Антигва и Барбуда

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Антигва и Барбуда
Застава Грб
ГеслоЕацх Ендеавоуринг, Алл Ацхиевинг
Краљевска химна: "Год Саве тхе Qуеен 1"
Положај Антигве и Барбуде
Главни град
и највећи град
Саинт Јохн'с
17°7′0″Н61°51′0″W
Службени језици енглески, локални дијалекти
Демоним Антигванци, Барбуданци
Влада Парламентарна демокрација
под федералном уставном монархијом
 -  Државни поглавар Елизабета II
 -  Генерални гувернер Роднеy Wиллиамс
 -  Премијер Гастон Броwне
Независност од Уједињеног Краљевства
 -  Датум 1. новембар 1981. 
Површина
 -  Укупно 442 км2 (195..)
Становништво
 -  Процјена за 2009  85.632 (191..)
 -  Густоћа 194/км2
БДП (ППП) процјена за 2008
 -  Укупно 1.627 мрлд. $[1]
 -  Пер цапита 19.340 $[1]
БДП (номинални) процјена за 2008
 -  Укупно 1.224 мрлд. $[1] 
 -  Пер цапита 14.556 $[1] 
ХДИ 0.868
јако висок  47.
Валута источнокарипски долар (XЦД)
Временска зона АСТ (УТЦ-4)
Позивни број +1-268
Wеб домена .аг

Антигва и Барбуда је острвска земља између Карипског мора и Атлантског океана. Дио је архипелага Мали Антили. Укупна површина Антигве и Барбуде је 442 квадратних километара. Главни град државе је Сејнт Џонс. Укупно становништво је 67 448. Већина становништва су црнци али има и Енглеза и Португалаца.

Хисторија

[уреди | уреди извор]

Антигва и Барбуда је комонвелтско краљевство и Краљица Елизабета II је поглавар државе. Краљицу Елизабету II у Антигви и Барбуди представља Врховни Гувернер. Извршна власт и предјседавање владе је у рукама премијера. Премијер је обично вођа политичке странке која добива највећи број гласова на изборима за Дом Заступника (17 чланова). Избори са Дом Заступника се одржавају сваких пет година. Друго тијело парламента, Сенат, броји 17 чланова и њих именује Врховни Гувернер.

Политичке подјеле

[уреди | уреди извор]

Острво Антигва је подјељено у 6 области:

  • 1 Сејнт Џорџ (Саинт Георге)
  • 2 Сејнт Џон (Саинт Јохн)
  • 3 Сејнт Мери (Саинт Марy)
  • 4 Сејнт Пол (Саинт Паул)
  • 5 Сејнт Питер (Саинт Петер)
  • 6 Сејнт Филип (Саинт Пхилип)

Острво Барбуда и Редонда су сопствене области.

Географија

[уреди | уреди извор]

Ова држава се састоји од три отока. Поред Антигве која има 280 км² то је још Барбуда са 161 км² сјеверно од Антигве и један ненасељен стјеновити оточић Редонда који има један четворни километар и лежи југозападно од Антигве. Укупна површина државе је 442 км².

Главни град је Саинт Јохн'с. Налази се на Антигви, на дну дубоког морског заљева на сјеверозападу отока.

Град је центар извоза шећера, рума и памука, али и производње умјетничког обрта, производње влакана, тканина и керамике. Град је и туристички занимљив. Вриједни посјета су Судска палача из 1747., остатци тврђаве из 1703. и Саинт-Јохн'с катедрала саграђена 1834. Први енглески колонисти дошли су 1632. из Светог Кристофора и Невиса. Након 1663. долазе у Саинт Јохн'с и колонисти из Енглеске.

У 18. стољећу град постаје заповједно мјесто Краљевске енглеске морнарице смјештене на Антилима. 1981. је Саинт Јохн'с постао главни град новоосноване независне државе Антигва и Барбуда.

Док је Редонда вулканског поријекла, Антигва и Барбуда су грађене од вапненца. Само на југозападном дијелу Антигве се може наћи вулканско камење. У истом подручју је и највиша узвисина ове оточне државе, Боггy Пеак, висок 405 метара.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Енглески језик је врло раширен, али и креолски који се темељи на енглеском.

У етничком погледу, 91 посто становништва су потомци афричких робова. Осим њих, има и мјешанаца, Еуропљана и Азијата.

  • Религије:

Етничке групе

[уреди | уреди извор]

Већи градови

[уреди | уреди извор]

Као и у већини земаља Цоммонwеалтха, на Антигви и Барбуди крикет је врло популаран спорт. Од осталих спортова, популарни су ногомет и атлетика, у којој су Антигву на олимпијским играма представљали Сониа Wиллиамс и Хеатхер Самуел. Остали перспективни атлетичари су Брендан Цхристиан (100 м, 200 м), Даниел Баилеy (100 м, 200 м) и Јамес Граyман (скок у вис).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 „Антигуа анд Барбуда”. Интернатионал Монетарy Фунд. Приступљено 01. 10. 2009. 

Вањске везе

[уреди | уреди извор]