24. 11.
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартут. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпт. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартнд. |
24. новембра/студеног (24. 11.) је 328. дан године по грегоријанском календару (329. у пријеступној години). До краја године има још 37 дана.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 1572. — Умро шкотски протестантски реформатор Џон Нокс, слиједбеник Калвина, оснивач Шкотске презбитеријанске цркве и аутор "Историје Реформације у Шкотској".
- 1632. — Рођен холандски филозоф јеврејског поријекла Барух де Спиноза, један од најзначајнијих и најдосљеднијих представника рационалистичке и монистичке филозофије. Његова мисао, изнета у капиталном делу "Етика", извршила је веома значајан утицај на европску филозофију. Критички однос према Библији и Талмуду изазвали су гнев у теолошким круговима, а јеврејска заједница га је анатемисала и искључила из својих редова.
- 1642. — Холандски морепловац Абел Јансон Тасман открио је јужно од Аустралије острво и назвао га Ван Дименова Земља, које је касније њему у част названо Тасманија.
- 1729. — Рођен руски генерал Александар Васиљевич Суворов, један од највећих војсковођа 18. вијека. Успјешно се борио против Турака (1787-91), под његовом командом аустријско-руске трупе потиснуле су Французе из сјеверне Италије 1799, када се прославио и преласком преко Алпа на повратку у Русију. Угушио је устанак Пугачова у Русији 1774. и устанак у Пољској 1794. У ШСР-у је 1942. уведен орден Суворов за високе војничке заслуге.
- 1848. — Умро британски државник лорд Мелбурн, премијер и повјереник краљице Викторије по којем је аустралијски град Мелбурн добио назив.
- 1859. — Дарwинова теорија је објављења под насловом Постанак врста.
- 1859. — Објављена је књига енглеског природњака Чарлса Дарвина "Поријекло врста". Његова револуционарна теорија еволуције изазвала је велике контроверзе у научним круговима, а црквени су изразили бојазан да ће књига подрити религијска вјеровања о постанку свијета.
- 1864. — Рођен француски сликар и графичар Анри Тулуз Лотрек, мајстор литографије, сликар боемског Монмартра, атмосфере и ликова ноћног живота Париза с краја 19. вијека.
- 1883. — Рођен српски писац Јован Јовановић Змај, једна од најмаркантнијих личности српског друштва у другој половини 19. вијека. Борац за национално и политичко ослобођење, члан Српске краљевске академије и драматург Народног позоришта у Београду (1890-98), уредник неколико часописа, најпознатији је као дјечији пјесник и аутор елегичних личних исповијести ("Ђулићи", "Ђулићи увеоци").
- 1916. — Умро британски конструктор оружја америчког поријекла Хајрем Стивенс Максим, изумитељ митраљеза (1884) који је по њему назван "максим".
- 1929. — Умро француски државник Жорж Бенжамин Клемансо, премијер од 1906. до 1909. и од 1917. до 1920, када се повукао из политичког живота. Због жустрине којом је дјеловао у парламенту као опозиција добо је надимак "Тигар". У вријеме Драјфусове афере објавио је 1898. у свом листу "L' Орор" знаменито Золино писмо предсједнику Републике "Оптужујем". Један је од твораца Антанте и предсједавајући мировне конференције у Версају 1919.
- 1941. — Почела је њемачка офанзива на град Ужице у Другом свјетском рату. Одступницу главног дијела партизанских снага чинио је Раднички батаљон. Њемци су заузели град крајем новембра, а током борби на Кадињачи, 14 километара западно од Ужица, погинуло је 180 бранилаца града.
- 1957. — У Мексико Ситију умро је чувени мексички сликар и комунистички активиста Дијего Ривера. Прославио се монументалним муралима у јавним установама у Мексику (124 фреске у палати Министарства просвете) и у САД-у.
- 1963. — Два дана после атентата у Даласу на предсједника САД-а Џона Кенедија, Џек Руби је у полицијској станици убио из револвера Лија Харвија Освалда, који је био осумњичен за атентат.
- 1965. — Мобуту Сесе Секо је преузео власт у Конгу.
- 1974. —. Предсједник САД-а Џералд Форд и совјетски лидер Леонид Брежњев постигли су у Владивостоку привремени споразум о ограничењу офанзивног стратешког нуклеарног оружја.
- 1976. — У земљотресу који је разорио град Мурадије и стотине села на истоку Турске погинуло је око 5.300 људи, а 50.000 је остало без домова.
- 1989. — Под притиском масовних демонстрација у Прагу, комплетно руководство Комунистичке партије Чехословачке поднијело је оставке, укључујући и генералног секретара Милоша Јакеша. На мјесто генералног секретара партије дошао је Карол Урбанек.
- 1992. — У Кини, кинески Боеинг 737 срушио се убивши 141 људи.
- 1992. — На југу Кине срушио се путнички авион "Боинг 737". У најтежој несрећи у историји кинеског ваздухопловства, погинула је 141 особа - сви путници и чланови посаде.
- 1995. — Ирци су на референдуму тијесном већином (50,28 одсто) изгласали легализацију развода брака.
- 1998. — Предсједник СР Југославије Слободан Милошевић смијенио је начелника Генерал штаба Војске Југославије генерал-пуковника Момчила Перишића.
- 1998. — Генерал Емил Лахуд, први предсједник Либана после окончања 15-годишњег грађанског рата у тој блискоисточној земљи, преузео је дужност шефа државе.
- 2000. — Око 900.000 људи протестовало је на улицама Барселоне због терористичких акција баскијске сепаратистичке организације ЕТА. На челу протестне колоне били су шпански премијер Хосе Мариа Азнар и други високи државни и политички званичници.
- 2000. — Југословенски предсједник Војислав Коштуница допутовао је у Загреб на Самит на врху држава југоисточне Европе и ЕУ. То је прва посјета српског званичника Хрватској од распада бивше Југославије.
- 2003. — Врховни суд у Глазгову (Шкотска) осудио је на 27 година затвора либијског обавештајца Абдела Басета Али ал-Меграхија, који је 2001. проглашен кривим за учешће у рушењу Пан Ам-овог авиона на лету број 103 изнад језера Локерби у Шкотској 1998. године.
- 2003. — У Тенесију (САД) у 71. години умро један од водећих кантри музичара Теди Вилбурн.
- 2004. — Предсједник Француске Жак Ширак допутовао је у прву званичну посјету Либији од када је та држава 1951. стекла независност.
- 2005. — Умро Пат Морита, јапанско-амерички глумац, познат по својој улози у филму "Карате кид".
- 2006. — Умрла америчка глумица, позоришна и филмска сценаристкиња Бети Комден легенда Бродвеја која је написала бројне хит позоришне и филмске мјузикле ("Пјевање на киши).
.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1632. — Баруцх де Спиноза, низоземски филозоф (у. 1677.).
- 1729. — Александар Васиљевич Суворов, руски војсковођа. (у.1800.).
- 1784. — Зацхарy Таyлор, амерички војсковођа, политичар и државник (у.1850.).
- 1826. — Царло Цоллоди, талијански приповједач.
- 1864. — Хенри де Тоулоусе-Лаутрец, француски сликар. (у. 1901.).
- 1880. — Абд ал-Азиз ибн Сауд, оснивач модерног Краљевства Саудијске Арабије и први модерни саудијски краљ 1932 - 1953.
- 1883. — Јован Јовановић Змај, српски књижевник (у.1904.).
- 1910. — Фадил Јахић Шпанац, шпански борац, партизански командант и народни херој Југославије.
- 1911. — Ерик Бергман, фински складатељ.
- 1916. — Форест Џ. Акерман, амерички књижевник и глумац (у. 2008.).
- 1923. — Златко Чајковски, хрватски и југославенски ногометни репрезентативац и ногометни тренер (у. 1998.).
- 1937. — Гиусеппе Пино Гјергја (Јосип Гјергја-Јосип Ђерђа), хрватски кошаркаш и тренер албанског поријекла, бивши југословенски репрезентативац и изборник хрватске репрезентација
- 1944. — Цандy Дарлинг, америчка глумица.
- 1949. — Ерwин Неутзскy-Wулфф, дански писац научне фантастике и хорор романа.
- 1950. — Злата Нуманагић, српска глумица.
- 1950. — Никица Валентић, хрватски политичар.
- 1954. — Емир Кустурица, босанскохерцеговачки филмски режисер.
- 1971. — Александар Божовић, босанскохерцеговачки голман.
- 1974. — Мирјана Јоковић, српска глумица.
- 1978. — Катхерине Хеигл, америчка глумица.
- 1984. — Мариа Хöфл-Риесцх, бивша немачка алпска скијашица.
.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 1572. — Џон Нокс, шкотски протестантски реформатор, слиједбеник Калвина, оснивач Шкотске презбитеријанске цркве и аутор "Историје Реформације у Шкотској".
- 1694. — Матсуо Басхо, јапански пјесник.
- 1848. — лорд Мелбурн, британски државник, премијер и повјереник краљице Викторије по којем је аустралијски град Мелбурн добио назив.
- 1870. — Цомте де Лаутрéамонт, француски пјесник.
- 1916. — Хајрем Стивенс Максим, британски конструктор оружја америчког поријекла, изумитељ митраљеза (1884) који је по њему назван "максим".
- 1929. — Жорж Бенжамин Клемансо, француски државник, премијер од 1906. до 1909. и од 1917. до 1920.
- 1957. — Диего Ривера, мексички сликар (р. 1886.).
- 1963. — Лее Харвеy Осwалд, амерички атентатор (р. 1939.).
- 1991. — Фреддие Мерцурy, британски пјевач (Qуеен), (р. 1946.).
- 1991. — Ериц Царр, амерички глазбеник (р. 1950.).
- 2001. — Мелание Тхорнтон, америчко-њемачка поп пјевачица (р. 1967.).
- 2003. — Теди Вилбурн, један од водећих кантри музичара.
- 2005. — Пат Морита, јапанско-амерички глумац, познат по својој улози у филму "Карате кид".
- 2006. — Бети Комден, америчка глумица, позоришна и филмска сценаристкиња легенда Бродвеја која је написала бројне хит позоришне и филмске мјузикле ("Пјевање на киши).
- 2014. — Ненад Манојловић, југословенски и српски ватерполиста и тренер (р. 1954.).
.
Благдани
[уреди | уреди извор].
Празници и дани сећања
[уреди | уреди извор]Види такође: Годишњи календар - Дневни календар