Јелени
| јелени | |
|---|---|
| |
| Јелен обични | |
| Научна класификација | |
| Царство: | Анималиа |
| Кољено: | Цхордата |
| Разред: | Маммалиа |
| Ред: | Артиодацтyла |
| Подред: | Руминантиа |
| Породица: | Цервидае Голдфусс, 1820. |
Јелени (Цервидае) су породица животиња из реда парнопрсташа (Артиодацтyла). Породица обухваћа 45 врста, између осталих јелене, срне, собове и лосове, а настањују и Еуропу. Најупадљивије обиљежје ове породице је роговље које код различитих врста има врло различите облике, и углавном их имају само мужјаци. Рогови ове породице битно се разликују од рогова шупљорожаца. Грађени су од коштане супстанце, и сваке године расту изнова, док су код шупљорожаца трајни, и непрекидно расту цијели живот.
Особине
[уреди | уреди извор]Опћенито
[уреди | уреди извор]
Величина јелена је од врсте до врсте врло различита: дужина тијела креће им се од 0,7 па до 2,9 метара, висина у раменима од 30 до 190 центиметара а тежина од 7 па до 800 килограма. Највећа данас живућа врста је лос, а најмања јужни пуду. Код већине врста присутан је сполни диморфизам, што значи да су мужјаци знатно већи и тежи од женки.
I облик тијела је различит, поред витких тијела, неке врсте су набијене грађе, а ноге су увијек витке и сразмјерно дуге. Реп је углавном само кратки батрљак. Крзно већине врста је смеђе или сиво. Младунци већине врста имају пјеге на крзну, што само неке врсте задржавају и у одраслој доби.
Јелени су биљождери преживачи, па према томе имају и грађу пробавног сустава као и остали преживачи.
Рогови
[уреди | уреди извор]
Обиљежје мужјака ове породице су рогови који служе импонирању женкама и борби с другим мужјацима за право на парење. Рогови јелена расту из коштаних израслина на челу животиња (Ос фронтале), и, за разлику од рогова шупљорожаца, грађени су од коштане твари. Облик роговља овиси о врсти и старости животиња. Код неких врста то су једноставне, равне и глатке израслине, док су код других врло разгранати или обликом потсјећају на лопате.
За вријеме раста рогова, обавијени су кожом (названом "баст") покривеном кратком длаком која снабдијева коштану творевину рогова крвљу. Кад рогови досегну пуну величину, ова кожа одумире и рогови више нису снабдјевани крвљу, па су неосјетљиви на бол. Животиње ју тада скидају стругањем о раслиње. Након раздобља парења, мужјаци одбацују рогове и почиње раст нових. Код врста с одређеним раздобљем парења и губитак рогова се догађа у одређено доба године (код срна и мужјака собова је то касна јесен, а женке собова и друге еуропске врсте губе рогове у касну зиму или прољеће). Код врста које живе у тропима, за овај процес не постоји одређено раздобље.
Изнимка од овог правила су Хyдропотес инермис који уопће немају рогове, и собови, код којих оба спола, као једини у овој породици, носе регове.
Глава и зуби
[уреди | уреди извор]Лице јелена је издужено, а уши велике и усправне. Сузни канал (Дуцтус насолацрималис) се грана, на предњем рубу очне дупље (Орбита) налазе се два сузна отвора (Форамина лацрималиа). Ни једна врста нема сјекутиће и горњој, али у доњој чељусти има по три у свакој половици. Код врста које немају (Хидропотес инермис) или имају само малене рогове (потпородица мутњака) горњи очњаци су повећани и излазе изван уста, код осталих врста су врло мали или их уопће нема. Доњи очњаци личе на сјекутиће. У свакој половици чељусти имају три преткутњака и три кутњака с ниским крунама. То значи, да имају зубну формулу 0/3, 0-1/1, 3/3 и 3/3, дакле, укупно 32 до 34 зуба.
Удови
[уреди | уреди извор]Као код свох парнопрсташа средња ос ноге је између тречег и четвртог прста који су повећани и једини додирују подлогу. Уопће немају први прст, а други и пети су јако смањени, и не додирују подлогу. Ступањ редукције другог и петог прста је важан критериј код разликовања између потпородица. Код већине врста се између прстију налазе мирисне жлијезде.
Распрострањеност и животни простор
[уреди | уреди извор]
Природно подручје распрострањености јелена обухваћа велике дијелове Еуроазије и Америка. У Африци настањују само сјеверне дијелове, јужно од Сахаре их уопће нема. Људи су их довели и у подручја у којима нису живјели, тако да их данас има у Аустралији, Новом Зеланду, Новој Гвинеји и на неким Карипским отоцима.
Јелени настањују бројна различита станишта. Може их се наћи у пустињама, травњацима, мочварама, шумама и у арктичким тундрама.
Начин живота
[уреди | уреди извор]Неке врсте су самотњаци, али већина врста живи у групама чија величина овиси о врсти и околишу. Честе су харемске скупине у којима један мужјак окупља више женки и заједничко потомство и не подноси присутност другог конкурентног мужјака. То значи да влада полигинијско понашање у парењу, један мужјак пари се с више женки. У вријеме парења, мужјаци се често боре за право на парење. Борбе се воде кљовастим очњацима (мутњаци) или роговима чији раст корелира, као што је већ речено, с раздобљем парења. За споразумијевање с припадницима исте врсте и обиљежавање властитог "подручја" користе се секретом жлијезда на глави и између прстију, но и урином.
У тропским подручјима парење се може одвијати цијеле године, док је у умјереним подручјима углавном у јесен или зими. Вријеме трудноће је најчешће шест до осам мјесеци. Женка доноси на свијет једно или два младунца, а понекад чак и три или четири. Младунци су потркушци и обично имају пјегаво крзно.
Јелени су биљождери и хране се различитим дијеловима биља, но за разлику од шупљорожаца рађе бирају мекше дијелове.
Јелени и људи
[уреди | уреди извор]Корист и угроза
[уреди | уреди извор]
Људи су од прадавних времена из најразличитијих разлога ловили јелене. Ту спада с једне стране корист јер се месо једе, а кожа и крзно прерађује. С друге стране, лов често има и чисто спортске разлоге, што погађа најчешће мужјаке које се убија ради трофејног роговља. Једна врста, срна, је доместицирана и не користи се само њено месо и кожа, него се користи и њено млијеко, а и за пријенос терета. Као животиње за лов и за паркове, низ врста је увезен у подручја изван њихових природних подручја настањивања.
Насупрот тој новој распрострањености једних врста, стоји опасност од изумирања за низ других. С једне стране, то је лов, а с друге је уништавање њихових станишта. Врста Сцхомбургков јелен истријебљена је у 20. стољећу, а једна друга врста, Давидов јелен избјегла је исту судбину захваљујући једино узгоју у еуропским узгајалиштима, но још увијек ју се сматра крајње угроженом. Попис ИУЦН садржи четири врсте у скупини јако угрожених (ендангеред), а шест у скупини угрожених, док за неке недостају поближи подаци.[1]
Јелени у култури
[уреди | уреди извор]Јелени су уткани у митологију и културу најразличитијих народа. Још у раздобљу палеолитика настали су спиљски цртежи како животиња тако и људи с јеленским роговима. Све старе културе познају неки облик штовања јелена. Тако их се среће у келтској митологији, у Старој Грчкој, у нордијској митологији па затим и у кршћанству.
Изванеуропске културе такођер познају и штују јелене. Тако се појављују у шинтоизму и у митологији Индијанаца.
Систематика
[уреди | уреди извор]Вањска систематика
[уреди | уреди извор]Јелени су једна од шест живућих породица преживача (Руминантиа). Док је поријекло свих преживача од заједничких предака готово сасвим изван сваке сумње, односи унутар ове групе нису сасвим разјашњени. До недуго су се мошкавци и изолиране рашљороге антилопе сврставали заједно у натпородицу Цервоидае (јеленолике животиње). Новија молекуларногенетичка показују, да јелени, мошкавци и шупљорошци чине као сестринске групе један таксон[2]. Овај нови поглед је још увијек споран.
Унутрашња систематика
[уреди | уреди извор]Јелени се углавном дијеле на четири потпородице које се између осталог разликују редуцираним прстима, роговима и детаљима у грађи лубање.
- Хyдропотинае
- Хyдропотес инермис, монотипична врста, постоји само једна врста у потпородици
- Цапреолинае
- Род Цапреолус
- Еуропска срна (Цапреолус цапреолус)
- Сибирска срна (Цапреолус пyгаргус)
- Род Одоцоилеус
- Бјелорепи јелен (Одоцоилеус виргинианус)
- Преријски бјелорепи јелен (Одоцоилеус хемионус)
- Пампаски јелен (Озотоцерос безоартицус)
- Мочварни јелен (Бластоцерус дицхотомус)
- Род Мазама, 7 врста
- Род Пуду, 2 врсте
- Соб (Рангифер тарандус)
- Род Андски јелени (Хиппоцамелус), 2 врсте
- Лос (Алцес алцес)
- Род Цапреолус
- Јелени мунтњаци (Мунтиацинае)
- Род Мунтњаци (Мунтиацус), 11 врста
- Елапходус цепхалопхус
- Прави јелени (Цервинае)
- Род Аxис
- Јелен аксис (Аxис аxис)
- Аxис порцинус
- Аxис кухлии
- Аxис цаламианенсис
- Род Цервус
- Јелен (Цервус елапхус)
- Јелен сика (Цервус ниппон)
- Јелен лопатар (Дама дама)
- Давидов јелен (Елапхурус давидианус)
- Прзеwалскиум албирострис
- Род Руцервус
- Барасинга (Руцервус дувауцелии)
- Тамин (Руцервус елдии)
- Сцхомбургков јелен (Руцервус сцхомбургки) †
- Род Руса
- Јелен принца Алберта (Руса алфреди)
- Филипински јелен (Руса марианна)
- Гривасти јелен (Руса тиморенсис)
- Јелен самбар (Руса уницолор)
- Род Аxис
Сроднички односи између појединих потпородица нису недвосмислено разјашњени. Молекуларнобиолошка истраживања показују неке нешто другачије сродничке односе од овдје приказаних. Но, таква нова систематика је још спорна и није опћеприхваћена, стога је овдје приказана традиционална подјела.
Литература
[уреди | уреди извор]- Дон Е. Wилсон, ДееАнн M. Реедер (Хрсг.): Маммал Специес оф тхе Wорлд. 3. издање. Тхе Јохнс Хопкинс Университy Пресс, Балтиморе 2005, ИСБН 0-8018-8221-4.
- Хуберт Хендрицхс и Роланд Фреy: Цервидае, Хирсцхе. у: Wилфриед Wестхеиде, Реинхард Риегер (Хрсг.): Спезиелле Зоологие. дио 2: Wирбел- одер Сцхäделтиере. Спектрум Академисцхер Верлаг, Хеиделберг – Берлин 2004, ИСБН 3-8274-0307-3, С. 628-630.
- Роналд M. Ноwак: Wалкер'с Маммалс оф тхе Wорлд. Тхе Јохнс Хопкинс Университy Пресс, Балтиморе 1999, ИСБН 0-8018-5789-9.
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ ИУЦН Ред Лист оф Тхреатенед Специес[мртав линк], подаци од 29.11.2006.
- ↑ А. Хассанин унд Е. Ј. П. Доузерy: Молецулар анд морпхологицал пхyлогениес оф руминантс, анд тхе алтернативе поситион оф тхе Мосцхидае. Сyстематиц Биологy 52 : 206-228 (2003).
