30. 4.

Дани - Године
претходни дан - следећи дан

---

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпт.

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпн.

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартср.

30. травањ/април (30. 4.) је 120. дан године по грегоријанском календару (121. у пријеступној години). До краја године има још 245 дана.

Догађаји

• 313. — Римски цар Константин I Велики издао је Милански едикт којим је легализовано хришћанство у Римском царству.
• 1671. — Петар Зрински погубљен у Wиенер Неустадт-у.
• 1789. — Џорџ Вашингтон изабран је за првог председника САД. * 1803. — САД су од Наполеона Бонапарте, за 15 милиона долара купиле Луизијану, која је истог дана 1812. и формално ушла у састав америчке државе као њена 18. чланица.
• 1804. — У борбама у Суринаму Британци су први пут употребили шрапнел, назван по изумитељу Хенрију Шрапнелу.
• 1895. — Свечано је отворена Прва интернационална изложба у Венецији, која је временом постала највећа смотра савремене ликовне уметности у свету, позната као Венецијански бијенале.
• 1900. — Хаваји су постали саставни део САД.
• 1915. — У Паризу је основан Југословенски одбор, организација српских, хрватских и словеначких политичких емиграната из Аустро-Угарске која је у време Првог светског рата водила акције за ослобадјање јужнословенских земаља од Аустро-Угарске и за њихово уједињење са Србијом и Црном Гором.
• 1934. — Аустрија је донела нови устав којим је озакоњена диктатура канцелара Енгелберта Долфуса.
• 1938. — Прво појављивање анимираног лика Душко Дугоушко.
• 1941. — Независна Држава Хрватска донела је закон о расној припадности на основу којег су почели прогони Срба, Јевреја и Рома.
• 1945. — Адолф Хитлер и његова љубавница Ева Браун извршили су самоубиство у подземном бункеру у Берлину. Совкетске трупе ушле су у центар Берлина, освојиле Рајхстаг и друге државне институције, док су савезничке трупе освојиле Минхен, а француске ушле у Аустрију.
• 1945. — Југословенска армија ослободила је у Другом светском рату усташки концентрациони логор Јасеновац.
• 1953. — У Београду је за посетиоце отворен Железнички музеј, први такав музеј у Југославији, основан у фебруару 1950.
• 1973. — Председник САД Ричард Никсон прихватио је одговорност за прислушкивање страначких противника у Вотергејту 1972, што је довело до његове оставке у августу 1974. године.
• 1975. — Падом Сајгона (Хо Ши Мин), у који су ушле снаге Северног Вијетнама, окончан је вијетнамски рат.
• 1991. — У циклону у Бангладешу је погинуло најмање 125.000 људи.
• 1995. — Председник САД Бил Клинтон наложио је прекид трговине с Ираном и забранио инвестиције у ту земљу, оптуживши Техеран да подржава међународни тероризам.
• 1999. — У ваздушним нападима НАТО на СР Југославију погођене су зграде Министарства одбране и Генералштаба Војске Југославије у ужем центру Београда.
• 2002. — Председник Зимбабвеа Роберт Мугабе прогласио је ванредно стање у земљи због велике несташице хране која је довела хиљаде становника на ивицу глади.
• 2003. — САД, Русија, Европска унија и УН званично су објавиле "мапу" за мировно преговоре Израела и Палестине, који су требали довести до стварања независне палестинске државе 2005.
• 2006. — Издата 2.2.2 верзија Апацхе wеб сервера

.

Рођења

• 1662. — Мариа Стуарт, британска краљица.
• 1777. — Карл Фридрих Гаус, немачки математичар и астроном. (†1855).
• 1870. — Франц Лехар, аустријски композитор мађарског порекла.
• 1875. — Владимир Видрић, хрватски књижевник († 1909.).
• 1883. — Јарослав Хашек, чешки књижевник.
• 1899. — Бартол Перић, хрватски сликар († 1974.).
• 1893. — Јоахим фон Рибентроп, шеф дипломатије нацистичке Немачке.
• 1909. — Јулиана вон Ораниен-Нассау, низоземска краљица.
• 1916. — Цлауде Е. Сханнон, амерички изумитељ.
• 1929. — Клаусјüрген Wуссоw, њемачки глумац (Клиника Сцхwарзwалд).
• 1933. — Wиллие Нелсон, амерички кантаутор.
• 1944. — Мирослав Радман, хрватски биолог и члан Француске академије знаности.
• 1949. — Антóнио Гутеррес, португалски политичар и дипломата.
• 1955. — Златко Топчић, босанскохерцеговачки књижевник и сценарист.
• 1956. — Ларс вон Триер, дански режисер.
• 1967. — Аусра Фридрикас, литванска-аустријска рукометашица и тренер.
• 1968. — Верона Фелдбусцх, њемачка ТВ љепотица.
• 1973. — Александар Срећковић, српски глумац.
• 1978. — Елвис Ћорић, босанскохерцеговачки ногометаш.
• 1978. — Јоацхим Болдсен, дански рукометаш.
• 1980. — Луис Сцола, аргентински кошаркаш.
• 1981. — Јохн О'Схеа, ирски ногометаш.
• 1982. — Кирстен Дунст, америчка глумица, певачица и манекенка.
• 1983. — Ненад Милијаш, српски ногометаш.
• 1983. — Yелена Леуцханка, бјелоруска професионална кошаркашица.
• 1983. — Леандро Виссотто, бразилски одбојкаш.
• 1983. — Родолфо Фортино, бразилски-талијански малоногометаш.
• 1991. — Данијел Алексић, српски ногометаш.
• 1992. — Финн Лемке, њемачки рукометаш.

.

Смрти

• 1671. — Петар Зрински, хрватски бан и државник (* 1621.).
• 1671. — Фран Крсто Франкопан, хрватски племић и пјесник (* 1643.).
• 1883. — Едуар Мане, француски сликар. (*1832).
• 1941. — Едwин С. Портер, амерички проналазач и филмски режисер (* 1870.).
• 1945. — Адолф Хитлер, извршио самоубиство у свом бункеру. (*1889).
• 1945. — Ева Браун, љубавница Адолфа Хитлера.
• 1989. — Серђо Леоне (Сергио), италијански филмски режисер (* 1929.).
• 2000. — Пол Хартлинг, премијер Данске.
• 2011. — Ернесто Сабато, аргентински физичар и књижевник (* 1911.).
• 2015. — Владимир Иблер, хрватски академик, правник, професор међународног права (* 1913.).

.

Благдани/Празници

• Српска православна црква слави:.
  • Свештеномученика Симеона - епископа Персијски.
  • Светог Акакија епископа Мелитинског.
  • Светог Агапита папу Римског.
  • Преподобног Саватија и Зосима

.

---

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар