Картезијански умножак
У математици, Декартов (Картезијански) умножак је директни умножак скупова. Име је добио по француском математичару Декарту,[1] захваљујући чијем заснивању аналитичке геометрије је постављен темељ за овај концепт.
Посебно, Декартов умножак два скупа X (нпр. скуп тачака на x-оси) и Y (нпр. скуп тачака на y-оси), у ознаци X × Y, је скуп свих могућих уређених парова код којих је прва компонента елемент скупа X а друга компонента елемент скупа Y (у примеру би то била цела раван x0y):
Декартов умножак два коначна скупа може се представити табелом, тако да су елементи једног скупа распоређени у редове, а другог у колоне. Тада се уређени парови могу схватити као ћелије у табели, где је свака одређена својим редом и колоном.
Примери
[уреди | уреди извор]Умножак непразних скупова
[уреди | уреди извор]Нека су дати скупови и .
У питању су различити скупови, тј. .
Шпил карата
[уреди | уреди извор]На шпилу од 52 карте се може илустровати декартов умножак. Шпил има 13 врста карата {А, К, Q, Ј, 10, 9, 8, 7, 6, 5, 4, 3, 2} и свака врста се појављује у четири боје {♠, ♥, ♦, ♣}. Декартов умножак ових скупова се састоји од 52 уређена пара свих могућих карата.
Врста × боја даје следећи скуп {(А, ♠), (А, ♥), (А, ♦,), (А, ♣), (К, ♠), ..., (3, ♣), (2, ♠), (2, ♥), (2, ♦), (2, ♣)}.
Боја × врста даје следећи скуп {(♠, А), (♠, К), (♠, Q), (♠, Ј), (♠, 10), ..., (♣, 6), (♣, 5), (♣, 4), (♣, 3), (♣, 2)}.
У питању су различити дисјунктни скупови.
Дводимензионални координатни систем
[уреди | уреди извор]Главни историјски пример је картезијанска раван у аналитичкој геометрији. У циљу представљања геометријских облика на нумерички начин и добијања нумеричких информација од оваквих репрезентација облика, Рене Декарт је свакој тачки у равни доделио пар реалних бројева, названих координатама. Обично се такав пар првих и других компонената назива x и y координата, респективно. Скуп свих таквих парова, односно картезијански умножак ℝ × ℝ где су ℝ реални бројеви, представља скуп свих тачака у равни.
Имплементација у теорији скупова
[уреди | уреди извор]Формална дефиниција Декартовог умношка са аспекта теорије скупова следи из дефиниције уређеног пара. Најчешћа дефиниција уређеног пара је , коју је дао Куратовски. Из дефиниције следи да је , где је партитивни скуп. Дакле, постојање Декартовог умношка било која два скупа у Цермело-Френкел теорији скупова је последица аксиоме пара, аксиоме уније, аксиоме партитивног скупа, и схеме сепарације. Пошто се функције најчешће дефинишу као специјалан случај релација, а релације се дефинишу као подскуп Декартовог умношка, следи да је Декартов умножак суштински неопходан за већину других дефиниција.
Некомутативност и неасоцијативност
[уреди | уреди извор]Нека су А, Б, C и D скупови.
Декартов умножак није комутативан,
,
јер су координате уређених парова пермутоване, осим ако је испуњен један од следећих услова[3]:
- А је једнако Б,
- бар један од скупова А и Б је празан.
Примери:
- Скупови А и Б су различити. На пример: А = {1,2}; Б = {3,4}
А × Б = {1,2} × {3,4} = {(1,3), (1,4), (2,3), (2,4)}
Б × А = {3,4} × {1,2} = {(3,1), (3,2), (4,1), (4,2)}
- Скупови А и Б су једнаки. На пример: А = Б = {1,2}
A × B = B × A = {1,2} × {1,2} = {(1,1), (1,2), (2,1), (2,2)}
- Један од скупова А или Б је празан. На пример: А = {1,2}; Б = ∅
А × Б = {1,2} × ∅ = ∅
Б × А = ∅ × {1,2} = ∅
У општем случају, Декартов умножак није асоцијативан (осим ако је један од скупова празан).
На пример, ако је А = {1}, онда је (А × А) × А = {((1,1),1)} ≠ { (1,(1,1)) } = А × (А × А).
Декартов умножак у односу на пресек, унију, подскуп
[уреди | уреди извор]Декартов умножак се лепо понаша у односу на пресек скупова.
Међутим, скуповна једнакост не важи уколико пресек заменимо са унијом.
У ствари, важи следећа једнакост:
За разлику скупова важи идентитет:
Следеће скуповне једнакости илуструју дистрибутивност Декартовог умношка и скуповних операција[3]
,
,
,
[4].
За подскупове важи следеће:
Ако је онда је ,
Ако су А,Б онда је [5].
Кардиналност
[уреди | уреди извор]Кардиналност (кардинал или кардинални број) је број елемената скупа. На пример, нека су дата два скупа: А = {а, б} и Б = {5, 6}. Скупови А и Б имају по два елемента. Њихов Декартов умножак, у ознаци А × Б, даје нови скуп који се састоји од следећих елемената:
А × Б = {(а,5), (а,6), (б,5), (б,6)}.
Сваки елемент скупа А се упарује са сваким елементом скупа Б. Сваки уређени пар је елемент у резултујућем скупу А × Б. Број различитих елемената у Декартовом умношку скупова једнак је умношку броја елемената скупова чији се Декартов умножак рачуна; у овом случају је 2·2=4. Кардинални број добијеног скупа, једнак је омношку кардиналних бројева скупова чији се Декартов умножак рачуна. Дакле,
||А × Б| = |А| · |Б|.
Слично,
||А × Б × C| = |А| · |Б| · |C|
и тако даље.
Скуп А × Б је бесконачан ако је бар један од скупова А или Б бесконачан а други скуп је непразан.[6]
-арни умножак
[уреди | уреди извор]Декартово степеновање
[уреди | уреди извор]Декартов квадрат (или бинарни Декартов умножак) скупа X је Декартов умножак X2 = X × X. Пример овог умношка је дводимензионална раван Р2 = Р × Р где је Р скуп реалних бројева: Р2 је скуп свих тачака (x,y) где су x и y реални бројеви (види Декартов координатни систем).
Декартов степен скупа X може се дефинисати као:
Одговарајући пример је Р3 = Р × Р × Р, где је Р скуп реалних бројева. Општији пример је Рн.
н-арни Декартов степен скупа X је изоморфан простору функција које пресликавају скуп од н елемената у скуп X. Као специјалан случај, 0-арни Декартов степен од X може се узети једноелементни скуп и одговарајуће празно пресликавање са кодоменом X.
Коначни н-арни умножак
[уреди | уреди извор]Декартов умножак може се уопштити на н-арни Декартов умножак са н скупова X1, ..., Xн:
Овако дефинисан умножак је скуп н-торки. Ако се н-торке дефинишу као угњеждени уређени парови, онда се скуп н-торки може поистоветити са (X1 × ... × Xн−1) × Xн.
Бесконачни умношци
[уреди | уреди извор]Могуће је дефинисати Декартов умножак за произвољну (бесконачну) индексирану фамилију скупова. Ако је I произвољан скуп индекса, и фамилија скупова индексираних са I, тада се Декартов умножак скупова у X дефинише као
што представља скуп свих функција дефинисаних на скупу индекса тако да вредност функције за одређени индекс и буде елеменет скупа Xи. Чак и када је сваки од Xи непразан, Декартов умножак може бити празан ако не претпоставимо да важи аксиома избора (која је еквивалентна тврђењу да је сваки такав умножак непразан).
За свако ј из I, функција
дефинисана са назива се ј-та пројекција.
Важан случај је када је скуп индекса скуп природних бројева : овај Декартов умножак је скуп свих бесконачних секвенци где је и-та координата из одговарајућег скупа Xи. На пример, сваки елемент умношка
може се представити као вектор са пребројиво много реалних координата. Овај скуп се најчешће означава са , или .
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Мерриам-Wебстер Онлине Дицтионарy Приступљено 23.11.2015.
- ↑ Wарнер, С: Модерн Алгебра, паге 6. Довер Пресс, 1990.
- ↑ 3,0 3,1 Сингх, С. Цартесиан продуцт. Приступљено 24. 11. 2015.
- ↑ 4,0 4,1 Декартов умножак на ПланетМатх.орг.
- ↑ Декартов умножак подскупова на https://proofwiki.org/ Приступљено 29.11.2015.
- ↑ Петер С. (1998). А Црасх Цоурсе ин тхе Матхематицс Оф Инфините Сетс. Ст. Јохн'с Ревиеw, 44(2), 35–59. Ретриевед Аугуст 1, 2011, фром http://www.mathpath.org/concepts/infinity.htm