Александар Кнежевић
За остале особе с истим именом, в. Александар Кнежевић (разврставање).Александар Кнежевић, звани Кнеле (Београд, 27. април 1971 — Београд, 28. октобар 1992), био је познати београдски криминалац из насеља Браће Јерковић на Вождовцу, члан Вождовачког клана и велики пријатељ Ђорђа Божовића Гишке.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Александар Кнежевић Кнеле је рођен 27. априла 1971. године у породици Владанке и Душана Кнежевића као прво од двоје деце. У основној школи је био одличан ђак, када је имао дванаест година једва је преживео пеницилински шок, а пет година касније је због свог младалачког револта севнуо блиц фото-апарата у око и готово ослепео. На Вождовцу је био познат као спортиста и ватрени навијач Црвене звезде. Крајем осамдесетих година упознаје Вождовчанина Ђорђа Божовића званог Гишка, са којим постаје велики пријатељ. Кнеле се најчешће дружио са људима попут Радована Лагунџина званог Жабац, Ромеа Савића, затим Мирка Томића званог Босанац, а био је врло близак са убицом Љубе Земунца, Гораном Вуковићем званим Мајмун, шефом Вождовачке криминалне групе.[2]
Прво рањавање
[уреди | уреди извор]Пошто се активно дружио са Гишком и Дугим Лаиновићем, Кнеле се 1991. године придружио Српској гарди и није отишао на ратиште зато што Ђорђе Божовић Гишка (Ђорђе Божовић Гишка) није дозвољавао младјим од 28 година да иду на ратиште у Борово село крај Вуковара. Заједно са Гишком и Браниславом Матићем Белим био је учесник чувене демонстрације која се одиграла 9. марта. 1991. године у Београду. После демонстрација 9. марта, постаје званични телохранитељ Вука Драшковића. Исте године пошто је Кнеле желео да има удела у пословима око ауто-отпада долази у сукоб са познатим велеградским коцкаром Зораном Ковачевићем Кочом. Сукоб ове двојице кулминирао је када га је после краће расправе у препуном клубу „Тифани“ млади Кнежевић упуцао у ноге. Маја месеца 1992. године испред кафића „Фреска“ у улици Вука Караџића број 12. после жестоке свађе и вређања на националној основи Милан Јанковић, момак из Бијелог Поља, ранио је Кнелета у пределу препона који је убрзо превезен у Клинички центар. Након овог рањавања Кнеле је нападнут и у једној ауто-механичарској радњи и само је пуком срећом избегао смрт. Био је учесник многих пуцњава по Београду, учествовао је у обрачуну испред ресторана „Последња шанса“ и дискотеке „Лув“ на Вождовцу. Недуго затим испред клуба „Нана“ на Сењаку, две маскиране особе, наоружане Калашњиковима, истрчавши испред Кнелетовог Поршеа испалиле су више хитаца. I овог пута Кнеле је имао срећу пошто се подвукао под волан аутомобила, па је прошао само са огреботином, док је Порше био оштећен на више места.[3]
Недуго после свих ових догађаја, Кнежевић је једне ноћи у препуној коцкарници хотела Југославија, наочиглед свих гостију са руке једног госта узео скупоцен сат „Ролекс“ и кључеве џипа „Крајслер Вранглер“. Човек коме је Кнеле украо сат и џип звао се Миодраг Цветиновић иначе зет Радета Ћалдовића Ћенте.[1]
Његова смрт и дан данас је мистерија. [1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 Лопушина 2003
- ↑ „ДРЖАВА ЈЕ УБИЛА КНЕЛЕТА!”. www.pressonline.rs. Приступљено 14. 9. 2011.
- ↑ аутор, Војислав Туфегдзиц, књига Криминал који је изменио Србију, ИСБН 86-7963-011.
Литература
[уреди | уреди извор]- Лопушина, Марко (2003). Српска мафија - Ко је ко. ИСБН 978-86-7578-045-8.