Лéрида
Лéрида
| |
|---|---|
 | |
| Координате: 41°37′Н 0°38′Е / 41.617°Н 0.633°Е | |
| Држава |  Шпањолска
|
| Аутономна заједница | Каталонија |
| Покрајина | Лéрида |
| Специјални округ (цомарца) | Сегриà |
| Власт | |
| - градоначелник | Àнгел Рос |
| Површина | |
| - Укупна | 212 км²[1] |
| Висина | 155 метар[1] |
| Становништво (2017.) | |
| - Град | 137,327 [1] |
| - Густоћа | 647.7 стан / км²[1] |
| Временска зона | УТЦ+1 (УТЦ+2) |
| Поштански број | 25001-25007 |
| Позивни број | 973 |
| Карта | |
  Лéрида Позиција Лéриде у Шпањолској | |
Лéрида (каталонски: Ллеида) је град од 137,327 становника[1] на сјевероистоку Шпањолске.[2] Лéрида је и административни центар Провинције Лéрида и каталонске цомарце Сегриà.[2]
Географске карактеристике
[уреди | уреди извор]Лéрида лежи на надморској висини од 155 метара[1] у долини ријеке Сегре. недалеко од њена ушћа у Цинцо и Ебро.[2] Удаљена је тридесетак км од арагонске границе али пуних 166 км од Барцелоне.
Хисторија
[уреди | уреди извор]
Легендарне вође тога краја били су Индíбил и Мандони, који су га бранили од Картажана и Римљана. Римљани су 205. заузели град који је постао познат као Илерда. Римски кроничари описивали су Илерду као утврђени град са каменим мостом, који је за цара Аугуста добио статус муниципија. Илерду су крајем 3. вијека разорили Визиготии.[3]
Између 716.-719. - Лериду су заузели Сарацени, који су њоме владали четири вијека[3], све до 1149. кад ју је за реконквисте ослободио Рамон Беренгуер IV Арагонски.[2] Врло брзо након тог - 1150. Лерида је добила статус града.[3] Краљ Јаиме II основао је 1300. генерални студиј, нуклеус будућег универзитета који је до краја 15. вијека био највиша образовна установа Круне Арагона. Од 1382. градска власт столује у романичкој палачи Санаüја.[3]
15. вијек био је период кад су подигнута значајна архитектонска дјела која су потрајала до данашњих времена, као што је готички хоспициј св. Марије, у ком је све до 1942. био смјештен Хисторијски институт Лéриде.[3] Сљедећа два вијек била су обиљежена рецесијом, стање су погоршали ратови и болештине, кулминација је била за Сегадорског устанка (1640-1652). Кад је Филип V. ушао у Лериду, затекао је у рушевинама. Његовим декретима званим Нови планови 1714. Лéрида је изгубила своју самоуправу, универзитет, а стара катедрала затворена је 1797. и претворена у касарну.[3] Током 18. вијека град се опоравио. За владавине Царлоса III изграђена је нова катедрала. Почетком 19. вијека Лерида је претрпјела нову наполеонску инвазију.[3]
Ново доба за Лéридеу почело је од друге половице 19. вијека, кад је 1860. жељезничка пруга стигла до града, а 1865. архитект Јосеп Фонтсерé направио је први модерни урбанистички план.[3] Почетак 20. вијека донио је поновно рађање каталонске државе након оснивања Каталонске заједнице (Манцомунитат де Цаталунyа), али је град за Грађанског рата (1936.-1939.) поновно тешко страдао, па је 1940. спао на 40.000 становника.[3]
Данас се Лéрида јако прошила након што су изграђени нови мостови; 1973. (Понт Ноу), 1993. (Понт де ла Университат), 1995. (Понт де Пардинyес) и 2010. (Понт де Прíнцеп де Виана).[3]
Урбана експанзија и градња нових објеката обиљежили су почетак 21. вијек.[3]
Привреда
[уреди | уреди извор]Лéрида је позната у Шпањолској као сточарско - воћарски крај. Због тог се и њезина привреда базира на пољопривреди, односно на прехрамбеној индустрији (млинови, пивовара) уз нешто металургије, трговине и услуга.[2]
Знаменитости
[уреди | уреди извор]Највећа знаменитост и заштитни знак града је стара катедрала (Сеу д'Ургелл), подигнута у бизантско-готичком стилу са маурским додатцима. Њена градња започела је 1203. а посвећена је 1278., од 1707. се више не користи у вјерске сврхе, а данас је проглашена националним спомеником.[2]
Од осталих значајних грађевина треба споменути нову катедралу ( 1761.- 81.); цркву Сан Лорензо из 14. вијека, палачу Ла Пахерíа са фасадом из 13. вијека и замак Ла Алцазаба, подигнут 1149. који доминира старим градом.[2]
Градови побратими
[уреди | уреди извор]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 „Спаин: Цаталуñа” (енглески). Цитy популатион. Приступљено 6. 06. 2018.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 „Ллеида” (енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 6. 6. 2018.
- ↑ 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 3,10 „Хистòриа де Ллеида ” (шпањолски). Турисме де Ллеида. Архивирано из оригинала на датум 2018-05-24. Приступљено 6. 06. 2018.
Вањске везе
[уреди | уреди извор]
- Ллеида (es)