Бизантско Царство

„Бизант” преусмјерава овдје. За остала значења, в. Бизант (разврставање).

Серија чланака о хисторији Грчке
Хеладски период	око. 3200–1050. пне.
Егејска цивилизација	прије 1600. пне.
Микенска Грчка	око. 1600–1200. пне.
Мрачно доба	око. 1200–800. пне.
Античка Грчка	776–323. пне.
Хеленистичка Грчка	323. пне.–146. пне.
Римска Грчка	146. пне.–330 н.е.
Бизантска Грчка	330. н.е.–1453.
Османска Грчка	1453–1832
Модерна Грчка	послије 1832.
Теме
Грчки језик	Грчка књижевност
Војна хисторија	Имена Грка

Бизант (Византија) или Бизантско Царство (Византијско Царство), је хисторијски назив за источно Римско Царство које је настало 285 године кад је цар Диоклецијан административно подјелио тадашње Римско Царство на Источно и Западно. Но обично се узима 395 година за годину почетка, када је цар Теодосије I Велики дао својим синовима царство: Аркадију Исток, а Хонорију Запад. Година пада се сматра 1453, када су Османлије заузели Цариград.

Назив Бизант се није користио у вријеме постојања државе него га је тек у 18. вијеку увео француски повјесничар Монтесqуиеу. Као и други повјесничари тог времена он је сматрао да Бизантско царство након 5. вијека није вриједно имена Римско иако су византинци себе сматрали римљанима, а византијски цар је себе сматрао јединим правим владаром Рима "рођеним у пурпуру". Зато је Монтесqуиеу узео латинизирано име главног града Бyзантиум (од грчког Бyзáнтион, данашњи Истанбул), за цијело царство. Први назив овог града је био Цонстантинополис по цару Константину који га гради и који из Рима преноси овде престоницу. Ово чини због тадашње велике економске кризе и неуспеха ранијих реформи војске и државне управе. Константин најзад признаје хришћанство као званичну религију царства и врши остале потребне реформе, те Рим полако почиње са опоравком.

Грађани Бизантског царства су себе сматрали Римљанима, а службени језик је био испрва латински, као и у западном дијелу Царства, а од 7. вијека, одлуком цара Ираклија (владао од 610. - 641.), грчки.

Византијски цар је до 800. године и крунисања Карла Великог био једини цар у хришћанском свету. После 800. године институција византијског цара бива пољуљана, али он и даље себе назива "василевс - цар Римски" што ни један други владар тог времена није могао рећи за себе.

Византија је била држава јако везана за хришћанство које је било једина званична религија царства вековима. Вишевековно ривалство два хришћанска поглавара и покушај превласти над царевином кулминира 1054. године када римски Папа одбијајући да призна самоизабраног архиепископа Цариградскоиг Фотија, демонстративно баца анатему на источну хришћанску цркву у велелепној цркви Света Марија (данашња Аја Софија). Од тог доба две хришћанске цркве се самостално развијају и граде све веће разлике међу собом, покушавајући да се наметну у хришћанском свету. Чести су, у прошлости, били покушаји фалсификовања историјских чињеница, па чак сукоба и отворених ратова проузрокованих овим неслагањима.

Порекло имена „Византијско Царство“

Термин „Византијско Царство“ је модеран назив и био би стран његовим савременицима. Домаћи, византијски, назив је био Ῥωμανία — Романиа или Βασιλεία Ῥωμαίων — Басилеиа Ромаион, што представља директан превод латинског назива за Римско Царство, Империум Романорум, а сви постојећи записи говоре о тзв. Византијцима као "Ромејима", дакле земљи која је наследник Римског Царства и њеним поданицима.

Сам назив први пут се користи 1557. од стране немачког историчара Херонима Волфа у његовом делу „Цорпус Хисториае Бизантинае“. Потиче од старог грчког назива Византион, грчке колоније на Босфору, на чијем је месту касније подигнута престоница Источног Царства, Константинопољ. Према предању, град су основали грчки колонисти, које је предводио неки Виза (Биза) или Визас (Бизас) и по њену је и насеље добило име Византион (Бизантион). Због повољног географског положаја Византион је брзо постао важан приморски и трговачки град, али пак у античком периоду није заузео неку значајнију улогу.

Грчка култура

Бизантско Царство 555 године је приказано црвеном и зеленом бојом

Основни данашњи проблем Бизанта је да се нити данас сви повјесничари не могу сложити када је ово Царство настало и нестало. Године његовог настанка се помичу зависно од извора између 283. године када умире цар Кар и када се царство први пут дијели ( што ће потврдити Диоклецијан ) и 640. године када Медитеран престаје бити Римско језеро. Иако је 323. године само 10 - 15 посто становника Царства било кршћанске вјере то ће се тијеком сљедећих 100 година промјенити у потпуно обратну ситуацију. Тијеком V. стољећа док Западне префектуре ( Западно Римско Царство ) пропадају под навалом барбара Исток се осјетио позваним судјеловати у покушају спаса. Све од 410. године ти покушаји без успјешних резултата ће довести практички Бизант до банкрота након чега он финанцијски исцрпљен пушта остатак Царства својој судбини. Користећи готово потпуни мир који траје 40 година тијеком владавина Анастазија и Јустина Царство је било финанцијски спремно за повратак изгубљених провинција. Тијеком владавине Јустинијана I. доћи ће до ослобађања Африке, Италије, Далмације, јужне обале Хиспаније и свих средоземних отока. Да ли је његов сан о обнови цјелокупног Царства био могућ или не никада нећемо дознати пошто је Царство (и Перзија ) било потресено великом епидемијом по броју жртава прилично сличном куги. Остатак овог раздобља налази државу у дефанзиви под нападима Авара и Славена на Балкану, Лангобарда у Италији, Перзије на Блиском Истоку и Визигота који почетком VII. стољећа успјевају ослободити Хиспанију. Велики, четврт стољећа дуги, рат с Перзијом ће напокон завршити 627. године побједом цар Хераклија која је требала донести побједу. Та побједа на крају постаје пирова када Арапи уједињени муслиманском вјером чији настанак је Царство потпомогло (точније Мухамеда) побјеђују Римску војску, освајају Блиски Исток, а убрзо потом 640. године и Египат. Губитком житних поља ове провинције као и Сирије која се специјализирала за производњу уља долазимо до границе која означава због опћих животних промјена становништва крај Антике.

Борба за живот

Бизант у доба ступања на власт Леона III. Изуријанца 717. године

Губитак више од пола Царства у само једном десетљећу је резултирало борбом на живот и смрт против фанатично настројених Арапа у њиховом ширењу вјере. Тијеком тих битака бивше мултиетничка Царство ће падом Картаге 695. године постати готово једнонационална, грчка држава. У биткама тијеком којих ће доћи чак и до двије опсаде Цариграда Бизант ће преживјети само због открића Грчке ватре која ће спалити противничку флоту. До стабилизирања остатака државе која је спала с царства градова на царство тврђава долази ступањем на власт Леона III. Изуријанца у VIII. стољећу. То вријеме мира неће задовољити становништво које сада без вањских непријатеља почиње њих тражити међу собом путем унутрашњих немира којима се одлучује да ли ће бити допуштено или не прављење икона. Ова полемика ће трајати готово до половице IX. стољећа када ће регент Теодора донести одлуку у корист икона.

Македонци

Бизант у доба смрти Базилија II. 1025. године

Крај тих немира дарује држави сада вјерско као што је прије имало и национално јединство. Такав развој ситуације ће дати снагу Царству за поновно вођење активне вањске политике чему ће мало послужити и срећа. Политика побједа и пораза у рату са сусједима цара Базилија I. ће бити настављена све до 961. године када власт преузимају најприје војни заповједници, а потом способни Базилије II. Бугароубојица. Тијеком његове владавине бити ће анектирано Бугарско Царство, а након тога царева ријеч ће се слушати од ријеке Купе па све до Каспијског мора. Његова смрт доводи до повратка власти из главног заповједништва војске поновно у декадентну палачу чијим владарима је све тешко радити ( чак и имати дјецу ) осим појављивама на свакодневним забавама. То је довело до смањивања стајаће војске како би цар више новца могао трошити на своје "глупости". Резултат те политике ће бити пораз цара Романа IV. од Турака 1071. године и губитак у рату 50 посто становништва.

Комнени

Користећи практички распад државе на пријестоље ће се попети племић Алексије I. Комнен који не видјевши друге могућности тражи од папе помоћ за ослобађање кршћанских земаља што ће довести до Крижарских ратова. Царство ће тијеком његове владавине повратити дио изгубљеног територија али унутрашњо-политички гледано то више неће бити држава као прије. Сада се она претвара у феудално друштво што је точно оно против чега се велики Базилије II. борио. Поред тога нова негативност овог уређења постаје укидање сталне војске и све већа овисност о плаћеницима или феудалним господарима који требају дати војску за потребу државе. Сљедећи Комнени ће наставити ову политику која ће резултирати класичном феудалном борбом за власт и падом Цариграда у руке крижара 1204. године.

Рестаурација и крај

Стање на Балкану и у Малој азији 1265. године.Наранчаста боја приказује Бизант, жута Турке под врховном влашћу Монгола, црвена Венецију која влада Дубровником, а сивкаста на сјеверу Србију док је Бугарска зелене боје

Пад Цариграда ће резултирати стварањем квислиншког Латинског царства, док ће лојална грчка подручја прогласити своје независне државе. Оне ће бити Трапезунтско Царство створено од Комнена још у ожујку 1204., Никејско Царство основано у травњу 1204. ( у тренутку пада Цариграда ), али службено проглашено тек 1206. и посљедње основано Солунско Царство које ће већи дио постојања провести под именом Епирска деспотовина. У биткама за обнову Царства које ће трајати све до 1261. године побједник ће постати Ницејско Царство са својим царем узурпатором Михајлом Палеологом који ће основати посљедњу владајућу династију. Након његове смрти 1282. године државом ће владати с кратким прекидима неспособни, неактивни цареви који ништа не подузимају против Турско-Српских освајања. Бизантско-османски ратови показали су се као смртни ударац царству. Резултат тога постаје пад Цариграда 1453. године, а убрзо потом и Мореје 1460/61 године. Посљедње Царство које преузима директно насљедство од старог Римског Царства ће умријети када Давид, цар Трапезунта потписује безувјетну капитулацију своје државе 1461. године Османском султану Мехмеду II.

Повезано

• Византијски календар
• Византијски цареви
• Западно римско царство
• Латинско царство
• Никејско царство
• Трапезунтско царство
• Епирска деспотовина
• Морејска деспотовина
• Византијска књижевност

Литература

Примарни извори

• Цхониатес, Ницетас (1912). „Тхе Сацк оф Цонстантинопле (1204)”. Транслатионс анд Репринтс фром тхе Оригинал Соурцес оф Еуропеан Хисторy бy D.C. Мунро (Сериес 1, Вол 3:1). Пхиладелпхиа: Университy оф Пеннсyлваниа Пресс. стр. 15–16. 
• Циннамус, Иоаннес (1976). Деедс оф Јохн анд Мануел Цомненус. Неw Yорк анд Wест Суссеx: Цолумбиа Университy Пресс. ИСБН 0-231-04080-6. 
• Еусебиус. Лифе оф Цонстантине (Боок IV). Цхристиан Цлассицс Етхереал Либрарy. 
• Геоффреy оф Виллехардоуин (1963). „Тхе Цонqуест оф Цонстантинопле”. Цхроницлес оф тхе Црусадес (транслатед бy Маргарет Р. Схаw). Пенгуин Цлассицс. ИСБН 0-14-044124-7. 
• Комнене, Анна (1928). „Боокс X-XИИИ”. Тхе Алеxиад (транслатед бy Елизабетх А. С. Даwес). Интернет Медиевал Соурцебоок. Архивирано из оригинала на датум 2020-04-13. Приступљено 2015-04-14. 
• Сеецк, Отто, ур. (1876). Нотитиа Дигнитатум; аццедунт Нотитиа Урбис Цонстантинополитанае Латерцули Проуинциарум. Берлин: Wеидманн. 

Секундарни извори

• Алеманy, Агустí (2000). Соурцес он тхе Аланс: А Цритицал Цомпилатион. Леиден: Брилл. стр. 170–243. ИСБН 90-04-11442-4. 
• Ахрwеилер, Хéлèне; Лаиоу, Ангелики Е. (1998). „Префаце”. Студиес он тхе Интернал Диаспора оф тхе Бyзантине Емпире. Wасхингтон, DC: Думбартон Оакс. ИСБН 0-88402-247-1. 
• Анастос, Милтон V. (1962). „Тхе Хисторy оф Бyзантине Сциенце. Репорт он тхе Думбартон Оакс Сyмпосиум оф 1961”. Думбартон Оакс Паперс 16: 409–411. ДОИ:10.2307/1291170. ИССН 0070-7546. ЈСТОР 1291170. 
• Анголд, Мицхаел (1997). Тхе Бyзантине Емпире, 1025–1204: А Политицал Хисторy. Лондон: Лонгман. ИСБН 978-0-582-29468-4. 
• Антонуцци, Мицхаел (1993). „Wар бy Отхер Меанс: Тхе Легацy оф Бyзантиум”. Хисторy Тодаy 43 (2): 11–13. ИССН 0018-2753. Приступљено 21 Маy 2007. 
• Апостолидес, Сопхоцлес Евангелинус (1992). Греек Леxицон оф тхе Роман анд Бyзантине Периодс. Хилдесхеим: Георг Олмс. ИСБН 3-487-05765-4. 
• Баyлесс, Wиллиам Н. (1976). „Тхе Треатy wитх тхе Хунс оф 443”. Тхе Америцан Јоурнал оф Пхилологy 97: 176–179. ЈСТОР 294410. 
• Баyнес, Норман Хепбурн (1912). „Тхе Ресторатион оф тхе Цросс ат Јерусалем”. Тхе Енглисх Хисторицал Ревиеw 27 (106): 287–299. ДОИ:10.1093/ehr/XXVII.CVI.287. ИССН 0013-8266. 
• Баyнес, Норман Хепбурн; Мосс, Хенрy Ст. Лаwренце Беауфорт, ур. (1948). Бyзантиум: Ан Интродуцтион то Еаст Роман Цивилизатион. Оxфорд: Цларендон Пресс. 
• Баyнес, Спенцер (1907). „Влацхс”. Енцyцлопæдиа Британница (11тх изд.). Неw Yорк. 
• Беатон, Родерицк (1996). Тхе Медиевал Греек Романце. Неw Yорк анд Лондон: Роутледге. ИСБН 0-415-12032-2. 
• Бецкwитх, Јохн (1993) [1970]. Еарлy Цхристиан анд Бyзантине Арт. Неw Хавен: Yале Университy Пресс. ИСБН 0-300-05296-0. 
• Бéхар, Пиерре (1999). Вестигес д'Емпирес: Ла Дéцомпоситион де л'Еуропе Централе ет Балканиqуе. Парис: Éдитионс Десјонqуèрес. ИСБН 2-84321-015-1. 
• Бенз, Ернст (1963). Тхе Еастерн Ортходоx Цхурцх: Итс Тхоугхт анд Лифе. Писцатаwаy: Алдине Трансацтион. ИСБН 978-0-202-36298-4. 
• Биделеуx, Роберт; Јеффриес, Иан (1998). А Хисторy оф Еастерн Еуропе: Црисис анд Цханге. Неw Yорк анд Лондон: Роутледге. ИСБН 0-415-16111-8. 
• Биркенмеиер, Јохн W. (2002). Тхе Девелопмент оф тхе Комнениан Армy: 1081–1180. Леиден: Брилл. ИСБН 90-04-11710-5. 
• Блуме, Фред Х. (2008). Кеарлеy, Тимотхy. ур. Аннотатед Јустиниан Цоде. Ларамие: Университy оф Wyоминг. 
• Браy, Р. С. (2004). Армиес оф Пестиленце: Тхе Импацт оф Дисеасе он Хисторy. Јамес Цларке. ИСБН 0-227-17240-X. 
• Броwнинг, Роберт (1983). „Тхе Цонтинуитy оф Хелленисм ин тхе Бyзантине wорлд: Аппеаранце ор Реалитy?”. у: Wиннифритх, Том; Мурраy, Пенелопе. Грееце Олд анд Неw. Неw Yорк: Мацмиллан. стр. 111–128. ИСБН 0-333-27836-4. 
• Броwнинг, Роберт (1992). Тхе Бyзантине Емпире. Wасхингтон, DC: Тхе Цатхолиц Университy оф Америца Пресс. ИСБН 0-8132-0754-1. 
• Брyце, Јамес (1901). Студиес ин Хисторy анд Јуриспруденце, Вол. 1. Х. Фроwде. ИСБН 1-4021-9046-8. 
• Брооке, Зацхарy Нугент (1962). А Хисторy оф Еуропе, фром 911 то 1198. Лондон: Метхуен. 
• Бурнс, Тхомас С. (1991). А Хисторy оф Остроготхс. Блоомингтон анд Индианаполис: Индиана Университy Пресс. ИСБН 0-253-20600-6. 
• Бурy, Јохн Багналл (1923). Хисторy оф тхе Латер Роман Емпире. Лондон: Мацмиллан. 
• Бурy, Јохн Багналл; Пхилотхеус (1911). Тхе Империал Административе Сyстем оф тхе Нинтх Центурy: Wитх а Ревисед Теxт оф тхе Клеторологион оф Пхилотхеос. Лондон: Оxфорд Университy Пресс. 
• Бурy, Јохн Багналл (1920). Тхе Еарлy Хисторy оф тхе Славониц Сеттлементс ин Далматиа, Цроатиа, & Сербиа. Неw Yорк: Мацмиллан. 
• Цамерон, Аверил (1979). „Имагес оф Аутхоритy: Елитес анд Ицонс ин Лате Сиxтх-центурy Бyзантиум”. Паст анд Пресент 84 (1): 3. ДОИ:10.1093/past/84.1.3. 
• Цамерон, Аверил (2000). „Вандал анд Бyзантине Африца”. у: Аверил Цамерон, Брyан Wард-Перкинс анд Мицхаел Wхитбy. Тхе Цамбридге Анциент Хисторy. Вол. 14: Лате антиqуитy. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. стр. 552–569. ИСБН 0-521-32591-9. 
• Цамерон, Аверил (2006). Тхе Бyзантинес. Оxфорд: Блацкwелл. ИСБН 978-1-4051-9833-2. 
• Цамерон, Аверил (2009) (Греек [транслатион оф Цамерон 2006]). Атхенс: Псyцхогиос. ИСБН 978-960-453-529-3. 
• Цамерон, Аверил (1992). „Неw Тхемес анд Стyлес ин Греек Литературе, 7тх анд 8тх центуриес”. у: Аверил Цамерон анд Лаwренце I. Цонрад. Тхе Бyзантине анд Исламиц Еарлy Неар Еаст I: Проблемс ин тхе Литерарy Соурце Материал. Дарwин. ИСБН 0-87850-080-4. 
• Цампбелл, Георге L. (2000) [1991]. Цомпендиум оф тхе Wорлд'с Лангуагес: Абаза то Курдисх. Неw Yорк анд Лондон: Роутледге. ИСБН 0-415-20296-5. 
• Цхрyсос, Евангелос (1992). „Бyзантине Дипломацy, ЦЕ 300–800: Меанс анд Енд”. у: Јонатхан Схепард, Симон Франклин. Бyзантине Дипломацy: Паперс фром тхе Тwентy-Фоуртх Спринг Сyмпосиум оф Бyзантине Студиес, Цамбридге, Марцх 1990 (Социетy фор тхе Промотион оф Бyзант). Вариорум. ИСБН 0-86078-338-3. 
• Цларк, Вицториа (2000). Wхy Ангелс Фалл: А Јоурнеy тхроугх Ортходоx Еуропе фром Бyзантиум то Косово. Лондон: Мацмиллан. ИСБН 0-312-23396-5. 
• Цохен, Х. Флорис (1994). Тхе Сциентифиц Револутион: А Хисториограпхицал Инqуирy. Цхицаго: Университy оф Цхицаго Пресс. ИСБН 0-226-11280-2. 
• Цомрие, Бернард (1987). „Руссиан”. у: Схопен, Тимотхy. Лангуагес анд Тхеир Статус. Пхиладелпхиа: Университy оф Пеннсyлваниа Пресс. стр. 91–152. ИСБН 0-8122-1249-5. 
• Давиес, Норман (1996). Еуропе: А Хисторy. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 0-19-820171-0. 
• Даy, Гералд W. (1977). „Мануел анд тхе Геноесе: А Реаппраисал оф Бyзантине Цоммерциал Полицy ин тхе Лате Тwелфтх Центурy”. Тхе Јоурнал оф Ецономиц Хисторy 37 (2): 289–301. ДОИ:10.1017/S0022050700096947. ЈСТОР 2118759. 
• Деннис, Георге Т. (1985). Тхрее Бyзантине Милитарy Треатисес. Wасхингтон, DC: Думбартон Оакс. 
• Дицксон, Паул. „Матхематицс Тхроугх тхе Миддле Агес (320–1660 АД)”. Медиевал Матхематицс. Университy оф Соутх Аустралиа. Архивирано из оригинала на датум 2008-05-13. Приступљено 1 Април 2008. 
• Диехл, Цхарлес (1948). „Бyзантине Арт”. у: Баyнес, Норман Хепбурн; Мосс, Хенрy Ст. Лаwренце Беауфорт. Бyзантиум: Ан Интродуцтион то Еаст Роман Цивилизатион. Оxфорд: Цларендон. ОЦЛЦ 1058121. 
• Драке, Х. А. (1995). „Цонстантине анд Цонсенсус”. Цхурцх Хисторy 64 (1): 1–15. ЈСТОР 3168653. 
• Дуикер, Wиллиам Ј.; Спиелвогел, Јацксон Ј. (2010). Тхе Ессентиал Wорлд Хисторy. Бостон: Wадсwортх. ИСБН 978-0-495-90227-0. 
• Ел-Цхеикх, Надиа Мариа (2004). Бyзантиум Виеwед бy тхе Арабс. Цамбридге, МА: Харвард Университy Пресс. ИСБН 0-932885-30-6. 
• Еслер, Пхилип Францис (2004). Тхе Еарлy Цхристиан Wорлд. Неw Yорк анд Лондон: Роутледге. ИСБН 0-415-33312-1. 
• Еванс, Јамес Аллан Стеwарт (2005). Тхе Емперор Јустиниан анд тхе Бyзантине Емпире. Wестпорт: Греенwоод. ИСБН 0-313-32582-0. 
• Еванс, Хелен C. (2004). Бyзантиум, Фаитх анд Поwер (1261–1557). Неw Yорк, НY: Метрополитан Мусеум оф Арт/Yале Университy Пресс. ИСБН 1-58839-114-0. 
• Фосс, Цливе (1975). „Тхе Персианс ин Асиа Минор анд тхе Енд оф Антиqуитy”. Тхе Енглисх Хисторицал Ревиеw 90 (357): 721–747. ДОИ:10.1093/ehr/XC.CCCLVII.721. 
• Фоссиер, Роберт; Сондхеимер, Јанет (1997). Тхе Цамбридге Иллустратед Хисторy оф тхе Миддле Агес. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0-521-26644-0. 
• Фоурацре, Паул; Гербердинг, Рицхард А. (1996). Лате Меровингиан Франце: Хисторy анд Хагиограпхy, 640–720. Манцхестер: Манцхестер Университy Пресс. ИСБН 0-7190-4791-9. 
• Фрееман, Цхарлес (1999). Тхе Греек Ацхиевемент – Тхе Фоундатион оф тхе Wестерн Wорлд. Неw Yорк: Пенгуин. ИСБН 0-670-88515-0. 
• Габриел, Рицхард А. (2002). Тхе Греат Армиес оф Антиqуитy. Wестпорт: Греенwоод. ИСБН 0-275-97809-5. 
• Гарланд, Лyнда (1999). Бyзантине Емпрессес: Wомен анд Поwер ин Бyзантиум, ЦЕ 527–1204. Неw Yорк анд Лондон: Роутледге. ИСБН 0-415-14688-7. 
• Гиббон, Едwард (1906). Ј. Б. Бурy (wитх ан Интродуцтион бy W. Е. Х. Лецкy). ур. Тхе Децлине анд Фалл оф тхе Роман Емпире (Волумес II, III, анд IX). Неw Yорк: Фред де Фау. 
• Грабар, Андрé (1984). L'ицоноцласме Бyзантин: ле доссиер арцхéологиqуе. Фламмарион. ИСБН 2-08-081634-9. 
• Грант, Роберт M. (1975). „Религион анд Политицс ат тхе Цоунцил ат Ницаеа”. Тхе Јоурнал оф Религион 55 (1): 1–12. ДОИ:10.1086/486406. ЈСТОР 1202069. 
• Греатреx, Геоффреy Б. (2005). „Бyзантиум анд тхе Еаст ин тхе Сиxтх Центурy”. у: Маас, Мицхаел. Тхе Цамбридге Цомпанион то тхе Аге оф Јустиниан. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. стр. 477–509. ИСБН 0-521-81746-3. 
• Греатреx, Геоффреy; Лиеу, Самуел Н. C. (2002). Тхе Роман Еастерн Фронтиер анд тхе Персиан Wарс (Парт II, 363–630 АД). Неw Yорк анд Лондон: Роутледге. ИСБН 0-415-14687-9. 
• Грегорy, Тимотхy Е. (2010). А Хисторy оф Бyзантиум. Малден: Wилеy-Блацкwелл. ИСБН 1-4051-8471-X. 
• Гриерсон, Пхилип (1999) (ПДФ). Бyзантине Цоинаге. Wасхингтон, DC: Думбартон Оакс. ИСБН 0-88402-274-9. Архивирано из оригинала на датум 2007-09-27. Приступљено 2015-04-14. 
• Гросс, Феликс (1999). Цитизенсхип анд Етхницитy: Тхе Гроwтх анд Девелопмент оф а Демоцратиц Мултиетхниц Институтион. Wестпорт: Греенwоод. ИСБН 0-313-30932-9. 
• Гутас, Димитри (1998). Греек Тхоугхт, Арабиц Цултуре: Тхе Граецо-Арабиц Транслатион Мовемент. Неw Yорк анд Лондон: Роутледге. ИСБН 0-415-06132-6. 
• Хацикyан, Агоп Јацк; Басмајиан, Габриел; Францхук, Едwард С.; Оузоуниан, Ноурхан (2002). Тхе Херитаге оф Армениан Литературе: Фром тхе Сиxтх то тхе Еигхтеентх Центурy. Детроит: Wаyне Стате Университy Пресс. ИСБН 0-8143-3023-1. 
• Халдон, Јохн (2002). Бyзантиум: А Хисторy. Строуд, Глоуцестерсхире: Темпус Публисхинг. ИСБН 1-4051-3240-X. 
• Халдон, Јохн (1990). Бyзантиум ин тхе Севентх Центурy: Тхе Трансформатион оф а Цултуре. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0-521-31917-X. 
• Халдон, Јохн (2003). Бyзантиум ат Wар 600–1453. Неw Yорк анд Лондон: Роутледге. ИСБН 0-415-96861-5. 
• Халдон, Јохн (2004). „Тхе Фате оф тхе Лате Роман Сенаториал Елите: Еxтинцтион ор Трансформатион?”. у: Јохн Халдон анд Лаwренце I. Цонрад. Тхе Бyзантине анд Еарлy Исламиц Неар Еаст VI: Елитес Олд анд Неw ин тхе Бyзантине анд Еарлy Исламиц Неар Еаст. Дарwин. ИСБН 0-87850-144-4. 
• Халсалл, Паул (1998). „Еаст Асиан Хисторy Соурцебоок: Цхинесе Аццоунтс оф Роме, Бyзантиум анд тхе Миддле Еаст, ц. 91 Б.C.Е. – 1643 C.Е.”. Неw Yорк: Фордхам Университy. Архивирано из оригинала на датум 2014-09-10. Приступљено 21 Април 2012. 
• Харрис, Јонатхан (2014). Бyзантиум анд тхе Црусадес (2нд изд.). Блоомсбурy. ИСБН 978-1-78093-767-0. 
• Харвеy, Алан (2003). Ецономиц Еxпансион ин тхе Бyзантине Емпире, 900–1200. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0-521-52190-4. 
• Хаywоод, Јохн (2001) [1997]. Цасселл'с Атлас оф Wорлд Хисторy. Лондон: Цасселл. ИСБН 0-304-35757-X. 
• Хеатхер, Петер (2005). Тхе Фалл оф тхе Роман Емпире. Лондон: Мацмиллан. ИСБН 978-0-330-49136-5. 
• Хеисенберг, Аугуст; Кромаyер, Јоханнес; вон Wиламоwитз-Моеллендорфф, Улрицх (1923). Стаат унд Геселлсцхафт дер Гриецхен унд Рöмер, Волуме 2, Парт 4. Леипзиг анд Берлин: Теубнер. 
• Херрин, Јудитх (2008). Бyзантиум: Тхе Сурприсинг Лифе оф а Медиевал Емпире. Принцетон: Принцетон Университy Пресс. ИСБН 0-691-13151-1. 
• Хиндлеy, Геоффреy (2004). А Бриеф Хисторy оф тхе Црусадес. Лондон: Робинсон. ИСБН 978-1-84119-766-1. 
• Хоопер, Ницхолас; Беннетт, Маттхеw (1996). Тхе Цамбридге Иллустратед Атлас оф Wарфаре: Тхе Миддле Агес. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0-521-44049-1. 
• Јамес, Лиз (2010). А Цомпанион то Бyзантиум. Цхицхестер: Јохн Wилеy. ИСБН 1-4051-2654-X. 
• Јенкинс, Ромиллy Јамес Хеалд (1987). Бyзантиум: Тхе Империал Центуриес, ЦЕ 610–1071. Торонто: Университy оф Торонто Пресс. ИСБН 0-8020-6667-4. 
• Јонес, Арнолд Хугх Мартин (1986). Тхе Латер Роман Емпире, 284–602: А Социал Ецономиц анд Административе Сурвеy. Балтиморе: Јохнс Хопкинс Университy Пресс. ИСБН 0-8018-3353-1. 
• Каеги, Wалтер Емил (2003). Херацлиус, Емперор оф Бyзантиум. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0-521-81459-6. 
• Калделлис, Антхонy (2007). Хелленисм ин Бyзантиум: Тхе Трансформатионс оф Греек Идентитy анд тхе Рецептион оф тхе Цлассицал Традитион. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0-521-87688-5. 
• Карлин-Хеyер, П. (1967). „Wхен Милитарy Аффаирс Wере ин Лео'с Хандс”. Традитион 23: 15–40. ЈСТОР 27830825. 
• Казхдан, Алеxандер Петровицх, ур. (1991). Оxфорд Дицтионарy оф Бyзантиум. Неw Yорк анд Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-504652-6. 
• Казхдан, Алеxандер Петровицх; Цонстабле, Гилес (1982). Пеопле анд Поwер ин Бyзантиум: Ан Интродуцтион то Модерн Бyзантине Студиес. Wасхингтон, DC: Думбартон Оакс. ИСБН 0-88402-103-3. 
• Казхдан, Александр Петровицх; Епстеин, Анн Wхартон (1985). Цханге ин Бyзантине Цултуре ин тхе Елевентх анд Тwелфтх Центуриес. Беркелеy анд Лос Ангелес: Университy оф Цалифорниа Пресс. ИСБН 0-520-05129-7. 
• Кеан, Рогер Мицхаел (2006). Форготтен Поwер: Бyзантиум: Булwарк оф Цхристианитy. Схропсхире: Тхаламус. ИСБН 1-902886-07-0. 
• Кинг, Давид А. (Марцх 1991). „Ревиеwс: Тхе Астрономицал Wоркс оф Грегорy Цхиониадес, Волуме I: Тхе Зиј ал- Ала'и бy Грегорy Цхиониадес, Давид Пингрее; Ан Елевентх-Центурy Мануал оф Арабо-Бyзантине Астрономy бy Алеxандер Јонес”. Исис 82 (1): 116–118. ДОИ:10.1086/355661. 
• Китзингер, Ернст (1976). „Бyзантине Арт ин тхе Период бетwеен Јустиниан анд Ицоноцласм”. у: W. Е. Клеинбауер. Тхе Арт оф Бyзантиум анд тхе Медиевал Wест: Селецтед Студиес бy Ернст Китзингер. Блоомингтон: Индиана Университy Пресс. стр. 157–232. ИСБН 0-253-31055-5. 
• Клеин, Холген А. (2004). „Еастерн Објецтс анд Wестерн Десирес: Релицс анд Релиqуариес бетwеен Бyзантиум анд тхе Wест”. Думбартон Оакс Паперс 58: 283–314. ЈСТОР 3591389. 
• Коунтоура-Галаке, Елеонора (1996) (Греек). Ο βυζαντινός κλήρος και η κοινωνία των "Σκοτεινών Αἰώνων ["Тхе Бyзантине Цлергy анд тхе Социетy оф тхе 'Дарк Агес'"]. Атхенс: Етхнико Идрyма Еревнон. ИСБН 978-960-7094-46-9. 
• Кухофф, Wолфганг (2002). „Дие диоклетианисцхе Тетрарцхие алс Епоцхе еинер хисторисцхен Wенде ин антикер унд модернер Сицхт”. Интернатионал Јоурнал оф тхе Цлассицал Традитион 9 (2): 177–194. ДОИ:10.1007/BF02898434. ЈСТОР 30224306. 
• Лаиоу, Ангелики Е. (2002). „Еxцханге анд Траде, Севентх-Тwелфтх Центуриес”. у: Ангелики Е. Лаиоу. Тхе Ецономиц Хисторy оф Бyзантиум (Волуме 2). Wасхингтон, DC: Думбартон Оакс. стр. 697–708. Архивирано из оригинала на датум 2013-09-30. Приступљено 2015-04-14. 
• Лаиоу, Ангелики Е.; Мориссон, Цéциле (2007). Тхе Бyзантине Ецономy. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0-521-84978-0. 
• Лаиоу, Ангелики Е. (2002). „Wритинг тхе Ецономиц Хисторy оф Бyзантиум”. у: Ангелики Е. Лаиоу. Тхе Ецономиц Хисторy оф Бyзантиум (Волуме 1). Wасхингтон, DC: Думбартон Оакс. стр. 3–8. Архивирано из оригинала на датум 2013-09-30. Приступљено 2015-04-14. 
• Лапидге, Мицхаел; Блаир, Јохн; Кеyнес, Симон (1998). Тхе Блацкwелл Енцyцлопаедиа оф Англо-Саxон Енгланд. Малден: Блацкwелл. ИСБН 0-631-22492-0. 
• Ленски, Ноел (1999). „Ассимилатион анд Револт ин тхе Территорy оф Исауриа, Фром тхе 1ст Центурy БЦ то тхе 6тх Центурy АД”. Јоурнал оф тхе Ецономиц анд Социал Хисторy оф тхе Ориент 42: 413–465. ДОИ:10.1163/1568520991201687. ИССН 0022-4995. ЈСТОР 3632602. 
• Лоутх, Андреw (2005). „Тхе Бyзантине Емпире ин тхе Севентх Центурy”. у: Паул Фоурацре анд Росамонд МцКиттерицк. Тхе Неw Цамбридге Медиевал Хисторy (Волуме I). Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0-521-36291-1. 
• Лоwе, Стевен; Бакер, Мартин. „Тхе Сељуqс оф Рум”. Архивирано из оригинала на датум 2007-07-22. Приступљено 9 Јулy 2007. 
• Мадден, Тхомас Ф. (2005). Црусадес: Тхе Иллустратед Хисторy. Анн Арбор: Университy оф Мицхиган Пресс. ИСБН 0-472-03127-9. 
• Магдалино, Паул (2002). „Медиевал Цонстантинопле: Буилт Енвиронмент анд Урбан Девелопмент”. у: Ангелики Е. Лаиоу. Тхе Ецономиц Хисторy оф Бyзантиум (Волуме 2). Wасхингтон, DC: Думбартон Оакс. стр. 529–537. Архивирано из оригинала на датум 2013-09-30. Приступљено 2015-04-14. 
• Магдалино, Паул (2002). Тхе Емпире оф Мануел I Комненос, 1143–1180. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0-521-52653-1. 
• Манго, Цyрил А. (2007) (Греек [транслатед фром тхе оригинал бy Димитрис Тсоунгаракис]). Η Αυτοκρατορία της Νέας Ρώμης ["Бyзантиум: Тхе Емпире оф тхе Неw Роме"]. Атхенс: Едуцатионал Институтион оф тхе Натионал Банк оф Грееце. 
• Манго, Цyрил А. (2002). Тхе Оxфорд Хисторy оф Бyзантиум. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 0-19-814098-3. 
• Маркхам, Паул (1 Аугуст 2005). „Тхе Баттле оф Манзикерт: Милитарy Дисастер ор Политицал Фаилуре?”. Де Ре Милитари. Приступљено 19 Маy 2007. 
• Матсцхке, Клаус-Петер (2002). „Цоммерце, Траде, Маркетс, анд Монеy: Тхиртеентх-Фифтеентх Центуриес”. у: Ангелики Е. Лаиоу. Тхе Ецономиц Хисторy оф Бyзантиум (Волуме 2). Wасхингтон, DC: Думбартон Оакс. стр. 771–806. Архивирано из оригинала на датум 2013-09-30. Приступљено 2015-04-14. 
• МцДоннелл, Мyлес Антхонy (2006). Роман Манлинесс: Виртус анд тхе Роман Републиц. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-82788-1. 
• Меиер, Wиллиам Н. (2003). „Дие Инсзениерунг еинер Катастропхе: Јустиниан унд дер Ника-Ауфстанд”. Зеитсцхрифт фüр Папyрологие унд Епиграпхик (142): 273–300. ЈСТОР 20191600. 
• Меyендорфф, Јохн (1982). Тхе Бyзантине Легацy ин тхе Ортходоx Цхурцх. Yонкерс: Ст Владимир'с Семинарy Пресс. ИСБН 0-913836-90-7. 
• Миллар, Фергус (2006). А Греек Роман Емпире: Поwер анд Белиеф ундер Тхеодосиус II (408–450). Беркелеy анд Лос Ангелес: Университy оф Цалифорниа Пресс. ИСБН 0-520-24703-5. 
• Миллер, Wиллиам (1907). „Монемвасиа”. Тхе Јоурнал оф Хеллениц Студиес 27. 
• Моравцсик, Гyула (1970). Бyзантиум анд тхе Магyарс. Амстердам: Хаккерт. 
• Моусоуракис, Георге (2003). Тхе Хисторицал анд Институтионал Цонтеxт оф Роман Лаw. Бурлингтон анд Хампсхире: Асхгате. ИСБН 0-7546-2114-6. 
• Неуманн, Ивер Б. (2006). „Сублиме Дипломацy: Бyзантине, Еарлy Модерн, Цонтемпорарy”. Милленниум: Јоурнал оф Интернатионал Студиес 34 (3): 865–888. ДОИ:10.1177/03058298060340030201. ИССН 1569-2981. 
• Неубецкер, Оттфриед; Брооке-Литтле, Јохн Пхилип (1997). Хералдрy: Соурцес, Сyмболс анд Меанинг. Тиме Wарнер. ИСБН 0-316-64141-3. 
• Невилле, Леонора Алице (2004). Аутхоритy ин Бyзантине Провинциал Социетy, 950–1100. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0-521-83865-7. 
• Ницол, Доналд МацГилливраy (1993). Тхе Ласт Центуриес оф Бyзантиум, 1261–1453. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0-521-43991-4. 
• Норwицх, Јохн Јулиус (1998). А Схорт Хисторy оф Бyзантиум. Рингwоод, Виц.: Пенгуин. ИСБН 978-0-14-025960-5. 
• Нyстазопоулоу-Пелекидоу, Мариа (1970). „Συμβολή εις την χρονολόγησιν των Αβαρικών και Σλαβικών επιδρομών επί Μαυρικίου (582–602) (μετ' επιμέτρου περί των Περσικών πολέμων) [=Цонтрибутион то тхе цхронологy оф Авар анд Слав раидс дуринг тхе реигн оф Маурице (582–602), wитх ан еxцурсус абоут тхе Персиан Wарс"”] (Греек). Бyзантина Сyммеикта 2: 145–206. ИССН 1105-1639. Архивирано из оригинала на датум 2012-06-27. Приступљено 10 Марцх 2012. 
• Оболенскy, Димитри (1994). Бyзантиум анд тхе Славс. Yонкерс: Ст Владимир'с Семинарy Пресс. ИСБН 0-88141-008-X. 
• Оикономидес, Никос (1999). „Л᾽"Унилингуисме" Оффициел де Цонстантинопле Бyзантине”. Бyзантина Сyммеикта 13: 9–22. ИССН 1105-1639. Архивирано из оригинала на датум 2012-06-27. Приступљено 11 Марцх 2012. 
• Острогорскy, Георге (1969). Хисторy оф тхе Бyзантине Стате. Неw Брунсwицк: Рутгерс Университy Пресс. ИСБН 0-8135-1198-4. 
• Острогорскy, Георге (1959). „Тхе Бyзантине Емпире ин тхе Wорлд оф тхе Севентх Центурy”. Думбартон Оакс Паперс 13: 1–21. ДОИ:10.2307/1291127. ЈСТОР 1291126. 
• Папарригопоулос, Цонстантине; Каролидис, Павлос (1925) (Греек). Ιστορία του Ελληνικού Έθνους ["Хисторy оф тхе Греек Натион"], вол. 4. Елефтхероудакис. 
• Паррy, Кеннетх (1996). Депицтинг тхе Wорд: Бyзантине Ицонопхиле Тхоугхт оф тхе Еигхтх анд Нинтх Центуриес. Леиден анд Неw Yорк: Брилл. ИСБН 90-04-10502-6. 
• Паттерсон, Гордон M. (1995) [1990]. Тхе Ессентиалс оф Медиевал Хисторy: 500 то 1450 АД, тхе Миддле Агес. Писцатаwаy: Ресеарцх анд Едуцатион Ассоциатион. ИСБН 978-0-87891-705-1. 
• Постан, Мицхаел Моïссеy; Миллер, Едwард; Постан, Цyнтхиа (1987). Тхе Цамбридге Ецономиц Хисторy оф Еуропе (Волуме 2). Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0-521-08709-0. 
• Поундс, Норман Јохн Гревилле (1979). Ан Хисторицал Геограпхy оф Еуропе, 1500–1840. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0-521-22379-2. 
• Реад, Пиерс Паул (2000) [1999]. Тхе Темпларс: Тхе Драматиц Хисторy оф тхе Книгхтс Темплар, Тхе Мост Поwерфул Милитарy Ордер оф тхе Црусадес. Неw Yорк: Ст. Мартин'с Пресс. ИСБН 0-312-26658-8. 
• Реинерт, Степхен W. (2002). „Фрагментатион (1204–1453)”. у: Цyрил Манго. Тхе Оxфорд Хисторy оф Бyзантиум. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. стр. 248–283. ИСБН 0-19-814098-3. 
• Рице, Давид Талбот (1968). Бyзантине Арт (3рд Едитион). Хармондсwортх: Пенгуин Боокс Лимитед. 
• Робинс, Роберт Хенрy (1993). Тхе Бyзантине Граммарианс: Тхеир Плаце ин Хисторy. Берлин анд Неw Yорк: Моутон де Груyтер. ИСБН 3-11-013574-4. 
• Россер, Јохн Х. (2011). „Интродуцтион”. Хисторицал Дицтионарy оф Бyзантиум. Ланхам, МА: Сцарецроw. ИСБН 0-8108-7567-5. 
• Рунциман, Стевен (1982). Тхе Медиевал Маницхее: А Студy оф тхе Цхристиан Дуалист Хересy. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0-521-28926-2. 
• Рунциман, Стевен (1990). Тхе Фалл оф Цонстантинопле, 1453. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0-521-39832-0. 
• Рунциман, Стевен (1970). Тхе Ласт Бyзантине Ренаиссанце. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0-521-07787-7. 
• Рyан, Херберт Ј. (1993). „Тхе Цхурцх ин Хисторy”. у: Цхристопхер Кеy Цхаппле анд Тхомас П. Раусцх. Тхе Цоллеге Студент'с Интродуцтион то Тхеологy. Литургицал Пресс. ИСБН 0-8146-5841-5. 
• Сарантис, Алеxандер (2009). „Wар анд Дипломацy ин Паннониа анд тхе Нортхwест Балканс дуринг тхе Реигн оф Јустиниан: Тхе Гепид Тхреат анд Империал Респонсес”. Думбартон Оакс Паперс 63: 15–40. ЈСТОР 41219761. 
• Седлар, Јеан W. (1994). Еаст Централ Еуропе ин тхе Миддле Агес, 1000–1500. III. Сеаттле: Университy оф Wасхингтон Пресс. ИСБН 0-295-97290-4. 
• Сетон-Wатсон, Хугх (1967). Тхе Руссиан Емпире, 1801–1917. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 0-19-822152-5. 
• Схахид, Ирфан (1972). „Тхе Ираниан Фацтор ин Бyзантиум дуринг тхе Реигн оф Херацлиус”. Думбартон Оакс Паперс 26: 293–320. ДОИ:10.2307/1291324. ЈСТОР 1291324. 
• Шишић, Фердо (1990). Повијест Хрвата у вријеме народних владара: са 280 слика и 3 карте у бојама. Загреб: Накладни завод Матице хрватске. ИСБН 86-401-0080-2. 
• Сотинел, Цлаире (2005). „Емперорс анд Попес ин тхе Сиxтх Центурy: Тхе Wестерн Виеw”. у: Маас, Мицхаел. Тхе Цамбридге Цомпанион то тхе Аге оф Јустиниан. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. стр. 267–290. ИСБН 0-521-81746-3. 
• Спецк, Паул (1984). „Иконокласмус унд дие Анфäнге дер Македонисцхен Ренаиссанце”. Поикила Бyзантина 4: 175–210. 
• Степхенсон, Паул (2000). Бyзантиум'с Балкан Фронтиер: А Политицал Студy оф тхе Нортхерн Балканс, 900–1204. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0-521-77017-3. 
• Стоне, Андреw. „Јохн II Комненос (ЦЕ 1118–1143)”. Онлине Енцyцлопедиа оф Роман Емперорс. Приступљено 18 Маy 2007. 
• Стоне, Андреw. „Мануел I Комненос (ЦЕ 1143–1180)”. Онлине Енцyцлопедиа оф Роман Емперорс. Приступљено 5 Фебруарy 2007. 
• Тарасов, Олег; Милнер-Гулланд, Р. Р. (2004). Ицон анд Девотион: Сацред Спацес ин Империал Руссиа. Лондон: Реактион. ИСБН 1-86189-118-0. 
• Татакес, Василеиос Н.; Моутафакис, Ницхолас Ј. (2003). Бyзантине Пхилосопхy. Индианаполис: Хацкетт. ИСБН 0-87220-563-0. 
• Теалл, Јохн L. (1967). „Тхе Аге оф Цонстантине Цханге анд Цонтинуитy ин Администратион анд Ецономy”. Думбартон Оакс Паперс 21: 11–36. ЈСТОР 1291256. 
• Тимберлаке, Алан (2004). А Референце Граммар оф Руссиан. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-77292-1. 
• Треадголд, Wаррен (1995). Бyзантиум анд Итс Армy, 284–1081. Станфорд: Станфорд Университy Пресс. ИСБН 0-8047-2420-2. 
• Треадголд, Wаррен (1997). А Хисторy оф тхе Бyзантине Стате анд Социетy. Станфорд: Станфорд Университy Пресс. ИСБН 0-8047-2630-2. 
• Треадголд, Wаррен (1991). Тхе Бyзантине Ревивал, 780–842. Станфорд: Станфорд Университy Пресс. ИСБН 0-8047-1896-2. 
• Троианос, Спyрос; Велиссаропоулоу-Каракоста, Јулиа (1997). Ιστορία δικαίου από την αρχαία στην νεώτερη Ελλάδα ["Хисторy оф лаw фром анциент то модерн Грееце"]. Атхенс: Саккоулас. ИСБН 960-232-594-1. 
• Василиев, Алеxандер Алеxандровицх (1928–1935). Хисторy оф тхе Бyзантине Емпире. Мадисон: Тхе Университy оф Wисцонсин Пресс. ИСБН 0-299-80925-0. 
• Верстеегх, Цорнелис Х. M. (1977). Греек Елементс ин Арабиц Лингуистиц Тхинкинг. Леиден: Брилл. ИСБН 90-04-04855-3. 
• Wатсон, Бруце (1993). Сиегес: А Цомпаративе Студy. Wестпорт: Праегер. ИСБН 0-275-94034-9. 
• Wеитзманн, Курт (1982). Тхе Ицон. Лондон: Еванс Бротхерс. ИСБН 0-237-45645-1. 
• Wеллс, Херберт Георге (1922). А Схорт Хисторy оф тхе Wорлд. Неw Yорк: Мацмиллан. ИСБН 0-06-492674-5. 
• Wхиттоw, Марк (1996). Тхе Макинг оф Бyзантиум, 600–1025. Беркелеy анд Лос Ангелес, ЦА: Университy оф Цалифорниа Пресс. ИСБН 0-520-20496-4. 
• Wицкхам, Цхрис (2009). Тхе Инхеританце оф Роме: А Хисторy оф Еуропе фром 400 то 1000. Неw Yорк: Викинг. ИСБН 0-670-02098-2. 
• Wолфф, Роберт Лее (1948). „Романиа: Тхе Латин Емпире оф Цонстантинопле”. Спецулум 23 (1): 1–34. ЈСТОР 2853672. 
• Wротх, Wарwицк (1908). Цаталогуе оф тхе Империал Бyзантине Цоинс ин тхе Бритисх Мусеум. Бритисх Мусеум Депт. оф Цоинс анд Медалс. ИСБН 1-4021-8954-0. 

Вањске везе

Бизантско Царство на Wикимедијиној остави

• Бyзантиум: Студија о Византијиском царству Архивирано 2014-10-08 на Wаyбацк Мацхине-у (на енглеском)
• О Византији (на енглеском)
• Де Императорибус Романис. Сцхоларлy биограпхиес оф манy Бyзантине емперорс.
• 12 Бyзантине Рулерс Архивирано 2016-07-18 на Wаyбацк Мацхине-у бy Ларс Броwнwортх оф Тхе Стонy Броок Сцхоол; аудио лецтурес. НYТимес ревиеw.
• 18 центуриес оф Роман Емпире бy Хоwард Wисеман (Мапс оф тхе Роман/Бyзантине Емпире тхроугхоут итс лифетиме).
• Бyзантине & Цхристиан Мусеум

Визнтијске студије, ресурси и библиографија

• Фоx, Цлинтон Р. Wхат, Иф Анyтхинг, Ис а Бyзантине? (Онлине Енцyцлопедиа оф Роман Емперорс)
• Бyзантине студиес хомепаге ат Думбартон Оакс. Инцлудес линкс то нумероус елецтрониц теxтс.
• Бyзантиум: Бyзантине студиес он тхе Интернет Архивирано 2014-10-08 на Wаyбацк Мацхине-у. Линкс то вариоус онлине ресоурцес.
• Транслатионс фром Бyзантине Соурцес: Тхе Империал Центуриес, ц. 700–1204 Архивирано 2001-04-13 на Wаyбацк Мацхине-у. Онлине соурцебоок.
• Де Ре Милитари. Ресоурцес фор медиевал хисторy, инцлудинг нумероус транслатед соурцес он тхе Бyзантине wарс.
• Медиевал Соурцебоок: Бyзантиум Архивирано 2014-08-14 на Wаyбацк Мацхине-у. Нумероус примарy соурцес он Бyзантине хисторy.
• Библиограпхy он Бyзантине Материал Цултуре анд Даилy Лифе. Хостед бy тхе Университy оф Виенна; ин Енглисх.
• Цонстантинопле Хоме Паге. Линкс то теxтс, имагес анд видеос он Бyзантиум.
• Бyзантиум ин Цримеа: Политицал Хисторy, Арт анд Цултуре.
• Институте фор Бyзантине Студиес оф тхе Аустриан Ацадемy оф Сциенцес (wитх фуртхер ресоурцес анд а репоситорy wитх паперс он вариоус аспецтс оф тхе Бyзантине Емпире)