Дееп Пурпле

Ово је главно значење појма Дееп Пурпле. За албум из 1969., в. Дееп Пурпле.

Дееп Пурпле
Дееп Пурпле 1971. године
Музички рад
Период активности	1968—1976. 1984—траје
Оснивање	1968. Хертфордсхире, Енглеска
Жанр	Хард роцк, Хеавy метал
Чланови
Тренутни чланови	Иан Гиллан Рогер Гловер Иан Паице Стеве Морсе Дон Аиреy
Бивши чланови	Ритцхие Блацкморе Јон Лорд Род Еванс Ницк Симпер Давид Цовердале Гленн Хугхес Јое Лyнн Турнер Јое Сатриани Томмy Болин
Остало
Службене странице	дееппурпле.цом

Дип парпл (енгл. Deep Purple) је енглеска хард рок група. Сматрају се пионирима и родоначелницима жанра хеви метал, заједно са групама Лед цепелин и Блек сабат, иако група себе никад није сматрала правим и аутентичним хеви метал бендом. Група је добила име по истоименој песми Питера де Роуза, а до данас је продала преко сто милиона албума. Најпознатија им је песма Смоке он тхе Wатер са албума Мацхине Хеад.

Група је прошла кроз многе поставе, осмогодишњу паузу у раду и два поновна окупљања. Њихова друга, и комерцијално најуспешнија постава је била: Јан Гилан, Ричи Блекмур, Џон Лорд, Роџер Гловер и Јан Пејс. Јан Пејс је једини члан бенда од самог почетка.

Историја

Окупљање (1967—1968)

Године 1967. на предлог Криса Кертиса, бившег бубњара групе Серчерс, у групу коју је он назвао „Раунбдабаутс“ (на српском „Вртешка“) су се укључили Јон Лорд, на Хемонд оргуљама, Ричи Блекмур као главна гитара, на бас гитари Ник Симпер, певач Род Еванс и на бубњевима Јан Пејс из групе Мејз (енг. Мазе). Касније су променили назив у Дип Перпл, на предлог Ричија Блекмура.

Пробој (1968—1970)

У октобру 1968. група је постигла успех са обрадом песме „Хусх“, која је достигла 4# место на топ листама у Сједињеним Државама. Песма је била узета са њиховог деби албума Схадес оф Дееп Пурпле, и позвали су их да буду подршка групи Крим на њиховој опроштајној турнеји.

Њихов други албум Тхе Боок оф Талиесyн су издали у Америци, да би се поклопио са њиховом турнејом, иако су га издали у родној Британији тек после годину дана. Следеће, 1969. године су издали трећи албум Дееп Пурпле, на ком су се чули и гудачи и дрвени дувачки инструменти у једној песми (Април). Примећено је неколико утицаја, пре свега групе Ванилла Фудге и Лордових класичних претходника Баха и Николаја Римски-Корсакова.

После ова три албума и великих турнеја по САД, њихова америчка дискографска кућа Тетраграмматон је банкротирала, остављајући групу без пара и са несигрном будућношћу. Вративши се у Енглеску 1969, снимили су сингл "Еммаретта", назван по једној од глумица мјузикла Хаир, коју је Род Еванс покушавао да заведе, пре него што су он и Симпер били отпуштени из бенда.

Група је пронашла певача Јана Гилана из групе Еписоде Сиx, која је издала неколико синглова, али без неког већег комерцијалног успеха. Бубњар Еписоде Сиx, Мајк Андервуд, стари Блекмуров друг је упознао Гилана са остатком групе, а басиста Роџер Гловер је испомагао бенд током неколико проба. Када су остали чланови групе успели да убеде Гловера да се у потпуности придружи Дип Парплу, то је коначно уништило Еписоде Сиx, због чега је Андервуд добио комплекс крвице који је трајао готово деценију, док га Гилан није регрутовао за један од његових пост-Парпл бендова.

Тако је настала најпознатија постава Дип Парпла, тзв. “ Друга Постава ”. Њихов први сингл је био "Халлелујах", који се није добро показао.

После „Концерта за групу и оркестар“, троделног епског дела, које је компоновао Џон Лорд, добили су преко потребан публицитет. Концерт је изведен уживо у Ројал Алберт Холу у децембру 1969., заједно са Краљевским филхармонијским оркестром, којим је дириговао Малком Арнолд. То је била једна од првих сарадњи рок групе и оркестра.

Занесен успехом Јон Лорд умало није напустио Дееп Пупле и вратио се првој љубави "класичној музици", али уз наговор осталих чланова бенда он остаје и састав убрзо снима антологиско и епохално издање у комплетној роцк историји.

Популарност и распад (1970—1976)

Убрзо после концерта са оркестром, бенд је интезивно почео са турнејама и снимањем албума, и следеће три године су имали мало одмора. На првом студијском албуму тог периода, Дееп Пурпле ин Роцк (име које су намерно изабрали да би се дистанцирали од класично оријентисаног ранијег албума), имали су неколико главних концертних песама, као што су "Спеед Кинг", "Инто Тхе Фире" и "Цхилд ин Тиме". Такође, бенд је издао сингл "Блацк Нигхт" који је достигао пласман у првих десет у Британији. Блекмурово и Лордово мешање гитаре и оргуља, са Гилановим “вриштањем”, постало је препознатљиво рок фановима у целој Европи.

Други албум, мекши и прогрсивнији од претходног, Фиребалл (Гиланов омиљени), су издали у лето 1971. Са њега су песме “Фиребалл” и “Странге Кинд оф Wоман” (која није била на плочи, али је била снимљена на сесијама) издате као синглови.

Неколико недеља после Фиребалла, група је већ свирала песме планиране за следећи албум. Једна песма (касније именована “Хигхwаy Стар”) је настала у аутобусу, док су ишли на свирку у Портсмут, као одговор на питање једног новинара „Како пишете песме?“. Три месеца касније, отишли су у Швајцарску да сниме албум Мацхине Хеад. Снимање је требало да буде у мобилној јединици за снимање Ролингстонса у казину у Монтроу, али је због пожара који је избио за време свирке Френка Запе и „Мадерс ов инвеншон“ (Мајке изума) морали су да снимају у хотелу Гранд. Тај инцидент је послужио члановима бенда као инспирација за песму "Смоке он тхе Wатер".

Настављајући одакле су претходна два албума стала, Мацхине Хеад је постао један од најпознатијих албума друге поставе, садржавајући песме које су постале концертни хитови (као нпр. "Хигхwаy Стар", "Спаце Труцкин'", "Лазy" и "Смоке он тхе Wатер"). Дип парпл је наставио са непрекидним турнејама и снимањем у темпу који неће бити надмашен следећих тридесет година: Мацхине Хеад је био њихов седми албум за три и по године постојања. У међувремену, група је имала четири турнеје по САД у 1972, а у августу исте године, после турнеје по Јапану издали су уживо албум Маде ин Јапан. Иако је тај албум био првобитно намењен јапанском тржишту, његово светско издање је одмах постало хит. Маде ин Јапан је и данас један од најпопуларнијих и најпродаванијих уживо албума.

Класична постава „Бр. 2“ је наставила са радом и издала још и албум Wхо До Wе Тхинк Wе Аре (1973), са хит песмом "Wоман фром Токyо", али су унутрашње тензије и исцрпљеност узимали све већег маха. Лоши односи су кулминирали кад је Јан Гилан напустио групу после друге јапанске турнеје у лето 1973, док је Роџер Гловер био приморан да иступи заједно са њим. Њихова замена су били непознати певач из северо-источне Енглеске, Дејвид Кавердејл, и басиста и други вокал Глен Хјуз. Ова нова постава је наставила са радом и ускоро 1974. издала тврђи рок албум Бурн, још једно веома успешно издање које је следила светска турнеја. Хјуз и Ковердејл су додали вокалне хармоније и фанки звук бенду, што је постало очигледније у следећем албуму Стормбрингер, издатом крајем године. Том приликом су гостовали и у Београду.Ипак, Блекмур је изразио незадовољство албумом, и напустио бенд у пролеће 1975. да оформи свој бенд Раинбоw, са Ронијем Џејмсом Дијом из бенда Елф.

С Блекмуровим одласком, бенд је морао да попуни једну од највећих празнина у својој историји. Упркос томе, незаменљивог “Човека у Црном” је заменио амерички гитариста Томи Болин.

Као резултат сарадње јавио се албум Цоме Тасте тхе Банд у октобру 1975. Упркос различитим оценама, извесно је да је овај албум донео екстремнији фанк звук у хард рок.

Дискографија

Студијски албуми

1. Схадес оф Дееп Пурпле, септембар 1968., ранг #54 на америчким топ листама (УС)
2. Тхе Боок оф Талиесyн, децембар 1969., #162 УС
3. Дееп Пурпле, септембар 1970., ранг #1 на британским топ листама (УК), #14 УС/ УС: Голд
4. Ин Роцк, јули 1971., #1 УК, #32 УС/ УС: Голд
5. Фиребалл, мај 1972., #1 УК, #7 УС/ УС: 2x Платинум
6. Мацхине Хеад, јануар 1973. , #1 УК, #15 УС/ УС: Голд
7. Wхо До Wе Тхинк Wе Аре, фебруар 1974, #3 УК, #9 УС/ УС: Голд
8. Бурн, децембар 1974., #6 УК, #20 УС/ УС: Голд
9. Стормбрингер, октобар 1975., #19 УК, #43 УС
10. Цоме Тасте тхе Банд,
11. Перфецт Странгерс, новембар 1984., #2 УК, #7 УС/ УС: Платинум
12. Тхе Хоусе оф Блуе Лигхт, јануар 1987., #6 УК, #34 УС
13. Славес & Мастерс, октобар 1990., #45 УК, #87 УС
14. Тхе Баттле Рагес Он, јули 1993., #192 УС
15. Пурпендицулар, мај 1996., #58 УК
16. Абандон, мај 1998., #76 УК
17. Бананас, август 2003.
18. Раптуре оф тхе Дееп, октобар 2005., #42 УК
19. Ноw Wхат?!, 2013.
20. Инфините, 2017.
21. Wхоосх!, 2020.
22. Турнинг то Цриме, 2021.
23. =1, 2024.

Уживо албуми

1. Цонцерто Фор Гроуп Анд Орцхестра, Харвест Рецордс, 1969.
2. Маде Ин Јапан, ЕМИ, 1972.
3. Маде Ин Еуропе, ЕМИ, 1975.
4. Нободy'с Перфецт, 1988.
5. Цоме Хелл Ор Хигх Wатер, 1994.
6. Ливе Ат Тхе Олyмпиа '96, 1997.
7. Тотал Абандон: Ливе Ин Аустралиа, 1999.
8. Ливе Ат Тхе Роyал Алберт Халл, 1999.
9. Ливе Ат Тхе Роттердам Ахоy, 2000.

Вањске везе

Дееп Пурпле на Wикимедијиној остави

• Званични сајт