Линкöпинг
Linköping
| |
|---|---|
 | |
| Координате: 58°24′Н 15°37′Е / 58.400°Н 15.617°Е | |
| Држава |  Шведска
|
| покрајина | Östergötland |
| грофовија | Linköping län |
| Површина | |
| - Урбано подручје | 42.16 км²[1] |
| - Подручје утјецаја | 1,435.8 км²[1] |
| Становништво (2010.) | |
| - Урбано подручје | 104.232[1] |
| - Урбана густоћа | 2,472.3 [1] |
| - Подручје утјецаја | 146.416[1] |
| - Густоћа подручја утјецаја | 102[1] |
| Временска зона | УТЦ+1 (УТЦ+2) |
| Поштански број | 58x xx |
| Позивни број | (+46) 13 |
| Службене странице linkoping | |
| Карта | |
  Linköping | |
Linköping (шведски: [ˈlɪ̂nːˌɕøːpɪŋ] (
Географија
[уреди | уреди извор]Linköping лежи дуж обала ријеке Stångån, недалеко од њеног ушћа у језеро Roxen.[2]
Хисторија
[уреди | уреди извор]Мјесто на ком лежи данашњи град људско је станиште од брончаног доба. Током средњег вјека град је израстао у значајни трговачки центар, ког су једино надмашили Уппсала и Лунд као центри религије и културе.[2] За вријеме владавине краља Густав I Васе у граду је одржано неколико важних дијета.[2]
Линкöпинг је 1598. био поприште битке грађанског рата у ком су шведски лутерани побједили војску пољско-литавског и краткотрајног шведског краља Сигисмунда III Васе и тако осигурали будућност Лутеранске цркве, али и шведски трон династији Васа. Двије године касније на главном градском тргу Stora Torget, одрубљене су главе четворици Сигисмундових симпатизера, тај догађај познат је у шведској хисторији као Линчепински масакр (Linköpings blodbad).[2]
Након пожара који је задесио Linköping 1700. град је почео стагнирати и пропадати.[2] Linköping је поновно оживио почетком 19. вијека, кад се почела развијати индустрија, након изградње канала Göta и Кинда и жељезничке пруге–Stockholm–Malmö, тако да је данас значајно жељезничко чвориште.[2]
Знаменитости
[уреди | уреди извор]Највећа знаменитост града је његова готичка катедрала, која своју генезу вуче из 11. вијека, њен данашњи изглед је резултат бројних доградњи и рестаурација, од којих је посљедња обављена 1967.
Привреда
[уреди | уреди извор]Водећа индустрија у граду је компанија Сааб, уско повезана са војском, који првенствено производи ловачке авионе али и камионе и аутомобиле. Град има и универзитет који је основан 1970. као филијала Универзитета у Stockholm-у, а од 1975. дјелује као независна институција.[2]
