Династија Wеттин
| Wеттин | |
|---|---|
 | |
| Земља | Белгија, Бугарска, Њемачка, Латвија, Литванија, Литванија, Пољска, Португал, Уједињено Краљевство |
| Титуле | маркгрофови кнежеви војводе краљеви |
| Оснивач | Диетрицх I од Wеттина |
| Тренутни поглавар | Мицхаел-Бенедикт |
| Оснивање | 10. вијек |
| Етницитет | Нијемци |
Wеттин је име једна од најзначајних европских династија, чија се генеалогија може пратити од почетка 10. вијека.[1]
Хисторија
[уреди | уреди извор]Њени најстарији познати чланови били су активни у проширивању њемачких граница према истоку на некадашње славенске територије. Крајем 1080-их њихови потомци, двоје браће, владала су не само малом Грофовијом Wеттин, на газу преко ријеке Саале низводно од Халлеа, већ и пуно источнију Маркгрофовију Меиссен на ријеци Лаби. Меиссенски Wеттини знатно су повећали своје домене поставши војводе Тирингије - 1264. и саксонски кнежеви изборници 1423.[1]
Један од најважнијих догађаја у хисторији те династије била је подјела на двије гране 1485. између браће Ернеста и Алберта.[1]
Албертинска грана успјела је 1547. преотети Електорат Саксонија и статус - кнежева изборника Светог Римског царства од Ернестинске гране.[1]
Ернестинска грана династије
[уреди | уреди извор]Ернестини су након тога задржали неке мање важне домене у Тирингији, које су временом и насљеђивањем постајале све мање. Те домене постале су познате као саксонске кнежевине, то су биле; Сацхсен-Wеимар, Сацхсен-Цобург, Сацхсен-Еисенацх, Сацхсен-Алтенбург и Сацхсен-Готха. Током 19. вијек и 20. вијека наизглед слабији чланови те гране направили су невиђени узлет.[1]
Један од њих - Леополд постао је 1831. белгијски краљ, а други - Алберт оженио се 1840. британском краљицом Викторијом и тако постао предак пет наредних британских монарха. Али се име Wеттин ријетко спомињало у Британији, а име његове гране династије Сацхсен-Цобург-Готха, службено је промијењено 1917. (у јеку Првог свјетског рата) у Династија Wиндсор.[1]
Члан те гране Фердинанд оженио се 1836. Маријом II од Португала и био је оснивач португалске краљевске династије која је владала од 1853. до 1910.[1]
I коначно четврти члан те гране постао је 1887. бугарски кнез у земљи која је од 1908. Краљевина Бугарска па су он и његов синови владали као краљеви до 1946.[1]
Албертинска грана династије
[уреди | уреди извор]Чланови албертинске гране постали су 1547. кнежеви изборници Електората Саксонија, кнежеви изборници а између 1806. - 1918. и њени краљеви њени. Њихови чланови Аугуст II и Аугуст III били су између 1697. и 1763. краљеви Пољско-Литванске Уније.[1]
Извори
[уреди | уреди извор]Вањске везе
[уреди | уреди извор]
- Wеттин дyнастy (en)