Краљевство Обију Сицилија
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Краљевина двију Сицилија (талијански: Регно делле Дуе Сицилие) била је држава 19. вијека, на крајњем југу Апенинског полуотока. Све до уједињења Италије 1816. била је највећа држава на Апенинима. Краљевина двију Сицилија настала је 12. децембра 1816. уједињењем Краљевине Сицилије са Напуљским Краљевством.[1]
Хисторија
[уреди | уреди извор]Два краљевства, сицилијанско и напуљско, имала су заједничку прошлост још од 11. вијека, када су била уједињена под Норманима.[1] До раздвајања је дошло 1282. кад је копненим дијелом завладала анжувинска (француска) династија односно отоком арагонска (шпањолска), а обје су тврдиле да имају право на титулу краља Сицилије. Због тог се 1443. арагонски краљ Алфонсо V прогласио краљем двију Сицилија (реx Утриусqуе Сицилиае), с циљем да некако дође до уједињења.[1] Надаље, од 16. до 19. вијека, тај назив се често употребљавао да се означе оба краљевства.
До прилике за поновно уједињење дошло је 1815. након Наполеонских ратова, када су Британци и Аустријанци истјерали дотадашњег Наполеоновог маршала и напуљског владара Јоацхима Мурата те на трон Напуљског Краљевства инсталирали Бурбонца Фердинанда IV.[1] Године 1816. у обновљено Напуљско Краљевство утрпана је и Краљевина Сицилија, па је тако настала Краљевина двију Сицилија.
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 „Кингдом оф тхе Тwо Сицилиес” (енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 5. 4. 2013.
