Бор (елемент)
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| Општи подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол, атомски број | Бор, Б, 5 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Припадност скупу | металоида | ||||||||||||||||||||||||||||||
| група, периода | ИИИА, 2 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| густина, тврдоћа | 2460кг/м3, 9,3 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Боја | блиставо црна 
| ||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине атома | |||||||||||||||||||||||||||||||
| атомска маса | 10,811 у | ||||||||||||||||||||||||||||||
| атомски радијус | 85 (87) пм | ||||||||||||||||||||||||||||||
| ковалентни радијус | 82 пм | ||||||||||||||||||||||||||||||
| ван дер Валсов радијус | непознат | ||||||||||||||||||||||||||||||
| електронска конфигурација | 1с22с22п1 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| е- на енергетским нивоима | 2, 3 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| оксидациони број | 3 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине оксида | слабо кисели | ||||||||||||||||||||||||||||||
| кристална структура | ромбоидна | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Физичке особине | |||||||||||||||||||||||||||||||
| агрегатно стање | чврсто | ||||||||||||||||||||||||||||||
| температура топљења | 2349 К (2076 °Ц) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| температура кључања | 4200К (3927 °Ц) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| молска запремина | 4,39×10-3 м3/мол | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота испаравања | 489,7 кЈ/мол | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота топљења | 50,2 кЈ/мол | ||||||||||||||||||||||||||||||
| притисак засићене паре | 0,348 Па (2573 К) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| брзина звука | 16200 м/с (293,15 К) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Остале особине | |||||||||||||||||||||||||||||||
| Електронегативност | 2,04 (Паулинг) 2,01 (Алред) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична топлота | 1026 Ј/(кг*К) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична проводљивост | 1,0×10-4 С/м | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлотна проводљивост | 27,4 W/(м*К) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| I енергија јонизације | 800,6 кЈ/мол | ||||||||||||||||||||||||||||||
| II енергија јонизације | 2427,1 кЈ/мол | ||||||||||||||||||||||||||||||
| III енергија јонизације | 3659,7 кЈ/мол | ||||||||||||||||||||||||||||||
| IV енергија јонизације | 25025,8 кЈ/мол | ||||||||||||||||||||||||||||||
| V енергија јонизације | 32826,7 кЈ/мол | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Најстабилнији изотопи | |||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| Тамо где другачије није назначено, употребљене су СИ јединице и нормални услови.
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| Објашњења скраћеница:
| |||||||||||||||||||||||||||||||
Бор (Б, латински- борум) је елемент 13. групе периодног система елемената. Има изражене неметалне особине, а по природи је металоид.
Стабилни изотопи су му 10Б и 11Б.
Заступљеност
[уреди | уреди извор]Заступљеност у горњим слојевима Земље износи 0,0009%. Најзначајнија руда бора је: боракс (На2Б4О7•10Х2О).
Богатим извором бора у исхрани је и поврће и воће (највише бора има у орасима).
Бор може постоји у два стања - као кристал, када је изузетно тврд, и у аморфном облику, када је много реактивнији. Елементарни бор је црне боје. У природи се не може наћи у елементарном стању.
Једињења
[уреди | уреди извор]Једињења бора су: натријум бор-хидрид НаБХ4, борна киселина Х3БО3, бор(III)-оксид (Б2О3) и различити хидриди бора (Б2Х6 ). Позната једињења бора су и борати. Борати се ископавају из лежишта код језера Сирлес у Калифорнији и другим местима у пустињама. Укупна вредност супстанци произведених из језера Сирлес прелази вредност од 1 милијарде америчких долара($).
Биолошки значај
[уреди | уреди извор]Бор је неопходан за правилан развој биљака. Потпомаже транспорт органских једињења кроз биљку (највише шећера), утиче на стварање елемената за размножавање код биљака.
Бор има утицај и на човеков организам, пре свега на скелет. Претпоставља се да је неопходан за равномерно распоређивање калцијума у организму. Заједно са калцијумом, магнезијумом и витамином D регулише метаболизам, раст и развој коштаног ткива. Његов недостатак изазива губитак калцијума и деминерализацију костију.
Примена
[уреди | уреди извор]Бор је битан је састојак у производњи стакла, керамике, глазура, пољопривредних хемикалија, омекшивача воде, у фармацији у производњи лекова.
Добијање
[уреди | уреди извор]Бор се може добити из боракса и испаравањем бората,
