1768

Ово је чланак о години 1768.

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	17. вијек – 18. вијек – 19. вијек
Деценија:	1730-е  1740-е  1750-е  – 1760-е –  1770-е  1780-е  1790-е
Године:	1765 1766 1767 – 1768 – 1769 1770 1771

Мали Трианон.

1768. по календарима

Грегоријански	1768. (MDCCLXVIII)
Аб урбе цондита	2521.
Исламски	1181–1182.
Ирански	1146–1147.
Хебрејски	5528–5529.
Бизантски	7276–7277.
Коптски	1484–1485.
Хинду календари
• Викрам Самват	1823–1824.
• Схака Самват	1690–1691.
• Кали Yуга	4869–4870.
Кинески
• Континуално	4404–4405.
• 60 година	Yанг Земља Миш (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11768.
Подробније: Календарска ера

Година 1768 (MDCCLXVIII) била је пријеступна година која почиње у петак по грегоријанском календару одн. пријеступна година која почиње у уторак по јулијанском календару.

Догађаји

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

• 10. 1. - Породица Мозарт је у Бечу, до пред крај године. Требала је бити изведена Wолфгангова опера Ла финта семплице, међутим, љубоморни композитори су протурили гласине да је није написао дечак. Цела афера је могла погоршати став Марије Терезије према Мозарту.
• 16. 1. - Захарије Орфелин издао у Венецији први српски часопис, "Славеносербски магазин" - само један број, по угледу на руски "Јежемјесјачнија сочињенија". Почетак славеносрпског језика.
• почетком године - Султан издаје ферман да се Црногорци казне а Шћепан Мали и бивши патријарх Василије Јовановић-Бркић ухвате - припреме трају цијело љето.
• почетком године - Трећа кинеска qинговска инвазија Бурме: заповедник Минг Руи је дошао на 45 км од Аве, главног бурманског града - али далеко је од базе, друга кинеска армија је задржана код Каунгтона, бурманска герила наноси губитке, Манџурци нису навикли на климу...
• први месеци - "Многи метежи" у Србији, ударени ратни намети на народ, почело разоружавање хришћанске раје - у вези с предстојећим ратом са Русијом.

• вељача, почетком - Владика Сава Петровић Његош је обавештен из Русије да Шћепан Мали није руски цар Петар III - обавештава све нахије, али биће затворен до пролећа. Шћепан заноси људе у Црној Гори и околним областима.
• 8. 2. - Протјеривање језуита из војводства Парма (главни министар Гуиллауме ду Тиллот), што изазива папину осуду.
• 11. 2. - Массацхусеттски представнички дом издаје циркулар у којима се Тоwнсхендови закони називају неуставним. Дом ће бити распуштен након одбијања да повуче циркулар, што ће довести до нереда.
• 24. 2. - Варшавски уговор: Пољска-Литванија практично постаје руски протекторат.
• 29. 2. - У Пољско-Литванској Унији племићи окупљени у тзв. Барску конфедерацију за одбрану независности, дижу устанак против краља Станислава II који у помоћ позива руску војску.

• март - Босански паша се обраћа владици Сави и црногорским главарима, тражи да протерају варалицу - ови се договарају да дају харач и таоце; турске припреме почињу. Српска општина у Сарајеву је дала новац за "људе које не обесише о вратима", ослобађа своје да их не воде у рат као коморџије у рат на Црну Гору.
• март - Битка код Маyмyоа: Бурманци су сасекли кинеску/манџурску војску.
  • Пошто цар Qианлонг не одустаје од освајања Бурме, ови повлаче војску из Сијама/Тајланда, због чега убрзо губе све што су освојили; Таксин на челу Краљевине Ајутаје ових година обједињује земљу.
• март - Након протеривања језуита из Нове Шпаније/Мексика прошле године, њихове мисије у Доњој Калифорнији преузимају фрањевци на челу са Јунíпером Серром. Генерални инспектор Нове Шпаније Јосé де Гáлвез планира експедицију у Горњу Калифорнију (догодине).

Април/Травањ – Јун/Липањ

• 2. 4. - Лоуис Антоине де Боугаинвилле је стигао до Тахитија, неких 10 месеци након што га је открио Самуел Wаллис.
• 4. 4. - Пхилип Астлеy и супруга Паттy Јонес наступају надомак Лондона са коњаничком тачком - зачетак модерног циркуса.
• 5. 4. - Основана Њујоршка трговачка комора, прва таква институција у Америци.
• април - Њемачки љекар Јоханн Фриедрицх Струенсее ангажиран од стране данске владе како би лијечио младог и ментално нестабилног краља Цхристиана VII на његовој европској турнеји.
• прољеће - Руска царица Катарина II. наређује посланику у Бечу да савјетник Мерк отпутује у Црну Гору с царичином граматом, како би самозванац, Шћепан Мали, био протеран из Црне Горе.
• пролеће? - Куртизана Јеанне Бéцу постаје љубавница Лоуиса XV - у септембру постаје Мадаме ду Баррy и краљева метреса; званично је представљена на двору следеће године, племство је не прихвата.
• април - јун - Јосип II је на путовању Темишварским Банатом., касније ће за царицу саставити меморандум о унапређењу области. Посјетио је и Славонију (нпр. Врбову и Церник) и дио Мађарске.

• 10. 5. - Масакр на Ст Георге'с Фиелдс на југу Лондона: војска пуца у демонстранте који су протестовали због затварања посланика Јохна Wилкеса, који је оштро критиковао краља - гине седам људи. Овог пролећа и лета има доста штрајкова и нереда у Енглеској због скупог хлеба и малих плата.
• 12. 5. - Напуљски краљ Фердинанд се, у оквиру аустро-шпанске алијансе, оженио аустријском надвојвоткињом Маријом Каролином, заменом за њену старију сестру Марију Јозефу, која је умрла од богиња прошлог октобра. M. К. ће од 1775. практично управљати краљевином.
• 15. 5. - Версајски споразум: пошто су Ђеновској републици на Корзици остали само утврђени обални градови, док остатак држе побуњеници под Пасqуалеом Паолијем и његовом Корзиканском Републиком, Ђеновљани одлучују да оток дају Француској. Француско освајање Корзике је довршено догодине.
• 17. 5. - На Филипине је стигла наредба о протеривању језуита.
• 27. 5. - Готторпским споразумом се окончава веза између Хамбурга и данског Војводства Холстеин - догодине постаје слободни царски град.

• 6. 6. - У Деснообалној Украјини избија Колиившчина, устанак хајдамака против Барске Конфедерације, праћен масакрима неправославних (нпр. у Уману 24. 6.).
• 8. 6. - Историчар уметности Јоханн Јоацхим Wинцкелманн убијен у Трсту.
• 11. 6. - Као одговор на папину политику према Парми, Луј XV заузима Авигнон (до 1769) и Цомтат (до 1774). Фердинанд Напуљски два дана касније заузима Беневенто и Понтецорво.
• 20. 6. - Сукоб у Пољској: заузет је Бар у Подолији, седиште Барске конфедерације, који се повлаче у Молдавију.

Боугаинвиллеово путовање

• 30. 6. - Морепловац Боугаинвилле је открио оток назван Боугаинвилле, и Боуганвиллеов пролаз.

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

• 14. 7. - Колиившћина се из Украјине преноси и на град Балта у османској области Једисан, што ће довести до Руско-турског рата.
• јул - Руски саветник Мерк у Котору - састао се са Црногорцима али ови "најпре верују у Бога, па у Петра III".
• 25. 7. - Рескриптумом дозвољено Србима да одрже народно-црквени сабор (одржан у мају 1769).

• 15. 8. - Умро карловачки митрополит Павле Ненадовић - наследник Јован Ђорђевић је изабран на сабору следеће године, у међувремену администрира.
• 22. 8. - Пољске краљевске снаге заузеле Краков, побуњеника има још у дан. Белорусији, у Несвижу, до октобра.

Ендеавоур

• 26. 8. - Јамес Цоок кренуо на прву тихооцеанску експедицију - први циљ је проматрање транзита Венере са Тахитија сљедећег априла, затим потрага за наводним јужним континентом.

• август/септембар - Турци нападају Црну Гору из три правца, Црногорци, на челу са Шћепаном беже са Острошког кланца. Страдали су Црмница и Бјелопавлићи, Шћепан се крије неко време, а Турци се ипак морају повући због лошег времена и руског рата. Млечани заводе ред у Маинама, Поборима и Брајићима, који су били уз Шћепана. У Сарајеву је прослављена ова победа, на руско ратиште се иде у добром расположењу.
• 16. 9. - Ренé-Ницолас де Маупеоу, ранији председник париског парламента (суда) постављен је за канцелара Француске (формално до 1790). Води борбу против "парламената" коју ће изгубити 1774.
• 25. 9. - Владар Краљевства Горкха Притхви Нараyан Схах се крунисао за првог краља Непала, пошто је освојио Катманду, главни град Краљевства Кантипур. До краја године довршава уједињење земље (монархија династије Шах траје до 2008).

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

• 1. 10. - Генеза Америчке револуције: четири британске регименте стижу у Бостон, у коме су нереди и напади на царинске званичнике након распуштања Масачусетске скупштине - тензије још више расту у окупираном граду.
• 6. 10. - Османско Царство, користећи као изговор руско војно присуство у Пољској, односно кршење одредби Нишког мировног уговора, објављује Русији нови рат.
  • Турска власт прописала купљење оружја од раје у Румелији, уз новчану накнаду. Многи спахије и јаничари се нису одазвали позиву за рат, дезертери ће пљачкати и убијати по селима.
  • Разоружавање раје је праћено насиљем и појачаном емиграцијом у суседну Аустрију; на мети су свештеници, калуђери и кнезови.
  • Уласком у рат против Русије, османска Порта још више губи надзор над оним што се дешава у покрајинама.
  • Током руско-турског рата, у млетачку Далмацију долази "знатан број" православних из Босне, нпр. четири стотине у Скрадин.
• 8. 10. - Битка код Боргоа у којој корзикански побуњенички вођа Пасqуале Паоли наноси пораз француским трупама које су покушале пацифицирати оток.
• 14. 10. - Британски премијер Wиллиам Питт Старији даје оставку, наслеђује га Први лорд Трезора војвода од Графтона (до 1770).
• 17. 10. - Уговор Хард Лабоур: Цхерокееји се одричу земље између пл. Аллегхенy и р. Охио, скоро цела данашња Западна Виргиниа.
• 29. 10. - Побуна француских креола против шпанске власти у Лујзијани: протеран је гувернер Антонио де Уллоа. Шпанска власт обновљена следећег августа.

• 5. 11. - Уговор из Форт Станwиxа: граница између Британаца и Ироqуиса је р. Охио.
• 5. 11. - Васељенски патријарх Самуил је принуђен на оставку - послат је на Свету гору, вратиће се на трон 1773-74. Патријарх до следећег априла је Мелетије II.

• 10. 12. - Основана Краљевска академија уметности у Лондону, први председник је Јосхуа Реyнолдс.
• 10. 12. - Прво издање Енцyцлопæдије Британнице улази у продају, неувезани наставци тротомног дела се објављују до 1771. Конзервативни одговор Шкотског просветитељства на Дидеротову француску Енцyцлопéдие.
• 15. 12. - Децембарска криза у Шведској: краљ Адолф Фредерик није потписивао документа, даје оставку како би изнудио окупљање Риксдага.
• 31. 12. - Цонститутио Цриминалис Тхересиана: казнени законик за аустријске земље (замјењује га Цонститутио Цриминалис Јосепхина 1787).

Кроз годину

• Краљевско вијеће у Хрватској издаје налог и упуте за нове порезне пописе, ради провођења новог система - Сабор се одупире овом уплетању у послове о којима је раније сам одлучивао. Иначе, висина пореза по диму је 45 форинти, а за двије године ће бити 99 форинти и 6 крајцара.
• Цркве: изграђена Саборна црква у Пакрацу; жупна црква у Великом Тројству.
• Одлучено да се Курзбöцкова штампарија у Бечу подеси и за штампање књига ћирилицом, на српском, руском и другим језицима (од 1770).
• У Гвозданском настала рударска братимска благајна.
• Довршен Петит Трианон, знаменити дворац који је француски краљ Лоуис XV дао изградити својој покојној љубавници Мадаме де Помпадоур.
• Грчки херцеговачки владика Антим "покушао отровати јеромонаха тројичког Никодима".
• Емерик Павић превео на хрватски "Флос медицинае илити Цвит ликарије", у Будиму је штампао и књигу својих песама, наставак Качићевих "Угодних разговора".
• Вид Дошен: "Аждаја седмоглава...".
• Песма "Шћепан Мали" у Његошевом "Огледалу српском II".
• Скопски надбискуп Матија Масарек евидентира насељевања Арбанаса код Јањева.
• Штелерова морска крава, откривена 1741. на Командорским отоцима, већ је изумрла.
• Јосепх Wригхт оф Дербy: слика Ан Еxперимент он а Бирд ин тхе Аир Пумп.
• Јосепхус Ницолаус Лауренти је дао кратак опис и латинско име ћовјечје рибице, Протеус ангуинус.

Рођења

• 7. 1. - Јосепх Бонапарте, краљ Напуља, Шпаније († 1844)
• 28. 1. - Фредерик VI, краљ Данске и Норвешке († 1839)
• 1. 2. - Јацqуес Лауристон, маршал Француске († 1828)
• 12. 2. - Фрањо II., посљедњи цар Светог Римског Царства; цар Аустрије од 1804. под именом Фрањо I. († 1835)
• 13. 2. - Éдоуард Мортиер, маршал Француске, премијер († 1835)
• 20. 2. - Винзенз Феррериус вон Бианцхи, хабсбуршки подмаршал († 1855)
• 17. 3. - Каахуману, хавајска владарица († 1832)
• 21. 3. - Јеан Баптисте Јосепх Фоуриер, француски математичар и физичар († 1830)
• 24. 6. - Лазаре Хоцхе, француски генерал († 1797)
• 1. 7. - Петар, епископ вршачки († 1818)
• 27. 7. - Цхарлотте Цордаy, убица Марата († 1793)
• 6. 8. - Јеан-Баптисте Бессиèрес, маршал Француске († 1813)
• 4. 9. - Франçоис-Ренé де Цхатеаубрианд, писац, политичар, хисторичар († 1848)
• 8. 10. - Влахо Стулић, дубровачки писац († 1843)
• 3. 11. - Карађорђе, вожд Првог српског устанка († 1817)
• 6. 11. - Фрањо Марија Аппендини, језикословац († 1837)
• 21. 11. - Фриедрицх Сцхлеиермацхер, либерални протестантски теолог († 1834)
• Јован Курсула, војвода Првог српског устанка († 1813)
• Сима Марковић, војвода Првог српског устанка († 1817)
• ц. Тецумсех, поглавица Схаwнее индијанаца и ратник († 1813)

Смрти

• 3. 3. - Ницола Порпора, композитор, учитељ пјевања (* 1686)
• 18. 3. - Лауренце Стерне, енглески писац (* 1713)
• 19. 4. - Цаналетто, сликар (* 1697)
• 29. 4. - Георг Брандт, шведски кемичар (* 1694)
• 8. 6. - Јоханн Јоацхим Wинцкелманн, повјесничар умјетности (* 1717)
• 24. 6. - Марие Лесзцзyńска, краљица Лоуиса XV (* 1703)
• 28. 6. - Георге Хадлеy, пионир метеорологије (* 1685)
• 15. 8. - Павле Ненадовић, митрополит карловачки (* 1699)
• Синесије, епископ арадски (* 1711)

Референце

Литература

• Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
• Историја српског народа, Четврта књига, први том, Срби у XVIII веку, СКЗ Београд 1986 (IV-1), други том (IV-2)

1768 на Wикимедијиној остави