Љубљански дрвени котач
Љубљански дрвени котач је најстарији дрвени котач с осовином на свијету. Откривен је 2002. приликом проведбе пројекта узорковања дрвета на локацији Старе гмајне при Врхники, који је водио др. Антон Велушчак (Словенска академија знаности и умјетности). У једном од дренажних јаркова налазила су се, уз бројне налазе, два дрвена чамца и остаци дрвеног котача, који је био због претходног продубљивања јарка врло оштећен. На мјесту налаза јарак је проширен те је откривена и осовина, због које се сматра да је котач припадао колицима на два котача. Котач је састављен од двије јасенове плоче спојене храстовим клиновима, а на средини се налази правокутно отворење (што показује да се котач окретао заједно с осовином). Промјер котача износи 72 цм, а дебљина 5 цм, док је осовина била дуљине 124 цм. Котач је датиран помоћу стратиграфских података, дендрокронолошких истраживања и угљиком-14 (лабораториј ВЕРА у Бечу). Добивена старост износи 5150 година. Крајем 2008. котач је однесен у конзерваторску радионицу Рöмисцх-Германисцхес Зентралмусеума у Маинзу, гдје је проведена конзервација меламинском методом. По завршетку конзервације, 18. просинца 2012., котач је враћен у Местни музеј у Љубљани. .[1] [2]
Љубљански дрвени котач је пркосио тисућљећима, јер је лежао у мокром дну Љубљанског барја, гдје су још 1875. откривене сојенице, које су данас дио УНЕСЦО-ове Свјетске баштине, као дио праповијесног насеља сојеница око Алпа. Археолози су на том мјесту пронашли преко 1000 сојеница, које су се налазиле у кориту ријеке Иг, близу мјеста Иг. Сојенице су отприлике биле величине 3.5 x 7 метара, а међусобно су биле одвојене од 2 до 3 метра. Истраживања су показала да су се сојенице поправљале сваке године, а градња нових сојеница је била сваких 10 до 20 година. .[3]
Слична колица на два дрвена котача с осовином су пронађена у Швицарској и југозападној Њемачкој, а Љубљански дрвени котач је највећи и најстарији. Слична врста колица су се скоро истовремено појавила и у Мезопотамији.
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Гассер, Александер: "Wорлд'с Олдест Wхеел Фоунд ин Словениа" [1] Архивирано 2012-07-14 на Wаyбацк Мацхине-у, Марцх 2003, Говернмент Цоммуницатион Оффице оф тхе Републиц оф Словениа
- ↑ [2] Архивирано 2013-10-03 на Wаyбацк Мацхине-у "Виртуал еxхибитион: Wхеел wитх ан аxле", Цитy Мусеум оф Љубљана, 17 Јуне 2013
- ↑ [3] www.археологија.хр, 2013.
