Диметилтриптамин

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Диметилтриптамин
(ИУПАЦ) име
2-(1Х-индол-3-yл)-Н,Н-диметхyлетханамине
Клинички подаци
Идентификатори
ЦАС број 61-50-7
АТЦ код није додељен
ПубЦхем[1][2] 6089
ЦхемСпидер[3] 5864
КЕГГ[4] Ц08302 ДаY
ЦхЕМБЛ[5] ЦХЕМБЛ12420 ДаY
Хемијски подаци
Формула C12Х16Н2 
Мол. маса 188.269 г/мол
СМИЛЕС еМолекули & ПубХем
Физички подаци
Густина 1.099 г/мл г/цм³
Тачка топљења 40–59 °Ц (104–138 °Ф)
Тачка кључања 160 °Ц (320 °Ф) @ 0.6 Тор[6], као и 80 - 135 °Ц @ 0.03 Тор[7]
Фармакоинформациони подаци
Трудноћа ?
Правни статус Забрањена супстанца (С9) (АУ) Сцхедуле III (ЦА) CD Лиц (УК) Сцхедуле I (САД)
Начин примене Орално (са МАОИ), инсуфлацијом, ректално, путем дима (или паре), ИМ, IV

Н,Н-Диметилтриптамин (ДМТ) је природно психоделично једињење из триптаминске фамилије. ДМТ је нађен не само у више биљака,[8] него и у траговима код људи и других сисара, где је оригинално изведен из есенцијалне аминокиселине триптофана. Њега производи ензим ИНМТ током нормалног метаболизма.[9] Његова природна функција још увек није позната. Структурно, ДМТ је аналоган са неуротрансмитером серотонином (5-ХТ), хормоном мелатонином, и другим психоделичним триптаминима, као што су 5-МеО-ДМТ, буфотенин, и псилоцин (активни метаболит псилоцибина).

ДМТ се користи као психоделична дрога у многим културама, урођеничким и модерним, било као екстракт или у синтетичком облику.[10] Кад се ДМТ удише или конзумира, у зависности од дозе, његови субјективни ефекти се крећу у опсегу од краткотрајних благих психеделичних стања до моћних импресивних искуства, која обухватају тотални губитак везе са реалношћу, што може да буде изузетно екстремно.[11] ДМТ је такође примарна психоактивна материја у ајаваска, напитку Амазонских индијанаца који се користи за пророчке и медицинске сврхе. Фармаколошки, ајаваска комбинује ДМТ са МАОИ, ензимским инхибитором који омогућава оралну активност ДМТ-а.[12]

Литература

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ Ли Q, Цхенг Т, Wанг Y, Брyант СХ (2010). „ПубЦхем ас а публиц ресоурце фор друг дисцоверy.”. Друг Дисцов Тодаy 15 (23-24): 1052-7. ДОИ:10.1016/j.drudis.2010.10.003. ПМИД 20970519.  едит
  2. ↑ Еван Е. Болтон, Yанли Wанг, Паул А. Тхиессен, Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy 4: 217-241. ДОИ:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ↑ Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846.  едит
  4. ↑ Јоанне Wиxон, Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст 17 (1): 48–55. ДОИ:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. ↑ Гаултон А, Беллис Љ, Бенто АП, Цхамберс Ј, Давиес M, Херсеy А, Лигхт Y, МцГлинцхеy С, Мицхаловицх D, Ал-Лазикани Б, Оверингтон ЈП. (2012). „ЦхЕМБЛ: а ларге-сцале биоацтивитy датабасе фор друг дисцоверy”. Нуцлеиц Ацидс Рес 40 (Датабасе иссуе): Д1100-7. ДОИ:10.1093/nar/gkr777. ПМИД 21948594.  едит
  6. ↑ Хäфелингер Г., Нимтз M., Хорстманн V., Бенз Т. (1999). „Унтерсуцхунген зур Трифлуорацетyлиерунг дер Метхyлдеривате вон Трyптамин унд Серотонин мит версцхиеденен Дериватисиерунгсреагентиен: Сyнтхесен, Спектроскопие соwие аналyтисцхе Треннунген миттелс Капиллар-ГЦ” [Трифлуорацетyлатион оф метхyлатед деривативес оф трyптамине анд серотонин бy дифферент реагентс: сyнтхесис, спецтросцопиц цхарацтеризатионс, анд сепаратионс бy цапилларy-гас-цхроматограпхy]. Зеитсцхрифт фüр Натурфорсцхунг - Сецтион Б Јоурнал оф Цхемицал Сциенцес 54 (3): 397–414. ИСБН 0932-0776. 
  7. ↑ Цоротхие Е, Накано Т, Е. Цоротхие, Т. Накано (1969). „Цонституентс оф тхе барк оф Вирола себифера”. Планта Медица 17 (2): 184–188. ДОИ:10.1055/s-0028-1099844. ПМИД 5792479. 
  8. ↑ Отт, Јонатхан (1994). Аyахуасца Аналогуес: Пангæан Ентхеогенс. Кеннеwицк, WА: Натурал Продуцтс. стр. 81–83. ИСБН 978-0961423452. 
  9. ↑ Баркер С.А., Монти Ј.А., Цхристиан С.Т. (1981). „Н, Н-диметхyлтрyптамине: ан ендогеноус халлуциноген”. Интернатионал Ревиеw оф Неуробиологy 22: 83–110. ДОИ:10.1016/S0074-7742(08)60291-3. ПМИД 6792104. 
  10. ↑ Салак, Кира. „Хелл анд бацк”. Натионал Геограпхиц Адвентуре. 
  11. ↑ „Ероwид ДМТ (Диметхyлтрyптамине) Ваулт”. Приступљено 6. 5. 2011. 
  12. ↑ МцКенна D.Ј., Тоwерс Г.Х.Н., Абботт Ф. (Април 1984). „Моноамине оxидасе инхибиторс ин Соутх Америцан халлуциногениц плантс: трyптамине анд β-царболине цонституентс оф аyахуасца” (ПДФ). Јоурнал оф Етхнопхармацологy 10 (2): 195–223. ДОИ:10.1016/0378-8741(84)90003-5. ПМИД 6587171. [мртав линк]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Портал Медицина
Портал Хемија
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Dimetiltriptamin&oldid=41487344”