Акционарско друштво

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Акционарско друштво или деоничарско друштво је трговачко друштво са основним капиталом подељеним на известан број акција са једнаким износима. Акционарско друштво је правно лице које одговара за своје обавезе искључиво својом имовином. Претечом савремених акционарских друштава сматра се Банка светог Ђорђа (ит. Банцо ди Сан Гиоргио), основана 1407. године у Ђенови.

Акционарско друштво може бити отвореног (јавног) или затвореног типа. Ако је предузеће отвореног типа његове акције се вреднују на берзи и предузеће има обавезу да јавно приказује финансијске извештаје. Власници предузећа су акционари.

Организација акционарског друштва је у великој мери прописана законима, а у појединостима њиховим статутима. Купопродаја акција се врши на тржишту капитала:

1. на примарном тржишту капитала обавља се пласман нове емисије акција; учесници на овом тржишту су акционарска друштва која издају нову емисију акција и финансијски посредници (најчешће су то банке - инвестиционе и пословне);

2. на секундарном тржишту (берза акција; енг. стоцк еxцханге, ит. бурса) се купују и продају већ издате акције; основни финансијски посредници су брокери и дилери;

3. на трећим тржиштима послују брокерске фирме које не желе да плаћају провизију регуларним берзама; ова тржишта нису јавна и чине их групе предузећа која су мање више међусобно независна.

Акционарска друштва у називу предузећа имају суфикс "а.д.".

Предности акционарских друштава

[уреди | уреди извор]

Овај облик организације има бројне предности по питању почетног финансирања предузећа јер омогућава да се доста капитала прикупи из већег броја мањих улога. Власници акција - акционари на основу свог удела у капиталу предузећа имају три групе права:

  • право на дивиденду (део профита који се исплаћује акционарима)
  • право учествовања у одлучивању (односи се на избор управе предузећа)
  • право на део ликвидационе масе у случају ликвидације предузећа

Постоје и друге предности акционарких друштава због којих она и представљају доминантан облик огранизације предузећа и због чега управо та предузећа располажу највећим делом светског капитала. Међу најважнијима је ограничена одговорност акционара. Наиме, власници акција материјално одговарају за резултате пословања предузећа само до вредности њихових акција и та вредност је највише што могу изгубити уколико предузеће не послује добро. Акционари не одговарају целокупном имовином за евентуалне обавезе и дугове предузећа, већ само капиталом уложеним у предузеће. Још једна од предности је и професионални менаџмент који најчешће руководи акционарским друштвом и одговара акционарима, чиме се постиже раздвојеност управе од власништва.

Мане акционарских друштава

[уреди | уреди извор]

Као и свака друга пословна организација, и акционарско друштво има своје мане и недостатке. У наставку су наведене неке од најчешћих мана акционарског друштва:

  1. Потенцијално недостатак контроле над пословањем: Када велики број акционара поседује део власништва у друштву, постаје тешко координисати различите ставове, жеље и циљеве које имају. То може довести до неслагања и конфликата у одлучивању о стратегији пословања.
  2. Фокус на краткорочном профиту: У акционарском друштву, приоритет је најчешће остваривање профита за акционаре у што краћем временском периоду. То може довести до ситуације да се дугорочни интереси друштва занемарују зарад краткорочног профита. Ово може имати дугорочне последице по пословање и одрживост друштва.
  3. Непредвидљивост и нестабилност цене акција: Цена акција у акционарском друштву често зависи од различитих фактора који се налазе ван контроле друштва, као што су економски услови, глобална политичка клима, па чак и временске прилике. То може довести до нестабилности и непредвидљивости у тржишној цени акција.
  4. Ризик за мањинске акционаре: У акционарском друштву, мањински акционари могу бити угрожени због чињенице да немају велики удео у власништву и стога имају мању контролу над пословањем. Поред тога, могућност да већински акционари преузму контролу над друштвом може довести до губитка вредности акција за мањинске акционаре.
  5. Потенцијална осетљивост на шпекулације: Због нестабилности и непредвидљивости цена акција, акционарско друштво може бити осетљиво на шпекулације на тржишту. То може довести до превеликог раста цена акција, што у коначници може довести до превисоке вредности друштва у односу на реално пословање.
  6. Ограничено учешће у пословању: Акционарски друштво је обично организовано на начин да акционари не учествују директно у управљању и вођењу пословања друштва. Ово може довести до ситуације да акционари немају прилику да утичу на оперативне одлуке и праксе које се користе у друштву. Осим тога, акционарско друштво обично има сложену структуру управљања, у којој се доношење одлука често препушта менаџменту, што може довести до недостатка транспарентности и одговорности.
  7. Високи трошкови оснивања и вођења друштва: Оснивање акционарског друштва може бити скуп процес који укључује многе административне и правне трошкове. Поред тога, вођење пословања акционарског друштва такође може бити скуп процес, који укључује трошкове за финансијско извештавање, управљање акцијама, плаћање менаџмента и још много тога.
  8. Потенцијална изложеност правним споровима: Акционарско друштво је подложно правним споровима у вези са правима акционара, укључујући питања која се тичу гласачких права, права на дивиденду, као и спорове у вези са власничким правима. Ово може довести до високих правних трошкова и додатног ризика за друштво.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Недостаци акционарског друштва