 2008)
• 10. 3. - Јамес Еарл Раy, убица M.L. Кинга († 1998)
• 12. 3. - Едwард Албее, амерички драмски писац († 2016)
• 14. 3. - Франк Борман, командант Аполла 8 († 2023)
• 18. 3. - Фидел V. Рамос, филипински генерал и председник († 2022)
• 22. 3. - Вељко Булајић, филмски режисер († 2024)
• 25. 3. - Јим Ловелл, командант Аполла 13
• 26. 3. - Милорад Мишковић, српски балетски играч и кореограф († 2013)
• 27. 3. - Радомир Константиновић, српски књижевник и филозоф († 2011)
• 28. 3. - Збигниеw Брзезински, амерички политиолог и геостратег († 2017)
• 29. 3. - Винцент Гиганте, гангстер († 2005)

• 2. 4. - Серге Гаинсбоург, кантаутор († 1991)
• 4. 4. - Естелле Харрис, глумица († 2022)
• 6. 4. - Јамес Wатсон, генетичар, нобеловац
• 7. 4. - Јамес Гарнер, глумац († 2014)
• 7. 4. - Алан Ј. Пакула, филмски режисер, продуцент, сценариста († 1998)
• 8. 4. - Фред Ебб, амерички текстописац († 2004)
• 12. 4. - Хардy Крüгер, глумац († 2022)
• 15. 4. - Раде Јовановић, аутор севдалинки († 1986)
• 23. 4. - Схирлеy Темпле, глумица, дипломаткиња († 2014)
• 28. 4. - Yвес Клеин, уметник († 1962)
• 30. 4. - Петер Царстен, глумац († 2012)

Мај/Свибањ – Јун/Липањ

• 1. 5. - Хермина Пипинић, глумица († 2020)
• 1. 5. - Ђорђе Михаиловић, чувар Зејтинлика († 2023)
• 4. 5. - Хосни Мубарак, председник Египта († 2020)
• 12. 5. - Бурт Бацхарацх, кантаутор, композитор († 2023)
• 15. 5. - Светомир Арсић Басара, вајар, писац († 2024)
• 19. 5. - Драгутин Зеленовић, премијер Србије († 2020)
• 21. 5. - Вера Ђукић, глумица († 1968)

• 6. 6. - Ксенија Јовановић, глумица († 2012)
• 10. 6. - Бранко Микулић, предсједник СИВ († 1994)
• 13. 6. - Јохн Форбес Насх, Јр., математичар, нобеловац за економију († 2015)
• 14. 6. - Цхе Гуевара, аргентинско-кубански револуционар († 1967)
• 20. 6. - Мартин Ландау, глумац († 2017)
• 20. 6. - Јеан-Марие Ле Пен, француски политичар
• 21. 6. - Бранислав Иконић, председник РИВ и Скупштине СР Србије († 2002)
• 24. 6. - Иван Штраус, архитекта († 2018)
• 27. 6. - Ђорђе Лебовић, књижевник и сценариста († 2004)
• 28. 6. - Ханс Блиx, шведски дипломата
• 29. 6. - Никола Карађорђевић, син кнеза Павла († 1954)

Јул/Српањ – Август/Коловоз

• 5. 7. - Стеван Раичковић, српски књижевник и академик († 2007)
• 5. 7. - Wаррен Оатес, глумац († 1982)
• 13. 7. - Боб Цране, амерички глумац († 1978.)
• 16. 7. - Роберт Схецклеy, СФ писац († 2005)
• 17. 7. - Душан Трнинић, балетски играч и кореограф († 2004)
• 24. 7. - Бранко Хорват, економист, политичар († 2003)
• 26. 7. - Станлеy Кубрицк, амерички филмски редатељ († 1999.)
• 26. 7. - Францесцо Цоссига, премијер, председник Италије († 2010)
• 26. 7. - Јосепх Јацксон, отац Мицхаела Јацксона († 2018)
• 30. 7. - Мирјана Коџић, глумица († 2004)

• 1. 8. - Звонимир Берковић, редитељ († 2009)
• 5. 8. - Богдан Маглић, физичар († 2017)
• 6. 8. - Андy Wархол, амерички сликар, дизајнер и филмски стваратељ († 1987.)
• 7. 8. - Јамес Ранди, мађионичар, скептик († 2020)
• 14. 8. - Лина Wертмüллер, италијанска редитељка († 2021)
• 16. 8. - Атиф Пуриватра, бошњачки интелектулац († 2001)
• 19. 8. - Данко Поповић, српски књижевник († 2009)
• 19. 8. - Зденка Хершак, глумица († 2020)
• 22. 8. - Славко Голдстеин, повјесничар, политичар († 2017.)
• 22. 8. - Карлхеинз Стоцкхаусен, њемачки складатељ († 2007.)
• 26. 8. - Владимир Беара, ногометни вратар († 2014)
• 27. 8. - Мангосутху Бутхелези, Зулу принц, јужноафрички политичар († 2023)
• 30. 8. - Николај Мрђа, митрополит дабробосански († 2015)
• 31. 8. - Јамес Цобурн, глумац († 2002)

Септембар/Рујан – Октобар/Листопад

• 1. 9. - Георге Махарис, амерички глумац († 2023)
• 9. 9. - Сол ЛеWитт, уметник († 2007)
• 14. 9. - Звонимир Шепаровић, правник политичар, ректор Свеучилишта у Загребу († 2022)
• 17. 9. - Роддy МцДоwалл, енглеско-амерички глумац († 1998)
• 19. 9. - Јосип Пупачић, хрватски књижевник († 1971.)
• 20. 9. - Неца Јованов, српски социолог († 1993)
• 26. 9. - Милан Булајић, дипломата и публициста, оснивач Фонда за истраживање геноцида († 2009)
• 27. 9. - Крста Петровић, певач († 2001)
• 30. 9. - Елие Wиесел, преживели Холокауста, нобеловац за мир († 2016)

• 1. 10. - Георге Пеппард, глумац († 1994)
• 1. 10. - Зху Ронгји, премијер НР Кине
• 4. 10. - Милорад Екмечић, историчар и књижевник, академик († 2015)
• 6. 10. - Светозар Самуровић, сликар († 2001)
• 18. 10. - Миланко Реновица, предсједник Предсједништва ЦК СКЈ († 2013)
• 19. 10. - Борисав Јовић, председник Председништва СФРЈ († 2021)
• 20. 10. - Ли Пенг, премијер НР Кине († 2019)
• 23. 10. - Белла Дарви, пољско-француска глумица († 1971)
• 26. 10. - Слободан Марковић - Либеро Маркони, песник († 1990)
• 27. 10. - Славољуб Ђукић, новинар и публициста († 2019)
• 27. 10. - Милка Бабовић, атлетичарка, новинарка († 2020)
• 31. 10. - Миомир Мики Стаменковић, филмски и позоришни редитељ († 2011)

Новембар/Студени – Децембар/Просинац

• 6. 11. - Иван Ђалма Марковић, хрватски ногометни тренер и играч († 2006.)
• 8. 11. - Александар Бакочевић, градоначелник Београда († 2007)
• 9. 11. - Стјепан Радић (пијанист), пијанист († 2010)
• 10. 11. - Еннио Моррицоне, композитор († 2020)
• 17. 11. - Миодраг Поповић Деба, глумац († 2005)
• 17. 11. - Александар Клас (Александар Каракушевић), српски карикатуриста († 2002)
• 17. 11. - Арман, француски уметник († 2005)
• 28. 11. - Миодраг Павловић, књижевник, преводилац, српски академик († 2014)
• 30. 11. - Драган Лукић, књижевник за децу и новинар († 2006)

• 1. 12. - Јуре Пеливан, први предсједник владе БиХ († 2014)
• 7. 12. - Ноам Цхомскy, амерички филозоф, језикословац, психолог и писац
• 15. 12. - Фриеденсреицх Хундертwассер, архитекта, уметник († 2000)
• 16. 12. - Пхилип К. Дицк, писац, филозоф († 1982)
• 26. 12. - Мартин Цоопер, пионир мобилног телефона
• 29. 12. - Даница Аћимац, српска глумица († 2009)
• 30. 12. - Бо Диддлеy, кантаутор, музичар († 2008)

Кроз годину

• Милка Боснић, народни херој († 1944)
• Драган Ковачевић (партизан), синовац Саве Ковачевића († 1943)
• Ђорђе Мартиновић, Србин са Косова, симбол страдања († 2000)
• Мунир Месиховић, предсједник Предсједништва СР БиХ († 2016)

Смрти

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

• 11. 1. - Тхомас Хардy, књижевник (* 1840)
• 14. 1. - Мара Бунева, припадница ТМОРА (* 1902)
• 17. 1. - Велимир Прелић, четник, официр, службеник (* 1883)
• 23. 1. - Владимир Поповић (црногорски политичар), сценариста (* 1884)
• 27. 1. - Алекса Савић, лекар, политичар (* 1878)
• 28. 1. - Виценте Бласцо Ибáñез, књижевник (* 1867)
• 29. 1. - Доуглас Хаиг, британски фелдмаршал (* 1861)
• 30. 1. - Карл Блеибтреу, њемачки књижевник (* 1859.)

• 4. 2. - Хендрик Антоон Лорентз, низоземски физичар, нобеловац (* 1853.)
• 10. 2. - Љубомир Јовановић, српски историчар и политичар (* 1865)
• 15. 2. - Херберт Хенрy Асqуитх, бивши премијер УК (* 1852)
• 28. 2. - Армандо Диаз, маршал Италије (* 1861)

• 19. 3. - Нора Баyес, америчка певачица, глумица (* 1880)
• 21. 3. - Едwард Wалтер Маундер, астроном (* 1851)

Април/Травањ – Јун/Липањ

• 19. 4. - Наталија Цветковић, сликарка (* 1888)
• 22. 4. - Франк Цурриер, глумац (* 1857)
• 25. 4. - Пјотр Wрангел, руски царски генерал (* 1878)

• 1. 5. - Ебенезер Хоwард, оснивач концепта вртних градова (* 1850)
• 10. 5. - Иван Мерз, хрватски блаженик (* 1896)
• 18. 5. - Билл Хаywоод, амерички раднички вођа (* 1869)
• 19. 5. - Маx Сцхелер, њемачки филозоф (* 1874.)

• 4. 6. - Зханг Зуолин, господар рата у Манџурији (* 1875)
• 12. 6. - Милорад Петровић (глумац) (* 1865)
• 14. 6. - Еммелине Панкхурст, британска сифражеткиња (* 1858)
• 18. 6. - Роалд Амундсен, норвешки истраживач (* 1872.)
• 20. 6. - Ђуро Басаричек, хрватски политичар (* 1884.)
• 20. 6. - Павле Радић, хрватски политичар (* 1880)
• 28. 6. - Љубомир Срећковић, гувернер Народне банке КСХС

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

• 1. 7. - Вјекослав Клаић, повјесничар, бивши ректор ЗУ (* 1849)
• 1. 7. - Франкие Yале, гангстер (* 1893)
• 17. 7. - Светолик Радовановић, српски геолог и академик (* 1863)
• 17. 7. - Áлваро Обрегóн, бивши председник Мексика (* 1880)
• 17. 7. - Гиованни Гиолитти, бивши премијер Италије (* 1842)
• 26. 7. - Марко Трифковић, адвокат, политичар (* 1864)
• 28. 7. - Ловро Клеменчич, солунски добровољац, бивши функционер КПЈ (* 1891)
• 29. 7. - Гавро Вуковић, бивши црногорски политичар (* 1852)

• 3. 8. - Јован Авакумовић, бивши премијер Србије (* 1841)
• 8. 8. - Стјепан Радић, хрватски политичар (* 1871.)
• авг. - Димитрије Филиповић, суперстогодишњак (* 1818?)
• 25. 8. - Михаило Шиљак, епископ рашко-призренски (* 1873)
• 30. 8. - Wилхелм Wиен, физичар, нобеловац (* 1864)

• 13. 9. - Итало Свево, талијански писац (* 1861.)
• 25. 9.. - Рицхард Ф. Оутцаулт, амерички цртач и карикатурист, "отац" модерног стрипа (* 1863.)

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

• 8. 10. - Ларрy Семон, глумац, комичар (* 1889)
• 13. 10. - Марија Фјодоровна (супруга Александра III) (* 1847)
• 30. 10. - Роберт Лансинг, бивши државни секретар САД (* 1864)

• 6. 11. - Арнолд Ротхстеин, бизнисмен, гангстер (* 1882)
• 9. 11. - Сима Карановић, санитетски генерал (* 1866)
• 10. 11. - Анита Бербер, немачка плесачица, модел (* 1899)
• 13. 11. - Енрицо Цеццхетти, балетан, педагог (* 1850)
• 17. 11. - Лала Лајпат Раи, индијски националиста (* 1865)
• 26. 11. - Реинхард Сцхеер, немачки адмирал (* 1863)

• 10. 12. - Цхарлес Ренние Мацкинтосх, архитекта, сликар (* 1868)
• 25. 12. - Фред Тхомсон, глумац (* 1890)

Кроз годину

• Спиридон Гопчевић, историчар, писац, астроном (* 1855)
• Дамјан Поповић, генерал (* 1857)
• Павле Предраговић, сликар (* 1884)

Нобелова награда за 1928. годину

• Физика: Оwен Wилланс Рицхардсон (рад на термионском феномену и нарочито за откриће закона названог по њему)
• Кемија: Адолф Отто Реинхолд Wиндаус (истраживање структуре стерола и њихове везе са витаминима)
• Физиологија и медицина: Цхарлес Ницолле (рад на тифусу, откриће вашака као вектора)
• Књижевност: Сигрид Ундсет (пре свега за њене моћне описе северног живота током Средњег века)
• Мир: није додијељена

Спољне везе

• YУГОСЛАВИА: Доwн wитх Муссолини! Архивирано 2009-01-13 на Wаyбацк Мацхине-у - извештавање Тиме-а од 11. јуна 1928. о демонстрацијама против Италије.

1928 на Wикимедијиној остави