Даyтонски споразум

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Зараћене стране: србијански предсједник Слободан Милошевић, босански предсједник Алија Изетбеговић и хрватски предсједник Фрањо Туђман, потписују Дејтонски споразум.

Даyтонски мировни споразум (или једноставније Дејтонски споразум или Даyтон), правни је акт споразумног карактера парафиран у војној зрачној луци Wригхт-Паттерсон код Даyтона, у америчкој држави Охио, да би се званично прекинуо Рат у Босни и Херцеговини, који је трајао од 1992. до 1995. Споразум се нарочито бавио будућим управним и уставним уређењем Босне и Херцеговине.

Конференција је трајала од 1. до 21. новембра 1995. године. Главни учесници су били босански предсједник Алија Изетбеговић, србијански предсједник Слободан Милошевић, хрватски предсједник Фрањо Туђман, те главни амерички посредник Рицхард Холброоке и генерал Wеслеy Цларк. Споразум је званично потписан у Паризу 14. децембра. Садашња управна структура Босне и Херцеговине и састав владе неки су од резултата договора.

Дејтонски споразум је значајан јер је придонио завршетку рата, али је озваничио ратне границе и етничке подјеле.[1] Премда је сврха Дејтонског споразума била да се после признавања фактичког стања на терену, тј. постојања два ентитета, постепено отпочне са стварањем нових и функционалних институционалних оквира на нивоу Босне и Херцеговине, до тога још увек није дошло.[2]

Процес

[уреди | уреди извор]

Дејтонски споразум је био кулминација тзв. шатл (Схуттле) дипломатије коју је одпочео Рицхард Холброоке са својим тимом под спонзорством САД-а. Шатл се састојао од посредничке дипломатије између зараћених страна. Једноставније гледано контакт група шатл дипломатије је играла улогу курира и модератора који су прослијеђивали и модерирали захтијеве зараћених страна.

Многе основе и предуслови Дејтонског споразума започели су заправо шатл дипломатијом још годину дана прије завршне конференције. Један од најосновнијих принципа на којима је Дејтонски споразум био заснован је била подјела Босне и Херцеговине по кључу 51-49 (51% територије Федерацији БиХ и 49% Републици Српској) који је усагласила тзв. контакт група.

Ипак поред многих усаглашних дијелова споразума Дејтонски споразум је дјеловао да усагласи договор о проблематичним питањима неке од којих су биле

Дејтонско разграничење

Правне и државне нагодбе:

  • Признање Босне и Херцеговине од стране сусједних држава
  • Састав владе
  • Подјела власти између државе и ентитета
  • Институције
  • Гласање и повратак избјеглица

Територијалне нагодбе:

  • Статус и самоодржива деблокада Сарајева
  • Горажде коридор
  • Посавска територија
  • Брчко коридор
  • Западна Славонија

Иако су многе ствари биле договорене, Дејтонски споразум је био проглашен неуспјелим пола сата прије затварања конференције пошто босанска страна није хтјела да прихвати финалну нагодбу. Споразум је ипак успио након што је задњем моменту донесена одлука да ће се арбитража у вези са брчанским коридором одрадити у накнадном периоду.

Дјелови споразума

[уреди | уреди извор]
Босна и Херцеговина

Чланак је дио серије:
Политика и управа
Босне и Херцеговине

Устав
Предсједништво
Вијеће министара
Парламентарна скупштина
Избори
Вањски односи
Политичке подјеле
Друге државе
погледај • разговор • уреди

Споразум се састоји од следећих докумената:

  1. Анекс 1-А: Споразум о војним аспектима мировног решења
  2. Додатак Б Анексу 1-А: Споразум између Републике Босне и Херцеговине и НАТО пакта о статусу НАТО-а и њихових чланова.
  3. Анекс 1-А: Споразум између Републике Хрватске и НАТО пакта о статусу НАТО-а и њихових чланова.
  4. Анекс 1-А: Споразум између Савезне Републике Југославије и НАТО пакта о транзитним аранжманима за операцију мировног плана.
  5. Анекс 1-Б: Споразум о регионалној стабилизацији
  6. Анекс 2: Споразум о међуетничкој граници и повезаним питањима
  7. Анекс 3: Споразум о изборима
  8. Анекс 4: Устав Босне и Херцеговине (односно Анекс I. Додатни споразуми о људским правима који ће се примањивати у Босни и Херцеговини и Анекс II. Прелазне одредбе са изјавама)
  9. Анекс 5: Споразум о арбитражи
  10. Анекс 6: Споразум о људским правима (односно Анекс I. Додатни споразуми о људским правима који ће се примањивати у Босни и Херцеговини)
  11. Анекс 7: Споразум о избеглицама и расељеним особама
  12. Анекс 8: Споразум о комисији за очување националних споменика
  13. Анекс 9: Споразум о оснивању јавних предузећа у Босни и Херцеговини
  14. Анекс 10: Споразум о цивилном спровођењу мировног решења
  15. Анекс 11: Споразум о међународним полицијским снагама
  16. Споразум о парафирању Општег мировног споразума за мир у Босни и Херцеговини
  17. Завршна изјава судије о мировним преговорима о Босни и Херцеговини
  18. Споразум о стварању Федерације Босне и Херцеговине, закључен у Дејтону 10. новембра 1995. године
  19. Анекс на Споразум о стварању Федерације Босне и Херцеговине закључен у Дејтону - Договорена начела за прелазни статут за град Мостар
  20. Споразум о успостављању заједничког већа о сарадњи
  21. Споразум о почетку повратка прогнаних у градове Јајце, Бугојно, Столац и Травник
  22. Споразум о повратку избеглица у подручје Велике Кладуше и Цазина
  23. Елементи договорених принципа за Сарајево
  24. Споразум о односима страна

Противљења

[уреди | уреди извор]

Српска православна црква је током ратова у бившој Југославији одбацила готово све мировне планове, укључујући и Дејтонски споразум.[3] Дејтонском споразуму су се нарочити противили Срби, који су почетком рата запосели највећи део Босне и Херцеговине, па су очекивали да им се то призна мировним споразумом. Добрица Ћосић је о Дејтонском споразуму говорио:

У некаквом Дејтону, у ваздухопловној бази, у америчкој држави Охајо, одржава нам се "Берлински конгрес". Реприза суђења српском народу; реприза пресуде његовој тежњи за уједињењем и својом државом; реприза кројења граница српском народу; реприза награђивања српских непријатеља... Сада је наше стање поразно и жалосно. Изгубили смо Мостар и Сарајево, два културна центра српског народа преко Дрине.[4]

– Добрица Ћосић у књизи Босански рат

Критике

[уреди | уреди извор]

Даyтонски мировни споразум данас је по многима превазиђен и критизирају га углавном све три босанске стране, мада се службена српска политика из Бања Луке противи његовој промјени, видећи у њима рушење Републике Српске, која је као појам споразумом и формално потврђена.

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ Силбер: Босна се бранила од пута без повратка
  2. ↑ Односи Србије и БИХ - дефинисање нове политике
  3. ↑ О чему црква (не)може да се пита: СПЦ, држава и друштво у Србији (2000-2005)
  4. ↑ Цитати из Ћосићеве књиге Босански рат

Види још

[уреди | уреди извор]

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Daytonski_sporazum&oldid=41865245”