Јагуар
| Јагуар | |
|---|---|
| |
| Статус заштите | |
 Статус заштите: Смањени ризик | |
| Научна класификација | |
| Царство: | Анималиа |
| Кољено: | Цхордата |
| Разред: | Маммалиа |
| Ред: | Царнивора |
| Породица: | Фелидае |
| Потпородица: | Пантхеринае |
| Род: | Пантхера |
| Врста: | П. онца |
| Двојни назив | |
| Пантхера онца Линнé, 1758. | |
Јагуар (Пантхера онца) је звијер из породице мачака. Живи диљем Јужне Америке, а распрострањен је све до Патагоније на крајњем југу континента. Био је неко вријеме прилично уобичајен и у јужним државама САД-а. Јагуар је највећа америчка дивља мачка. У слободној је природи врло риједак јер су га људи ловили ради његова изнимно лијепог крзна, тако да је готово истребљен.
Основне значајке
[уреди | уреди извор]Величина:
- Висина: 68 - 76 цм
- Дужина: 112 - 185 цм, реп 45 - 75 цм
- Тежина: Мужјаци 55 - 100 кг, женке 45 - 90 кг
Размножавање
- Сполна зрелост: с 3 године
- Вријеме парења: у тропским крајевима тијеком читавог љета, а на рубовима њезних животних простора на почетку јесени
- Трајање бређости: 93 - 110 дана
- Број младунаца: 1 - 4
Начин живота
- Понашање: самотњачки ловац, осим у вријеме парења
- Храна: сисавци који живе на тлу, домаће животиње, рибе, жабе, корњаче и мањи алигатори
- Животни вијек: у заробљеништву до 22 године
Сродне врсте: Тигар, Леопард и сњежни леопард.
Опис
[уреди | уреди извор]Јагуар (Пантхера онца) припада породици Фелидае. Трећа је највећа мачка на свијету, послије тигра и лава, а живи у амазонској џунгли у јужној Америци. Највећа је и најјача мачка на западној хемисфери. Доминира врхом хранидбеног ланца за који се такмичи са мањим предаторима, пумом, оцелотом и маргајем. Његово негдашње станиште се простирало од Сједињених Држава до југа Аргентине, а до данас се понешто смањило. Иако га се углавном повезује са тропском кишном шумом, налази га се и у мангровима, моичварама, отвореним травњацима и листопадним кишним шумама. Увијек се креће близу воде, а у поређењу са другим мачкама нарочито је развио пливачке и пењачке вјештине. Јагуари отворених терена могу да буду дупло већи од оних који пребивају у густој џунгли. Просјечно се конта да одрасли мужјак тежи 60 до 100 кг, а прибраја ли се и реп и до 250 кг. У раменима нарасте до 70 цм. Због адаптације на околиш, јагуар је прекривен посебним пјегама. Код чак 6% јединки јавља се меланизам, тако да читава кожа буде црне боје. Животиње лаички познате као црне пантере уствари су јагуари са меланизмом. Албино варијације су много рјеђе, али су могу десити. Јагуар је самотњачка животиња. Састаје се са другим јединкама обично само за вријеме репродукције. Женка носи младо стотињак дана, а потом рсађа до 4 младунчета, најчешће 2. Младунци долазе на свијет слијепи и првих пола године остају скривени у јазбини. До друге године од мајке уче да лове, а затим одлазе и живе луталачки у потрази за својом новом територијом. У тој потрази знају да се удруже са других пар младунчета и да се боре за доминацију. Кад једном успоставе своју територију, остају на њој сами до краја живота. У дивљини јагуари живе до 15 година, а у заточеништву до 23.
Конзервацијски статус јагуара јест близу угрожености. Током седамдесетих и осамдесетих година 20. вијека велик број јагуара је изловљен због трофеја. Научници шпекулирају цифром од 25 000 кожа које су годишње излазиле из јужноамеричке шуме. Након што је већина држава забранила лов на јагуаре, број им се повећао. Данас им пријете проблеми дефорестације и смањења станишта, сукоби са ранчерима који их убијају јер угрожавају њихова стада, те и даље илегалан лов који је тешко спријечити. Јагуар се храни искључиво месом. Преферира велику дивљач попут јелена, дивљих свиња, капибара, мањих тапира, мајмуна, анаконда и кајмана. Такође зна да лови и мишеве, жабе, агутије, птице, рибе, љењивце и корњаче. На рубу дивљине напашће и стоку попут крава и коза које узгајају ранчери. Једина до сада забиљежена немесна исхрана јагуара јесу корњачина јаја. У односу према физичкој маси, јагуар има снажнији угриз и од тигра. Његови зуби грађени су тако да може да пробије корњачин оклоп или тврду љуштуру кајмана, а плијен који лови убија једним снажним угризом кроз лобању у предјелу иза ушију. Јагуарова конституција тијела није предвиђена за брзу трку, него за снагу. Шуља се до плијена и чека га у засједи и потом скаче на њ из мртвог кута. Ту је вјештину развио до идеала тако да је никада ниједан посматрач, био научник зоолог или локални становник, није видио. Плијен често одвуче у воду да би га докрајчио јер се сналази као одличан пливач. Такође је и одличан пењач, па зна да убије мајмуна у крошњама дрвећа. Једина је мачка сјајна и у пењању и у пливању и у живљењу у шуми и на чистини. Чељуст му је толико снажна да плијен тежи од себе може да однесе на стабло да би га јео на миру. Дневно мора појести до два килограма меса, иако му прехрана у дивљини није редовита. Након краћег периода глади и много енергије уложене у лов јагуар може у једном оброку појести и 25 кг меса. Због његове позиције на врху хранидбеног ланца, јагуар је изузетно важан показалац здравља еколошкога система. Он регулише количину остале дивљачи у свом станишту, а што је више јагуара на неком станишту, еколошки систем је природнији, уравнотеженији и стабилнији.
Териториј једнога мужјака, према сазнањима зоолога Гуида Аyала из Wилдлифе Цонсерватион Социетy, обухвата отприлике 40 км2 и протеже се преко територија неколико женки. Два мужјака опрезно чувају сваки свој териториј и избјегавају сусрет. Сусрети са женкама изузетно су кратки и дешавају се само за вријеме репродукције. Јагуар се највише креће у периоду од 5 до 10 х ујутру и од 16 до 20 х поподне. Усред дана и усред ноћи највише се одмара. Људи веома ријетко имају прилику да виде јагуара у дивљини. Напади јагуара на људе нису познати, а уколико дође до сусрета са звјерком препоруча се не бјежати, него кренути гласно према њему и лупати длановима изнад главе. Индијанци амазонске прашуме ријетко лове јагуаре. Тешко их је уловити. Њихово месо је жилаво и смрди, те га треба тетирати три дана прије него што може да се једе. Маје и други Индијанци штовали су јагуара као најсветију животињу. Јагуаров зуб средство је украшавања, а шамани татаханане по вјеровању могу физички да се преобразе у јагуаре јер они достижу духовни ниво којим царује дух јагуара, цара џунгле. Јагуар може свакога да улови, а њега не може нико. Дешава се да дивље свиње окруже јагуара и раскомадају га, али он у таквим случајевима може да се спаси успињањем на дрво.
Јагуар и човјек
[уреди | уреди извор]У прошлости су Јагуари живјели на широком подручју од Аризоне до Аргентине, но због безобзирног лова њихов се број у већини подручја знатно смањио на само неколико десетака примјека, а понегдје су чак готово истребљени. У многим земљама њихов се број смањио због сјече шума и уређења пашњака за домаће животиње те градње нових насеља. У горњем дијелу долине ријеке Ориноцо у Венезуели наводно се још често сусрећу, али у другим им крајевима прјети изумирање. У цијелој Аргентини према неким процјенама живи још само 200 Јагуара и ако би се тај тренд наставио остала би само велика скупина тих животиња у зоолошким вртовима. Јагуаре бије лош глас да нападају људе, што је недоказано. Према причању једног ловца јагуар га је пратио километрима у шуму а затим је нестао исто тако нечујно као што је и дошао. Предпоставља се да га је животиња само жељела "испратити" из свог подручја, јер да га је хтјела убити имала је довољно могућности.
