Бромфенирамин

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Бромфенирамин
(ИУПАЦ) име
3-(4-бромофенил)-Н,Н-диметил-3-пиридин-2-ил-пропан-1-амин
Клинички подаци
АХФС/Другс.цом Монографија
МедлинеПлус а682545
Идентификатори
ЦАС број 86-22-6
АТЦ код Р06АБ01
ПубЦхем[1][2] 6834
ДругБанк ДБ00835
ЦхемСпидер[3] 6573
УНИИ Х57Г17П2ФН ДаY
КЕГГ[4] Д07543 ДаY
ЦхЕБИ ЦХЕБИ:3183 ДаY
ЦхЕМБЛ[5] ЦХЕМБЛ811 ДаY
Хемијски подаци
Формула C16Х19БрН2 
Мол. маса 319,24 г/мол
СМИЛЕС еМолекули & ПубХем
Фармакокинетички подаци
Метаболизам Хепатички
Полувреме елиминације 24,9 ± 9,3 сата[6]
Излучивање Урин
Фармакоинформациони подаци
Трудноћа ?
Правни статус Није заштићен, ОТЦ
Начин примене Орално

Бромфенирамин (Бромфед, Диметап, Бромфенекс, Диметан, БПН, Лодран) је антихистамински леки из класе пропиламинских алкиламина. Он је доступан на слободно и користи се за третирање симптома прехладе и алергијског ринитиса, као што су цурење носа, свраб очију, водњикаве очи, и кијање. Он спада у прву генерацију антихистамина. Обично је у продаји у облику соли бромфенирамин малеата.

Бромфенирамин је део серије антихистамина која обухвата фенирамин (Напхцон) и његове халогеноване деривате и друге, укључујући флуорфенирамин, хлорфенирамин, дексхлорфенирамин (Поларамин), десхлорфенирамин, дифенирамин (такође познат као трипролидин са трговачким именом Актифед), и јодофенирамин.

Бромфенирамин има антидепресантна својства, инхибицију поновног преузимања неуротрансмитера серотонина.[7]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Ли Q, Цхенг Т, Wанг Y, Брyант СХ (2010). „ПубЦхем ас а публиц ресоурце фор друг дисцоверy.”. Друг Дисцов Тодаy 15 (23-24): 1052-7. ДОИ:10.1016/j.drudis.2010.10.003. ПМИД 20970519.  едит
  2. Еван Е. Болтон, Yанли Wанг, Паул А. Тхиессен, Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy 4: 217-241. ДОИ:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846.  едит
  4. Јоанне Wиxон, Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст 17 (1): 48–55. ДОИ:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. Гаултон А, Беллис Љ, Бенто АП, Цхамберс Ј, Давиес M, Херсеy А, Лигхт Y, МцГлинцхеy С, Мицхаловицх D, Ал-Лазикани Б, Оверингтон ЈП. (2012). „ЦхЕМБЛ: а ларге-сцале биоацтивитy датабасе фор друг дисцоверy”. Нуцлеиц Ацидс Рес 40 (Датабасе иссуе): Д1100-7. ДОИ:10.1093/nar/gkr777. ПМИД 21948594.  едит
  6. Симонс ФЕ, Фритх ЕМ, Симонс КЈ (Децембер 1982). „Тхе пхармацокинетицс анд антихистаминиц еффецтс оф бромпхенирамине”. Тхе Јоурнал оф Аллергy анд Цлиницал Иммунологy 70 (6): 458–64. ПМИД 6128358. 
  7. Барондес, Самуел Х. (2003). Беттер Тхан Прозац. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс. стр. 39–40. ИСБН 0-19-515130-5. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]