Елеутерије

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Елеутерије
Елеутерус (или Елеутхериус)

Право име Елеутерус или Елеутхериус
Папинство почело ~ 175.
Папинство завршило ~ 189.
Претходник Сотер
(166. - 174.)
Насљедник Виктор I.
(189. - 199.)
Рођен ?
Никопол, Епир, Грчка
Умро ~ 189.
Рим

Елеутерије је био тринаести папа Католичке Цркве, био је на столици римског бискупа од отприлике 175. до 189. Ријеч је о првом папи о којем постоје и јасни повијесни докази. Католичка Црква штује га као свеца.

Елеутерије се родио у Никополу у Епиру, а у Рим је дошао с папом Аницетом те је као његов ђакон судјеловао у папину сусрету са св. Поликарпом.

За његова понтификата врхунац је достигло монтанистичко кривовјерје, против којега су кршћани били већ написали барем четири апологије.

177. започело је особитом оштрином прогонство у доба Марка Аурелија. Познати су лионски мученици Потин и Бландина, а у извјешћу о њихову мучеништву, како пише Еузебије Цезарејски, спомињао се и папа Елеутерије. У Риму је 177. године поднијела мучеништво и света Цецилија. Исте године у Рим долази и Иренеј Лионски, будући лионски бискуп, заједно с неким бискупима да би с Елеутеријем расправио питање монтанизма. С истим проблемом у Рим долази и Аберције и Хиераполиса у Фригији.

Прогонства су престала тек након смрти Марка Аурелија и Комодовим доласком на власт, те се Црква могла посветити монтанистичкој херези. Често се предбацује Елеутерију да није праводобно реагирао на ово кривовјерје, но можда је била ријеч о његову тактизирању, које ипак није донијело плода. У исто се вријеме Црква сусретала и с другим кривовјерјима, посебице с гностицизмом и марционством.

Елеутерије и Британија

[уреди | уреди извор]

Либер понтифицалис спомиње Елеутеријеву преписку с неким британским краљем Луцијем, но ријеч је о римској а не о британској традицији и вјеројатно нема повијеснога утемељења. Наиме, у 2. стољећу римска власт у Британији била је толико укоријењена да ондје није могао постојати неки мјесни краљ, а невјеројатном се чини и могућност да је који нижи мјесни владар тражио тада помоћ од Елеутерија. Исту традицију наводи и св. Беда Часни, први енглески црквени писац (673.-735.), но он чини се преузима ту приповијест управо из збирке Либер понтифицалис.

Постоје, међутим и друга могућа објашњења. Харнацк претпоставља да је дошло до замјене назива, те да умјесто Бриттанио ваља читати Бритио, а ријеч је о утврди у Едеси, а краљ би био Луције Елије Септим Мегас Абгар IX., који је био доиста кршћански краљ тадашње Сирије.

Према другој теорији, Луције о којем је ријеч могао би бити Луције Арторије Касто, који је управо у то доба управљао римском војском у Британији. Претходно је био на служби у Палестини и Цампанији, те је ондје могао упознати кршћанство. Податке о њему дају два натписа (епиграфи) нађена у Подстрани. Према тим натписима, Луције је носио назив дуx. Ова је претпоставка много вјеројатније од оне сиријске, будући да би се тешко један сиријски владар тражио помоћ од папе из Рима. Постоје назнаке да је лик овог Луција Арторија могао послужити као темељ за стварање касније легенде о краљу Артуру.

Мучеништво и штовање

[уреди | уреди извор]

Нема особитих података о Елеутеријеву мучеништву. Након смрти покопан је у Ватикану, близу гроба светог Петра, а спомен му је 26. свибња.

Римски мартирологиј о њему пише:

26. свибња - У Риму свети Елеутерије, папа и мученик, који је на кршћанску вјеру обратио многе племените Римљане и послао Дамјана и Фугација у Велику Британију, гдје су крстили краља Луција скупа с његовом женом и готово свим народом.