Лајмска болест

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Лајмска болест
лат.
Лyме боррелиосис
Крпељ је најчешћи узрочник Лајмске болести
Специјалностинфектологија, Дерматологија, неурологија, кардиологија
Класификација и екстерни ресурси
ИЦД-10А69.2
ИЦД-9088.81
ДисеасесДБ1531
МедлинеПлус001319
еМедицинемед/1346 пед/1331 неуро/521 емерг/588
МеСХД008193
Распрострањеност болести

Лајмска болест или Лајмска борелиоза је мултисистемско обољење субакутног и хроничног тока, које изазива бактерија Боррелиа бургдорфери. Она захвата првенствено кожу, а затим срце, зглобове и централни нервни систем.[1][2][3]

Лајмска болест је откривена 1975. године у граду Лајм (Конектикат, САД) поводом епидемичне појаве јувиналног артритиса, а 1981. Бургдорфер је из крпеља изоловао спирално увијен, покретан микроорганизам који припада роду Боррелиа, односно породици Спирохетацеа. У Србији је први случај забележен 1987.

Резервоари ове бактерије су крпељи, глодари, јелени и др. Вектори инфекције су тврди крпељи који преносе болест на човека и домаће животиње, а она се јавља обично сезонски (од раног пролећа до касне јесени) и то углавном код особа које често бораве у природи.

Лајмска болест се клинички манифестује појавом локалног отока и црвенила (лат. ерyтхема мигранс) на месту убода и то 3-32 дана након инцидента. Локално црвенило је топло и углавном није болно. Код 50% пацијената идентичне промене се могу јавити на другим деловима тела, а код 15% пацијената кожне промене могу да изостану. Поред промена на кожи могу да се јаве температура, језа, малаксалост, главобоља, регионално увећање лимфних жлезда итд. Уколико се болест не препозна и не лечи на време, након неколико недеља развија се други стадијум са неуролошким симптомима, појавом болова у зглобовима и кардиолошким симптомима, а уколико се и у овој фази болест не третира након више месеци или година она улази у трећу фазу са тешким неуролошким испадима, променама на зглобовима и кожи.

Дијагноза се поставља на основу клиничке слике и података о уједу крпеља, а потврђује се тестом индиректне имунофлуоресценције или применом ЕЛИСА техника којим се откривају ИгМ антитела у серуму, ликвору и синовијалној течности зглобова. Након 1-3 месеца јављају се ИгГ антитела која се дуго одржавају. Изолација узрочника се не практикује. Као конфирмациони тест може се користити и Wестерн блот.

Терапија ове болести зависи од њеног клиничког стадијума. Обично се користе: пеницилин, тетрациклини и хлорамфеникол, а код неуспешне антибиотске терапије у трећој фази препоручују се и кортикостероиди.Осим Лајмске болести крпељ преноси пегави тифус,запаљење мозга...

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Wестервелт, Холлy Јамес; МцЦаффреy, Роберт (Септембер 2002). „Неуропсyцхологицал Фунцтионинг ин Цхрониц Лyме Дисеасе”. Неуропсyцхологy Ревиеw 12 (3): 153–177. ДОИ:10.1023/A:1020381913563. Приступљено 10 Оцтобер 2013. 
  2. Боррелиа: Молецулар Биологy, Хост Интерацтион анд Патхогенесис. Цаистер Ацадемиц Пресс. 2010. ИСБН 978-1-904455-58-5. 
  3. Рyан КЈ; Раy ЦГ, ур. (2004). Схеррис Медицал Мицробиологy (4тх изд.). МцГраw Хилл. стр. 434–37. ИСБН 0-8385-8529-9. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Јонатхан А. Едлоw MD, 2004. Булл'с Еyе: Унравелинг тхе Медицал Мyстерy оф Лyме Дисеасе, Yале Университy Пресс. 2нд ед. 308 пп. ИСБН 0-300-10370-0
  • Рицхард Остфелд, 2012. Лyме Дисеасе: Тхе Ецологy оф а Цомплеx Сyстем, Оxфорд Университy Пресс, Неw Yорк. 232 пп. ИСБН 0-19-992847-9
  • Памела Wеинтрауб, 2008. Цуре Ункноwн: Инсиде тхе Лyме Дисеасе Епидемиц, Ст. Мартин'с Пресс, хардцовер. 400 пп. ИСБН 978-0-312-37812-7

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]