La montaña sagrada
| Ла монтаñа саграда | |
|---|---|
 Оригинални филмски постер | |
| Режија | Алејандро Јодороwскy |
| Продуцент | Алејандро Јодороwскy Роберто Вискин |
| Сценарио | Алејандро Јодороwскy |
| Улоге | Алејандро Јодороwскy Хорацио Салинас Замира Саундерс |
| Музика | Дон Цхеррy Роналд Франгипане Алејандро Јодороwскy |
| Фотографија | Рафаел Цоркиди |
| Монтажа | Алејандро Јодороwскy Федерицо Ландерос |
| Дистрибуција | АБКЦО Рецордс |
| Датум(и) премијере | 14. 5. 1973
|
| Трајање | 115 мин. |
| Земља |  Мексико |
| Језик | енглески, шпањолски |
| Буџет | 750.000$ |
| Ла монтаñа саграда на Интернет Мовие Датабасе | |
Света планина (шпањолски Ла монтаñа саграда) мексички је експериментални арт филм из 1973. који је написао и режирао Алејандро Јодороwскy, а који глуми и главну улогу у њему. Нема праве радње већ своје теме и поруке о религијској критици испоручује симболичним и алегоричним сценама. С временом је филм стекао култни статус.[1][2]
Радња
[уреди | уреди извор]Безимени лопов изгледом и брадом јако подсјећа на Исуса Криста те га неки људи напију како би направили калуп од његовог тијела којег искористе како би производили кипове Исуса у природној величини. Када се лопов пробуди и схвати што су направили од њега, наљути се те уништи све кипове, изузев једног са којим путује по граду. Жели поставити кип у једној цркви, али га свеченик одбија. Ипак, једна проститука је задивљена лоповом те се заљуби у њега.
Лопов одустане те стигне до једног торња гдје упозна једног алкемичара који његове измета претвара у злато. Лопов се жели трансформирати и духовно те тако почиње његова преобразба. Упознаје седам будућих сљедбеника, који су били лопови: Фон је зарађивао новац од еротике; Исла производи оружја; Клен представља умјетност као јефтину робу; Сел производи играчке које дјецу припремају за ратове; Аxон заповједа војском; Берг је министар финанција; Лут је архитект који особни дом људи жели редуцирати у скучену платформу за спавање. Алкемичак им открива да их је сазвао како би пронашли Свету планину на којој се наводно налази девет мудраца. Како би успјели у задаћи, сваки од судионика мора напустити свој его све док скупина не има само једану свијест. На путу имају пуно препрека - лажна просвјетљења, искушења и физичке муке - али се ипак успију попет до врха планине. Лопов је прогнан заједно са проститутком која га је слиједила натраг "к његовим људима". Остатак скупине стигне до једног стола на којему су само лутке, а не мудраци. Алкемичар потом разбија четврти зид те открива да се ради само о филму. Алкемичар је сам Јодороwскy те публици даје до знања да се право просвјетљење не може наћи на планини, него само у свакоме понаособ.
Улоге
[уреди | уреди извор]- Алејандро Јодороwскy - Алкемичар
- Хорацио Салинас - Лопов
- Рамона Саундерс - Жена
- Јуан Феррара - Фон
- Адриана Паге - Исла
- Бурт Клеинер - Клен
- Валерие Јодороwскy - Сел
- Ницкy Ницхолс - Берг
- Рицхард Рутоwскy - Аxон
- Луис Ломелí - Лут
- Ана де Саде - Проститука
Премијера
[уреди | уреди извор]Света планина је доживјела премијеру на филмском фестивалу у Цаннеу 1973., али изван главног програма за натјецање.
Критике
[уреди | уреди извор]Дамир Радић је о филму записао:
- "Света планина, можда најкултнији рад ултракултног Чилеанца Алејандра Јодороwског, гротескна је збирка мноштва неописиво бизарних призора чија је наративна излика пут ситног лопова инспирираног Кристом до спознаје, омогућене му дјеловањем тајанственог Алкемичара. Филм жестоко, и данас изнова актуално, шиба Католичку цркву, конзумеризам, залуђеност медијем покретних и статичних фотографских слика, милитаризам, пацифизам, жудњу за бесмртношћу итд., да би на крају лопову додијелио љубавни мир који алудира на апокриф о Кристовом животу с Маријом Магдаленом, а сама себе разоткрио као илузионистички конструкт. С јасним ослонцем на надреализам, особито Далија, као и на Феллинија из раздобља кључно обиљеженог Сатириконом, Јодороwскy је креирао навластит урадак који, што даље одмиче, постаје тематски и ритмички све заморнији, но ниједног трена не губи способност избацивања луцидно маштовитих слика."[3]
Кен Ханке је филму дао четири од пет звијездица:
- "Гледано с данашње перспективе, оно што је најзанимљивије у овом филму је како је заправо дио својега времена. Успркос свим надреалностима Буñуела и референцама на Наказе Тода Броwнинга из 1932., није толико далеко удаљен од поп културе филмова тог времена. Када Алкемичар наређује догађаје са својег торња, то подсјеча на још чуднију верзију филма Магицал Мyстерy Тоур Беатлеса из 1967., који је ионако био чудан и каотичан. Главни концепт тек је пар центиметара удаљен од филма Тхе Магиц Цхристиан Јосепха МцГратха, комедије која је била једнако намјерно каотична у својим сатиричним метама као и Света планина. Цијело питање моћи и мудрости Алкемичара можда је само изражај начина на који је Јохн Леннон мислио о Махарисхију Махесху Yогију. А крај покрива подручје које је већ обрадио филм Јоанна Мицхаела Сарнеа...Истина, то је чудан, ексцесиван, луд, будаласт и повремено бриљантан филм, али је исто тако велик дио онога што га окружује из тог раздобља. "[4]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Ернест, Матхијс,; Xавиер, Мендик, (2007). Тхе Цулт Филм Реадер. МцГраw-Хилл Интернатионал. стр. 291–292. ИСБН 978-0-335-21923-0.
- ↑ Мазур, Ериц Мицхаел (2011). Енцyцлопедиа оф Религион анд Филм. АБЦ-ЦЛИО. стр. 334–. ИСБН 978-0-313-33072-8.
- ↑ Дамир Радић (8.10. 2012). „Храбри синеасти”. Новости.
- ↑ Кен Ханке (28.2. 2007). „Тхе Холy Моунтаин”. моунтаинx.цом.