Диктатура
Диктатура је назив за облик владавине у коме се сва власт налази у рукама једног човјека или мање групе људи те која није ограничена никаквим институционалним оквирима као што су устав, закони или обичаји.
Име је долази од институције посебног државног службеника која је постојала у древној Римској републици. У ванредним ситуацијама, када је опстанак Републике био у опасности, тај службеник - под називом диктатор - добијао је неограничене овласти да подузме све могуће мјере у сврху отклањања те опасности. Диктатура је, с друге стране, била временски ограничена, најчешће на шест мјесеци, те је након њеног престанка диктатор за своје поступке био одговоран.
Иако је у самом Риму институција диктатора често злоупотребљавана, послужила је као узор за будуће генерације, те су је под различитим именима често користили како би сузбијали латентну политичку нестабилност након великих револуција у Новом вијеку и модерном добу. Исто тако, ако не и чешће, су диктатуре настајале с циљем да се спријече револуције - неки од најпознатијих примјера у 20. вијеку су Чиле под генералом Пиноцхетом и Пољска под генералом Јарузелским.
Диктатуре, које су најчешће уведене као привремено рјешење у сврху постизања политичке стабилности, често су се знале изродити у крајње неефикасне и корумпиране режиме чија је једина сврха било особно богаћење, а који су самим својим настанком изгубили сваки легитимитет. Врло често су се могле одржавати једино бруталном демонстрацијом силе, понекад изазивајући контра-ефект у облику штрајкова, демонстрација, оружаних побуна, герилских покрета или пучева те тако отклањајући стабилност која им је требала бити смисао постојања.
Због свега тога диктатура данас има углавном пејоративно значење и означава све оно што политички режим у некој држави не би требао бити.
С друге стране, постоје одређене ситуације у којима је успостављање диктатуре оправдано, те устави многих демократских држава садржавају одредбе о околностима под којима владе могу преузети диктаторске овласти.
