Црква Исуса Криста светаца посљедњих дана

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Црква Исуса Криста светаца посљедњих дана
{{{имагеалттеxт}}}
Класификација Ресторација
Оријентација Покрет Светаца посљењих дана
Поредак хијерархијски
Вођа Тхомас С. Монсон
Географско подручје 176 земаља / територија
Оснивач Јосепх Смитх, Јр.
Подријетло 6. травањ 1830.
Манцхестер или Фаyетте, Неw Yорк, Унитед Статес
Конгрегације 31.330 (2022)
Чланови 17.002.461 (2022)
Мисионари 62.544 (2022)
Храмови 134
Институције вишег образовања 4
Службена wеб страница www.лдс.орг

Црква Исуса Криста светаца посљедњих дана (позната колоквијално као Мормонска црква и њезини чланови као Мормони) је највећа деноминација у покрету Светаца посљедњих дана који је 6. травња 1830. године основао Јосепх Смитх. Надимак "Мормони" су добили по Мормоновој књизи у коју вјерују. Службени назив Цркве чије је сједиште у Салт Лаке Цитyју, у америчкој савезној држави Утах, је "Црква Исуса Криста светаца посљедњих дана".

Назив "Мормон"

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Мормон (појам)

Назив „мормон“ се најчешће односи на чланове Цркве Исуса Криста светаца посљедњих дана. Он долази од Мормонове књиге.[1] Сљедбеници покрета Светаца посљедњих дана вјерују да је књига повијесни запис Божјег дјеловања међу трима цивилизацијама на Америчком континенту од 600 прије Криста до 420. године и да су ју написали пророци и сљебеници Исуса Криста.[2] Књига садржава учења Исуса Криста народу у Америкама и извјештај о његову службеништву међу Нефијским народом након свог ускрснућа. [1] Мормони вјерују да је Мормонова књига још једно светописамско свједочанство о Исусу Кристу која је успоредива с Библијом [3] за коју такођер вјерују да је "Ријеч Божја у оној мјери у којој је исправно преведена."[4] Књига је добила име по Мормону, пророку који је сажео запис у 4. стољећу.

Замјењивање с другим вјерским заједницама

[уреди | уреди извор]

Успркос погрешним предоџбама о групама са сличним надимцима и стереотипима, Мормони нису ни на који начин повезани са квекерима (чланови Религиоус Социетy оф Фриендс-а), менонитима, амишима или Јеховиним свједоцима. Мормонизам је настао засебно од ових група те је изразито различит по култури, обичајима, теологији и богоштовљу.

Главна вјеровања

[уреди | уреди извор]
  • Исус Крист је Спаситељ и Откупитељ свијета.
  • Бог је обновио своју праву цркву и свећеничку овласт кроз пророка Јосепха Смитха.
  • Данас, Црква Исуса Криста светаца посљедњих дана има живућег Пророка, који заједно са још двојицом савјетника предсједава црквом. Поред њих ту су још и дванаест апостола творе збор дванаесторице апостола.
  • Мормонова Књига по својем ауторитету је, уз Библију, још једно свједочанство о Исусу Кристу.
  • Библија је ријеч Божја.
  • Цијело ће човјечанство ускрснути.
  • Човјека ће се судити по његовим дјелима и жељама.
  • Откупљење од особног гријеха може се постићи једино покорношћу вјери у Исуса Криста, покајању, крштењу и примању дара Духа Светога.
  • Црква Исуса Криста светаца посљедњих дана је Божје краљевство на земљи. Крштење је неопходно за повратак у Божју присутност. Зато се обавља крштење за умрле као што је споменуо Павао у Библији.
  • Брачна се веза наставља и у сљедећем животу. Мормони се вјенчавају у Храму за сада и цијелу вјечност. (Многоженство је укинуто 1890. године).
  • Прије Исусова повратка на земљу, гдје ће владати 1.000 година, сви ће се праведни људи окупити, а Жидови вратити у Јерузалем.
  • На крају 1.000 година доћи ће до другог ускрснућа и свима ће се судити. Они послушни највише награде, највећег ступња славе, живјет ће у небеском краљевству с Богом и Исусом Кристом, а непослушни ће исто примити мањи дио славе. Трећина Божје дјеце која се побунила прије стварања свијета и мањи број људских бића кривих за најгоре гријехе, провест ће вјечност у паклу.

Мормонова књига износи много тога о повијести Америке. По тој књизи, Израелац Лехи и његова обитељ, заједно с пријатељима, побјегли су из Јерузалема 586. године прије Криста, саградили лађу и кренули пловећи на исток. Помоћу компаса искрцали су се у Америци и од Лехијеве обитељи настале су двије нације које су постали праоцима америчких Индијанаца. Кроз 1.000 година забиљежили су своју повијест на плочама на древном језику. Прије него су нестали године 421., посљедњи преживјели Морон је закопао плоче у брду. Након свог ускрснућа, Исус је посјетио Америку и успоставио своју цркву. Исус ће се вратити на земљу и установити своје краљевство на америчком континенту.

Прави мормони живе врло строго, према високим моралним правилима.

  • живе закон десетине, тј. Цркви дају десетину од својих прихода.
  • Посте једном мјесечно. Месо једу умјерено.
  • Не пуше нити пију алкохолна пића, каву ни чај, чак ни ако је умјетни састав за подраживање у њима минималан.
  • Обитељи одржавају тједну 'обитељску кућну вечер', кад пјевају, моле се, играју разне игре и разговарају о односима у обитељи.
  • Подупиру 'програме за младе и рекреацију'.
  • Осуђују побачај, али га чланица мормонске заједнице може извести без страха од реакције и посљедица, ако је ријеч о инцесту или је почињено силовање.
  • Не подржавају хомосексуалност или хомосексуалне бракове.
  • Проповиједају суздржавање од мастурбације, гледања порнографије или мијењања партнера у сполном чину.
  • Пропагирају забрану предбрачног секса, те касније у браку вјерност.

Мисијска је активност необично важна за мормоне. Многи млади мормони проводе двије године као неплаћени мисионари, проводећи многе сате обилазећи обитељи у граду у који су дошли. Најпознатији чланови су међу осталима и познати кошаркаш и касније хрватски дипломат Крешимир Ћосић, Гладyс Книгхт, Стеве Yоунг, седам чланова популарне пјевачке групе Тхе Осмондс, а у новије вријеме и Митт Ромнеy, Царл Малоне.

Чланство

[уреди | уреди извор]

Њихов статистички уред процјењује да их је 2007. г. било 13 милијуна [2].

  1. Мормонова књига
  2. Мормонова књига, Увод
  3. Мормонова књига, Увод
  4. 8. Чланак вјере

Вањске везе

[уреди | уреди извор]

Текст