Амфифилност
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
Амфифил (од грч. αμφις, ампхис: оба и φιλíα, пхилиа: љубав, пријатељство) термин је за описивање хемијског једињења које поседује хидрофилна (воли воду, поларна) и липофилна (воли масноћу) својстава. Такво једињење се назива амфифилним или амфипатичним. Тиме се формира база за бројне области истраживања у хемији и биохемији, као што је липидни полиморфизам. Органска једињења која садрже хидрофилне групе на оба краја пролатног молекула се називају болаамфифилним. Широко доступне амфифилне супстанце су сапуни и детерџенти.[1]
Структура и особине
[уреди | уреди извор]Липофилна група је типично велика угљоводонична функционална група, као што је дуги ланац облика ЦХ3(ЦХ2)н, са н > 4. Хидрофилне групе се могу сврстати у следеће категорије:
- Наелектрисане групе
- Ањонске. Примери, са липофилни делом молекулса представљеним са Р, су:
- карбоксилати: РЦО2−;
- сулфати: РСО4−;
- сулфонати: РСО3−.
- фосфати: наелектрисане групе фосфолипида.
- Катјонске. Примери:
- амини: РНХ3+.
- Ањонске. Примери, са липофилни делом молекулса представљеним са Р, су:
- Поларне, ненаелектрисане групе. Примери су алкохоли са великим Р групама, као што је диацил глицерол (ДАГ), и олигоетиленегликоли са дугачким алкил ланцима.
Види још
[уреди | уреди извор]- Хидрофил
- Квашење
- Слободна површинска енергија
- Сурфактант
- Липид
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Цлаyден Јонатхан, Ницк Греевес, Стуарт Wаррен, Петер Wотхерс (2001). Органиц цхемистрy. Оxфорд, Оxфордсхире: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 0-19-850346-6.