Белгијски арондисмани

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Белгијски арондисмани
Аррондиссемент
Карта белгијских арондисмана
Карта белгијских арондисмана
Карта белгијских арондисмана
Држава  Белгија

Белгијски арондисмани или окрузи (низоземски: Администратиеф аррондиссемент Белгиë, француски; Аррондиссемент администратиф де Белгиqуе) су административне јединице на које се дијеле Бегијске провинције[1], дакле трећи ниво административне подјеле земље.

Хисторија и карактеристике

[уреди | уреди извор]

У Белгији постоји 44 административна департмана. Свака од десет Белгијских провинција има између 2 и 8, осим Провинције Валонски Брабант која има само један департман Нивеллес. Са друге стране арондисман Главног града Бруссела који има 19 опћина је специфичан по том што од 1. јануара 1995. не зависи ни о једној провинцији.[2]

Већина департмана створена је 1800. за владавине Наполеона. Изузетци су департмани Главног града и Халле-Вилвоорде (формирани 1963., након подјеле некадашњег Арондисмана Бруxеллес дуж језичне границе). Након утврђивања језичних граница исте те 1963. основан је некадашњи Департман Моусцрон, а 2018. Департман Ла Лоувиèре.[2]

Данас су готово сви (од 44) департмани једнојезични, или француски или низоземски, уз двије изнимке, Главни град је двојезичан (француско-низоземски) као и Департман Вервиерс (француско-њемачки).[2]

Департманима у име федералне владе руководе комесари, које постављају регионалне владе Валоније и Фландрије, уз конзултације са федералном владом. У поједином случајевима комесари управљају и са више од једног департмана.[2]

Они су директни замјеници провинцијских гувернера, задужени за стриктно провођење закона и прописа државне управе.[2]

Департман Главног града нема комесара, умјесто њега те послове обавља премијер владе Регије главнога града Бруxеллеса и виши државни службеник задужен за државну управу и сигурност.[2]

Листа арондисмана

[уреди | уреди извор]
Име арондисмана
низоземски
Име арондисмана
француски
Провинција Становништво
(процјена 2021)[3]
Број опћина[3]
Аалст Алост Источна Фландрија 296,014 10
Аарлен Арлон Луxембоург 63,546 5
Антwерпен Анверс Антwерпен 1,059,839 30
Атх Аат Хаинаут 128,610 8
Бастенакен Бастогне Луxембоург 49,352 8
Бругге Бругес Западна Фландрија 282,904 10
Бруссел-Хоофдстад Бруxеллес-Цапитале - 1,219,970 19
- Цхарлерои Хаинаут 395,832 14
Дендермонде Термонде Источна Фландрија 202,978 10
Диксмуиде Диxмуде Западна Фландрија 51,774 5
- Динант Намур 318,969 15
Еекло - Источна Фландрија 86,583 6
Гент Ганд Источна Фландрија 565,061 17
Халле-Вилвоорде Хал-Вилворде Фламански Брабант 649,086 35
Хасселт - Лимбург 422,100 17
Хоеи Хуy Лиèге 114,293 17
Иепер Yпрес Западна Фландрија 106,455 8
Кортријк Цоуртраи Западна Фландрија 293,338 12
- Ла Лоувиèре Хаинаут 141,357 4
Леувен Лоуваин Фламански Брабант 512,998 30
Луик Лиèге Лиèге 624,474 24
Маасеик - Лимбург 252,731 12
- Марцхе-ен-Фаменне Луxембоург 57,084 9
Мецхелен Малинес Антwерпен 348,539 12
Берген Монс Хаинаут 259,007 13
Тоурнаи-Моескроен Тоурнаи-Моусцрон Хаинаут 223,620 2
Намен Намур Намур 318,969 16
- Неуфцхâтеау Луxембоург 64,354 12
Нијвел Нивеллес Валонски Брабант 407,397 27
Оостенде Остенде Западна Фландрија 158,153 7
- Пхилиппевилле Намур 66,292 7
Роеселаре Роулерс Западна Фландрија 155,015 8
Синт-Никлаас Саинт-Ницолас Источна Фландрија 256,089 7
Зинник Соигниес Хаинаут 105,662 8
- Тхуин Хаинаут 91,859 14
Тиелт - Западна Фландрија 155,015 9
Тонгерен Тонгрес Лимбург 205,566 13
Турнхоут - Антwерпен 467,146 27
- Вервиерс Лиèге 288,011 29
Веурне Фурнес Западна Фландрија 61,947 5
- Виртон Луxембоург 54,386 10
Боргwорм Wаремме Лиèге 82,289 14

Повезано

[уреди | уреди извор]
  1. Аррондиссементс оф Белгиум (енглески). Статоидс. Приступљено 28.03. 2022. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Лоцал говернмент (француски). Воцабулаире Политиqуе. Приступљено 28.03. 2022. 
  3. 3,0 3,1 Белгиум: Административе Дивисион, Провинцес анд Аррондиссементс (енглески). Цитy популатион. Приступљено 28.03. 2022. 

Вањске везе

[уреди | уреди извор]