Брегенз
Брегенз
| |
---|---|
Координате: 47°30′Н 9°45′Е / 47.500°Н 9.750°Е | |
Држава | |
Савезна земља | Ворарлберг |
Округ (безирк) | Брегенз |
Власт | |
- градоначелник | Маркус Стеллмацхер |
Површина | |
- Урбано подручје | 34.329 км²[1] |
Висина | 427 |
Становништво (2014.) | |
- Урбано подручје | 31,850[1] |
- Урбана густоћа | 927.8 стан./км²[1] |
Временска зона | УТЦ+1 (УТЦ+2) |
Поштански број | 6900 |
Позивни број | 05574 |
Службене странице www.брегенз | |
Карта | |
Брегенз је град на крајњем западу Аустрије од 31,850 становника.[1]
Он је и административни центар Савезне земље Ворарлберг и истоименог Округа Брегенз, иако није највећи град, већ је то 10 км удаљени Фелдкирцх са којим је повезан у конурбацију.
Географске карактеристике
[уреди | уреди извор]Брегенз лежи на источној обали Боденског језера, на оброцима планине Пфäндер високе 1,063 метара до чијег врха вози жичара.
Он је погранични град јер је недалеко Њемачка и Швицарска. Град се распростире до ријеке Брегензер Ацх која формира његову јужну границу према насељима Хард и Лаутерацх.
Брегенз | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Климатограм | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Хисторија
[уреди | уреди извор]Тај дио Боденског језера био је насељен људима још од прахисторије. Прво насеље на том простори имали су Келти, кад су Римљани заузели тај крај основали су на том мјесту каструм - Бригантиум.[2]
Након пропасти Римског Царства, током 6. вијека ту се досељева германско племе Алемани. Средњовјековни Брегенз испрва је био феуд грофова од Брегенза, а статус града добио је 1200.[2]
Од 1206. постао је женидбом лено Грофова од Монфорта, који су због дугова продали 1451. један дио Брегенза - Хабсбургзима, а 1523. и сав преостали дио. Хабсбургзи су након 1726. петворили Брегенз у једну од окосница свог империја.[2]
Након Првог свјетског рата - Ворарлберг се одвајио од Тирола и Аустрије и постао независна територија, са Брегензом као главним градом. У Брегензу и Ворарлбергу је 1919. организиран референдум о уједињењу са Швицарском, али унаточ томе што је већина била за то, до њега није дошло јер Швицарска то није хтјела.
Знаменитости
[уреди | уреди извор]Брегенз још увијек има остатке својих средњовјековних бедема из 13. вијека и торањ са капелом св. Мартина подигнут између 1362. - 66.[2]
Поред тога знаменитост града је и парохијска црква, подигнута још 1097. али касније реконструирана у готичком стилу , а након тог темељно 1738. Уз то ту је и готичка Молитвена капела (реконструирана између 1696. - 98. и стара градска вијећница из 1511.[2]
Брегенз има држвни музеј.са колекцијом артефаката из келтско - римског доба.
Брегенз је данас познат по свом летном фестивалу класичне музике који се одвија на позорници у језеру, димензија 110 x 300 метара, са гледалиштем на обали капацитета за 6.300 посјетитеља.[2]
Привреда
[уреди | уреди извор]Брегенз има нешто текстилне индустрије, поред тога у граду се производе електрични апарати, кемикалије и стројеви.[2]
Бреенз је уз то трговачки центар своје околице и сједиште бројних банака и осигуравајућих компанија.[2] Поред града има доста хидроелектрана са административним центом у Брегезу.[2]
Брегенз је и позната туристичка дестинација и то љети и зими.[2]
Побратимски градови
[уреди | уреди извор]Галерија слика
[уреди | уреди извор]-
Поглед са видиковца на Пфäндеру на град и Боденско језеро -
Црква св. Срца -
Горњи град са фрагментом бедема -
Палача умјетност (Кунстхаус)