Фондацо деи Турцхи
Фонтего деи Турцхи | |
|---|---|
 | |
| Мјесто | Венеција |
| Држава |  Италија
|
| Вријеме градње | почетак 13. вијека |
| Обнова | 1870. |
| Корисник | Природословни музеј (Мусео ди Сториа Натурале) |
| Тип грађевине | палача |
| Архитектонски стил | бизантска умјетност |
| Архитекти и извођачи радова | |
| Архитект | Гиацомо Палмиер |
| Технички подаци | |
| Број катова | 3 |
| Координате: 45°26′31″Н 12°19′43″Е / 45.442°Н 12.3287°Е | |
  Фондацо деи Турцхи | |
| Wеб | www.мсн.ве.ит |
Фондацо деи Турцхи (венецијански:Фонтего деи Турцхи) је бизантска палача у сестиеру Санта Цроце на Каналу Гранде у Венецији.
Хисторија
[уреди | уреди извор]Палачу је подигао почетком 13. вијека Гиацомо Палмиери, богати избјеглица из Песара.[1] Млетачка Република купила је палачу 1381. за резиденцију феррарског војводе Ниццолò д'Есте.[1] Првих неколико вјекова свог постојања, палача се углавном користила као резиденција за високе госте, тако је у њој 1438. одсјео и бизантски цар Јован VIII Палеолог.[1]
Турски гето
[уреди | уреди извор]
Од 1621. па све до 1838.[1] зграда се користила као својеврсни гето за турске (Турцхи) трговце и посјетитеље. Добар дио тих Турака били су трговци с Балкана (Босна, Херцеговина, Црна Гора, Санџак, Албанија, Епир, Србија, Македонија и Бугарска). Венецијански фондацо био је комбинација свратишта, складишта и тржнице по узору на сличне турске безистане и сараје. Корисници фондаца имали су бројна ограничења у погледу трговања и кретања по граду, као и уласка у фондацо. На тај начин је Млетачка Република жељела убити двије мухе од једном, она је беневолентно тим трговцима и посјетиоцима дала простор за рад и боравак, али је истовремено на тај начин жељела строго контролирати њихову активност по граду.
Истовјетан фондацо Венецијанци су подигли за трговце из њемачких земаља (Фондацо деи Тедесцхи), са сличним регулама. Чак и након што је Наполеон 1797. освојио Венецију и срушио Млетачку Републику, турски трговци наставили су користити фондацо све до 1838. године. Фондацо се готово распао половицом 19. вијека, па је између 1860. и 1880. комплетно обновљен (заправо наново подигнут) од стране Федерица Берцхета,[1] али врло нестручно и произвољно тако да је данашњи објект врло далеко од оргинала. Изворни бизантски фондацо није имао никакве угаоне торњеве које данашњи има.
Фондацо данас
[уреди | уреди извор]Од 1890. до 1923. палача се користила за смјештај старога Музеја Цоррер[1] који је пресељен на Трг Светог Марка у зграде Прокуратива (Процуратие Нуове и Процуратие ала Наполеоница). Од тада је Фондацо сједише Венецијанског природословног музеја.
Архитектура
[уреди | уреди извор]Фонтего деи Турцхи је двоетажна палача, уз канал има портицо, пространи надсвођени тријем с десет ступова, за истовар робе с бродова. Из портика се уз низ одвојених дућана долазило до стражњег дворишта. Први кат има сличан распоред, као приземље само што је умјесто портика ту велика лођа подјељена са 16 ступова, са свијетлом двораном из које се улазило у собе за боравак и рад трговаца. Бочне стране биле су затвореније (ту су биле собе за боравак), данас имају умјесто тога угаоне куле.
Извори
[уреди | уреди извор]Библиографија
[уреди | уреди извор]- Марцелло Брусеган. Ла гранде гуида деи монументи ди Венезиа. Рома, Неwтон & Цомптон, 2005. ИСБН 88-541-0475-2.
- Гуида д'Италиа – Венезиа. 3а ед. Милано, Тоуринг Едиторе, 2007. ИСБН 978-88-365-4347-2.
