Бубашвабе
| Жохари или Бубашвабе | |
|---|---|
| |
| жохар - Блаберус гигантеус | |
| Научна класификација | |
| Царство: | Анималиа |
| Кољено: | Артхропода |
| Поткољено: | Хеxапода |
| Разред: | Инсецта |
| Подразред: | Птерyгота |
| Инфраразред: | Неоптера |
| Надред: | Дицтyоптера |
| Ред: | Блаттодеа |
Жохари или бубашвабе (знанствено име: Блаттодеа; латински: Блатта; у локалним дијалектима познати као гаштапани и бакуле) кукци из реда жохараша, спљоштеног тијела дужине цца 25 мм. Имају три пара дугачких ногу, глава им је прекривена штитастим прсним колутићем. Усни орган је прилагођен за глодање и жвакање. Познато је 3500 врста, 15 их можемо пронаћи у Средњој Еуропи. Фосилни остаци нам говоре да су се током еволуције врло мало мијењали. Најранији фосили слични жохару потјечу из карбонског периода од прије 354–295 милијуна година.
Распрострањеност
[уреди | уреди извор]Жохари су међу најстаријим и најуспјешнијим живим бићима на Земљи. Већина врста живи у тропским и суптропским предјелима. Јако су прилагодљиви и можемо их наћи широм свијета. Познато је 3500 врста, 15 их можемо пронаћи у Средњој Еуропи. У Хрватској живе двије врсте жохара, то су: Блателла германица (њемачки жохар) и Блатта ориенталис (оријентални жохар).
Живот
[уреди | уреди извор]Осјетљиви су на свјетлост и углавном су активни само ноћу. Живе у групама на мрачним ,влажним и топлим мјестима. Женка одлаже у омоту између 12 и 50 јајашаца, овисно о врсти. По боји и облику омота можемо рећи о којој се врсти жохара ради. Кад јајашца сазрију омот пуца и из ње излазе личинке. Личинке и одрасли жохари имају сличне животне навике. Брзина развоја жохара овиси о три чимбеника влази, температури и храни. Биотички потенцијал им је врло висок, за двије врсте које живе у Хрватској је сљедећи: Женка Блателла германица (њемачки жохар) током једне године може дати до 35300 јединки а женка Блатта ориенталис (оријентални жохар) током једне године може дати 200 јединки.
Човјек и жохари
[уреди | уреди извор]
Жохари се сматрају штеточинама, иако само око 30 врста жохара живи у урбаним подручјима што је мање од 1% укупне врсте. Врсте које су се прилагодиле животу уз човјека представљају велики хигијенски проблем за човјека. Прехрамбене производе загађују својим изметом и присутношћу. Узрочници су и многих алергија у одраслих и дјеце, доказано је да код дјеце могу изазвати астму. Алергени се налазе у слини жохара, фецесу, секретима, љускама оклопа и мртвим тијелима жохара. Погодује им нечистоћа јер се хране остацима хране. Најчешће их можемо пронаћи у складиштима, кухињама, купаонама(потребна им је вода за развој) и сл. За човјека су још опасни као преноситељи неких болести као: туберкулоза, колера, тифус, губа итд. Пошто су ноћне животиње доста их је тешко за открити, отпорни су на инсектициде, способни су дуго преживјети без хране и брзо се размножавају. Једна од најбољих превентивних мјера је одржавање чистоће у просторијма за живот, поготово у просторијама које служе за држање и припрему хране.
Вањске везе
[уреди | уреди извор]
- Илустрација Георгеа Роллестона (1870), која приказује унутарње органе жохара
- Слике жохара - слике о навикама, прехрањивању ин животном циклусу
- ПЛИВАздравље.хр - Жохари су кривци за астму[мртав линк]
- Пријашње врсте у еволуцији жохара
- Бубомор - средство против бубашваба