Картезијански умножак

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

У математици, Декартов (Картезијански) умножак је директни умножак скупова. Име је добио по француском математичару Декарту,[1] захваљујући чијем заснивању аналитичке геометрије је постављен темељ за овај концепт.

Декартов умножак А×Б скупова А={x,y,з} и Б={1,2,3}

Посебно, Декартов умножак два скупа X (нпр. скуп тачака на x-оси) и Y (нпр. скуп тачака на y-оси), у ознаци X × Y, је скуп свих могућих уређених парова код којих је прва компонента елемент скупа X а друга компонента елемент скупа Y (у примеру би то била цела раван x0y):

[2]

Декартов умножак два коначна скупа може се представити табелом, тако да су елементи једног скупа распоређени у редове, а другог у колоне. Тада се уређени парови могу схватити као ћелије у табели, где је свака одређена својим редом и колоном.

Умножак непразних скупова

[уреди | уреди извор]

Нека су дати скупови и .

У питању су различити скупови, тј. .

Шпил карата

[уреди | уреди извор]
Шпил од 52 карте

На шпилу од 52 карте се може илустровати декартов умножак. Шпил има 13 врста карата {А, К, Q, Ј, 10, 9, 8, 7, 6, 5, 4, 3, 2} и свака врста се појављује у четири боје {♠, ♥, ♦, ♣}. Декартов умножак ових скупова се састоји од 52 уређена пара свих могућих карата.

Врста × боја даје следећи скуп {(А, ♠), (А, ), (А, ♦,), (А, ♣), (К, ♠), ..., (3, ♣), (2, ♠), (2, ), (2, ), (2, ♣)}.

Боја × врста даје следећи скуп {(♠, А), (♠, К), (♠, Q), (♠, Ј), (♠, 10), ..., (♣, 6), (♣, 5), (♣, 4), (♣, 3), (♣, 2)}.

У питању су различити дисјунктни скупови.

Дводимензионални координатни систем

[уреди | уреди извор]
Картезијанске координате тачака

Главни историјски пример је картезијанска раван у аналитичкој геометрији. У циљу представљања геометријских облика на нумерички начин и добијања нумеричких информација од оваквих репрезентација облика, Рене Декарт је свакој тачки у равни доделио пар реалних бројева, названих координатама. Обично се такав пар првих и других компонената назива x и y координата, респективно. Скуп свих таквих парова, односно картезијански умножак ℝ × ℝ где су ℝ реални бројеви, представља скуп свих тачака у равни.

Имплементација у теорији скупова

[уреди | уреди извор]

Формална дефиниција Декартовог умношка са аспекта теорије скупова следи из дефиниције уређеног пара. Најчешћа дефиниција уређеног пара је , коју је дао Куратовски. Из дефиниције следи да је , где је партитивни скуп. Дакле, постојање Декартовог умношка било која два скупа у Цермело-Френкел теорији скупова је последица аксиоме пара, аксиоме уније, аксиоме партитивног скупа, и схеме сепарације. Пошто се функције најчешће дефинишу као специјалан случај релација, а релације се дефинишу као подскуп Декартовог умношка, следи да је Декартов умножак суштински неопходан за већину других дефиниција.

Некомутативност и неасоцијативност

[уреди | уреди извор]

Нека су А, Б, C и D скупови.

Декартов умножак није комутативан,

,

јер су координате уређених парова пермутоване, осим ако је испуњен један од следећих услова[3]:

  • А је једнако Б,
  • бар један од скупова А и Б је празан.

Примери:

  • Скупови А и Б су различити. На пример: А = {1,2}; Б = {3,4}

А × Б = {1,2} × {3,4} = {(1,3), (1,4), (2,3), (2,4)}

Б × А = {3,4} × {1,2} = {(3,1), (3,2), (4,1), (4,2)}

  • Скупови А и Б су једнаки. На пример: А = Б = {1,2}
A × B = B × A = {1,2} × {1,2} = {(1,1), (1,2), (2,1), (2,2)}
  • Један од скупова А или Б је празан. На пример: А = {1,2}; Б = ∅

А × Б = {1,2} × ∅ = ∅

Б × А = ∅ × {1,2} = ∅

У општем случају, Декартов умножак није асоцијативан (осим ако је један од скупова празан).

На пример, ако је А = {1}, онда је (А × А) × А = {((1,1),1)} ≠ { (1,(1,1)) } = А × (А × А).

Декартов умножак у односу на пресек, унију, подскуп

[уреди | уреди извор]
Скуповна једнакост (А∩Б)×(Ц∩Д)=(А×Ц)∩(Б×Д) илустрована на примеру скупова А={x∈ℝ:2≤x≤5}, Б={x∈ℝ:3≤x≤7}, C={y∈ℝ:1≤y≤3}, и D={y∈ℝ:2≤y≤4}.
(А∪Б)×(Ц∪Д)≠(А×Ц)∪(Б×Д) графички приказ
Скуповне једнакости А×(Б∩Ц)=(А×Б)∩(А×Ц), А×(Б∪Ц)=(А×Б)∪(А×Ц) и А×(Б\C)=(А×Б)\(А×Ц) илустроване скуповима А={y∈ℝ:1≤y≤4}, Б={x∈ℝ:2≤x≤5} и C={x∈ℝ:4≤x≤7}.

Декартов умножак се лепо понаша у односу на пресек скупова.

[4]

Међутим, скуповна једнакост не важи уколико пресек заменимо са унијом.

У ствари, важи следећа једнакост:

За разлику скупова важи идентитет:

Следеће скуповне једнакости илуструју дистрибутивност Декартовог умношка и скуповних операција[3]

,

,

,

[4].

За подскупове важи следеће:

Ако је онда је ,

Ако су А,Б онда је [5].

Кардиналност

[уреди | уреди извор]

Кардиналност (кардинал или кардинални број) је број елемената скупа. На пример, нека су дата два скупа: А = {а, б} и Б = {5, 6}. Скупови А и Б имају по два елемента. Њихов Декартов умножак, у ознаци А × Б, даје нови скуп који се састоји од следећих елемената:

А × Б = {(а,5), (а,6), (б,5), (б,6)}.

Сваки елемент скупа А се упарује са сваким елементом скупа Б. Сваки уређени пар је елемент у резултујућем скупу А × Б. Број различитих елемената у Декартовом умношку скупова једнак је умношку броја елемената скупова чији се Декартов умножак рачуна; у овом случају је 2·2=4. Кардинални број добијеног скупа, једнак је омношку кардиналних бројева скупова чији се Декартов умножак рачуна. Дакле,

||А × Б| = |А| · |Б|.

Слично,

||А × Б × C| = |А| · |Б| · |C|

и тако даље.

Скуп А × Б је бесконачан ако је бар један од скупова А или Б бесконачан а други скуп је непразан.[6]

-арни умножак

[уреди | уреди извор]

Декартово степеновање

[уреди | уреди извор]

Декартов квадрат (или бинарни Декартов умножак) скупа X је Декартов умножак X2 = X × X. Пример овог умношка је дводимензионална раван Р2 = Р × Р где је Р скуп реалних бројева: Р2 је скуп свих тачака (x,y) где су x и y реални бројеви (види Декартов координатни систем).

Декартов степен скупа X може се дефинисати као:

Одговарајући пример је Р3 = Р × Р × Р, где је Р скуп реалних бројева. Општији пример је Рн.

н-арни Декартов степен скупа X је изоморфан простору функција које пресликавају скуп од н елемената у скуп X. Као специјалан случај, 0-арни Декартов степен од X може се узети једноелементни скуп и одговарајуће празно пресликавање са кодоменом X.

Коначни н-арни умножак

[уреди | уреди извор]

Декартов умножак може се уопштити на н-арни Декартов умножак са н скупова X1, ..., Xн:

Овако дефинисан умножак је скуп н-торки. Ако се н-торке дефинишу као угњеждени уређени парови, онда се скуп н-торки може поистоветити са (X1 × ... × Xн−1) × Xн.

Бесконачни умношци

[уреди | уреди извор]

Могуће је дефинисати Декартов умножак за произвољну (бесконачну) индексирану фамилију скупова. Ако је I произвољан скуп индекса, и фамилија скупова индексираних са I, тада се Декартов умножак скупова у X дефинише као

што представља скуп свих функција дефинисаних на скупу индекса тако да вредност функције за одређени индекс и буде елеменет скупа Xи. Чак и када је сваки од Xи непразан, Декартов умножак може бити празан ако не претпоставимо да важи аксиома избора (која је еквивалентна тврђењу да је сваки такав умножак непразан).

За свако ј из I, функција

дефинисана са назива се ј-та пројекција.

Важан случај је када је скуп индекса скуп природних бројева : овај Декартов умножак је скуп свих бесконачних секвенци где је и-та координата из одговарајућег скупа Xи. На пример, сваки елемент умношка

може се представити као вектор са пребројиво много реалних координата. Овај скуп се најчешће означава са , или .

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Мерриам-Wебстер Онлине Дицтионарy Приступљено 23.11.2015.
  2. Wарнер, С: Модерн Алгебра, паге 6. Довер Пресс, 1990.
  3. 3,0 3,1 Сингх, С. Цартесиан продуцт. Приступљено 24. 11. 2015.
  4. 4,0 4,1 Декартов умножак на ПланетМатх.орг.
  5. Декартов умножак подскупова на https://proofwiki.org/ Приступљено 29.11.2015.
  6. Петер С. (1998). А Црасх Цоурсе ин тхе Матхематицс Оф Инфините Сетс. Ст. Јохн'с Ревиеw, 44(2), 35–59. Ретриевед Аугуст 1, 2011, фром http://www.mathpath.org/concepts/infinity.htm

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]